„Suprug me je ostavio pred rođenje naših blizanaca“: Dragana Katić o partneru koji je otišao, sinovima i bolnim životnim momentima

Publika je godinama pamti po osmehu, profesionalnosti i smirenosti pred televizijskim kamerama. Međutim, privatni život voditeljke Dragane Katić nije uvek bio ni jednostavan ni bezbrižan. Iza dugogodišnje televizijske karijere nalaze se iskustva koja su od nje zahtevala da bude snažna i onda kada joj nije bilo lako. Jedno od najvažnijih poglavlja njenog života počelo je u periodu kada je očekivala blizance. Veza sa ocem njene dece nije opstala, a Dragana je donela odluku da rodi sinove Bojana i Bobana i da ih podiže uprkos okolnostima koje nisu bile onakve kakve je možda zamišljala.

O svom iskustvu nije govorila kao o jednostavnoj priči o hrabrosti, niti je pokušavala da predstavi samohrano majčinstvo kao idealan izbor za svaku ženu. Naprotiv, u jednom intervjuu za „Novosti“ priznala je da, kada je rađala decu, nije znala da će postati samohrana majka.

„Kada se to desi, uzmete kormilo i uzengije u svoje ruke i nemate prava da posustanete i da padnete“, poručila je voditeljka, govoreći o tome kako je prolazila kroz životna iskušenja.

Možda vas zanima

„Prevario me je sa 20 godina mlađom i odbacio nakon što sam rodila našeg sina ometenog u razvoju“: Marija S. za Mame o krahu braka, životnom razočarenju i oporavku

„Kad su došla deca sve se promenilo, osećao sam se suvišnim u sopstvenom domu“: Ispovest muškarca koji je napustio porodicu zbog 10 godina mlađe koleginice

Najmoćnija žena Evrope odrasla je bez oca, partner ju je varao, sama podiže dete i uz to vodi celu Italiju: Životna priča Đorđe Meloni

Rastanak tokom trudnoće i odluka da rodi blizance

Dragana Katić je u razgovoru za magazin „Gloria“, koji je preneo Blic, govorila o odnosu sa ocem svojih sinova. Objasnila je da su se godinama poznavali, bili u vezi i pokušali da žive zajedno, ali su na kraju shvatili da zajednički život ne funkcioniše. Nije želela da ostane u odnosu koji za nju nije bio dobar.

„Zapravo, odlučila sam da sebe ne maltretiram“, rekla je tada, objašnjavajući odluku da stavi tačku na vezu.

Odluka da se raziđu nije značila da je odustala od majčinstva. Naprotiv, odlučila je da rodi blizance i preuzme najveći deo odgovornosti za njihovo odrastanje. U javnosti se često govori o samohranim majkama kroz prizmu žrtve, ali Draganina priča pokazuje i drugu stranu: sposobnost žene da donese odluku o sopstvenom životu, prihvati posledice i nastavi dalje bez potrebe da se stalno vraća na ono što nije moglo da opstane. Ipak, nije skrivala da joj je podrška porodice bila dragocena. Njeni roditelji nisu bili srećni zbog odluke koju je donela, ali su je podržali. Ta pomoć imala je veliku ulogu u prvim godinama podizanja dece.

„Nisam znala da ću biti samohrana majka“: koliko znači podrška porodice

Kada je govorila o godinama tokom kojih je podizala sinove, Dragana je isticala da je imala veliku podršku svojih roditelja dok su bili živi. Kasnije je, kako je sama rekla, morala mnogo toga da preuzme na sebe. U intervjuu za „Novosti“ priznala je da je bila snažnija u kasnijim životnim situacijama, kada je trebalo donositi teške odluke i preseći ono što više nije moglo da funkcioniše.

„Opet bih sve to ponovila na isti način, posebno kada znam kakvu decu imam“, rekla je, govoreći o sinovima koje danas vidi kao svoje najveće životne nagrade.

Njene reči ne zvuče kao pokušaj da se ulepša prošlost. Pre bi se moglo reći da govore o tome kako čovek, sa vremenske distance, počinje da razume težinu odluka koje je nekada donosio bez garancije da će sve ispasti dobro. Kada je reč o samohranom roditeljstvu, upravo je to jedna od njegovih najtežih strana: roditelj često mora da odlučuje i kada nema sve odgovore, a odgovornost ne prestaje zato što je umoran, razočaran ili zabrinut.

„Večeras mi je pred oluju nestao dvogodišnji sin“: Voditeljka Anđela Đurašković doživela pakao u Beogradu

Odnos sinova sa ocem: Dragana je jasno govorila o tome šta joj je najviše smetalo

Nešto kasnije, voditeljka je objasnila da je njihov otac određeno vreme učestvovao u odrastanju sinova, da je kasnije njegova uloga bila manja i da su kontakti između njega i dece postojali do njegove smrti uz isticanje da problem nije bio njen lični odnos sa bivšim partnerom, već neispunjavanje roditeljskih obaveza prema deci.

Dragana je pritom vodila računa da ne pretvori svoju ispovest u javni obračun sa čovekom koji više nije mogao da odgovori na njene reči. Objasnila je da je, dok je bio živ, mogao da iznese svoju stranu priče, ali da ne želi da nastavlja raspravu nakon njegove smrti. Takav stav važan je za razumevanje njenog iskustva. Ona nije govorila samo o kraju partnerskog odnosa, već o odgovornosti koja ostaje kada dvoje ljudi dobiju decu, čak i kada više ne mogu ili ne žele da budu zajedno. Partnerska veza može da se završi, ali roditeljska odgovornost ne prestaje razvodom ili raskidom. Upravo je to, prema njenim javnim izjavama, bila suština problema sa kojim se suočavala.

Dan kada je saznala da je otac njenih sinova preminuoD

Jedan od najtežih trenutaka o kojima je Dragana javno govorila bio je dan kada je saznala da je otac njenih sinova preminuo. U razgovoru koji su preneli domaći mediji opisala je kako je tog dana morala da završi porodične obaveze, bude uz svoju decu i njihovu polusestru, a potom ode na snimanje emisije „Nikad nije kasno“.

„Otac moje dece je ujutru umro, a ja sam tada morala da idem da završim sve sa njegovom bivšom suprugom, sa svojom decom, njihovom sestrom i posle toga da snimam ‘Nikad nije kasno’“, ispričala je.

U toj situaciji nije postojala mogućnost da jednostavno isključi sve ostalo i posveti se samo sopstvenim osećanjima. Pred njom su bile obaveze prema porodici, ali i posao koji je zahtevao profesionalnost.

„Milion puta mi se desilo da zaplačem“: zašto Dragana ne veruje u potiskivanje tuge

U jednoj od svojih ranijih ispovesti Dragana je govorila i o suzama, priznajući da je mnogo puta plakala zbog svega što ju je zadesilo.

„Milion puta mi se desilo da zaplačem zbog svega što me je zadesilo“, rekla je voditeljka, objašnjavajući da joj je plakanje često pomagalo da se oseća bolje.

Njena poruka bila je jednostavna: nema potrebe da se svaka emocija skriva i da čovek stalno pokušava da izgleda snažno.

„Moramo imati deo svoje priče kada ćemo se izvrištati i isplakati“, poručila je.

Ove reči daju drugačiju dimenziju priči o ženi koju je publika navikla da gleda nasmejanu. Profesionalnost pred kamerama ne znači da u privatnom životu nema tuge, straha ili trenutaka u kojima je potrebna pomoć.

„Sve bih isto uradila“: sinovi su joj najveća životna nagrada

Govoreći o godinama samohranog majčinstva, Dragana nije skrivala koliko joj znači to što su njeni sinovi izrasli u ljude na koje je ponosna. Posebno je istakla da su izrasli u dobre, kvalitetne i poštene ljude, što za nju predstavlja najvažniji rezultat roditeljskog truda. Takve reči ne znače da je put bio lak, niti da je svaka teška odluka bila bez posledica. One pre govore o tome da je, posle mnogo godina, mogla da pogleda unazad i proceni šta joj je u životu bilo najvrednije. Njena priča zato nije samo priča o partneru koji je otišao tokom trudnoće. To je i priča o podršci porodice, preuzimanju odgovornosti, odnosu roditelja i dece i pokušaju da se, uprkos ličnim razočaranjima, izgradi stabilan porodični život.

Životna priča Dragane Katić: hrabrost nije u tome da nikada ne padnete

O iskustvu Dragane Katić lako bi bilo pisati kao o još jednoj priči o poznatoj ženi koja je sama podigla decu. Ipak, takav pristup ne bi obuhvatio sve što je sama govorila o svom životu. Nije tvrdila da je samohrano majčinstvo jednostavno. Nije poricala važnost podrške koju je dobila od roditelja. Nije ni skrivala da je bilo trenutaka kada je plakala zbog svega što ju je snašlo.

Istovremeno, nije želela da ostatak života provede vraćajući se na završenu vezu. Fokus je prebacila na ono što je mogla da izgradi, na svoju decu i na odgovornost koju je prihvatila. Možda je upravo u tome najvažnija poruka njene ispovesti: čovek ne može uvek da bira okolnosti u kojima će se naći, ali može da odlučuje kako će se prema njima postaviti. Danas o svojim sinovima govori sa ponosom i kaže da bi ponovila sve što je dovelo do toga da postanu ljudi kakvi jesu. Iza te jednostavne poruke nalaze se godine rada, brige, odricanja i odluka koje su morale da budu donete i onda kada nije bilo lako. Njena priča ne daje univerzalni recept za samohrano roditeljstvo, ali podseća na nešto važno: podrška, odgovornost i istrajnost mogu da naprave razliku i onda kada se porodični život ne odvija onako kako smo zamišljali.