„Prevario me je sa 20 godina mlađom i odbacio nakon što sam rodila našeg sina ometenog u razvoju“: Marija S. za Mame o krahu braka, životnom razočarenju i oporavku

Za portal Mame, majka troje dece, Marija S., koja je pre dve decenije došla u Beograd zbog ljubavi otvorila je dušu i ispričala svoju životnu priču, obeleženu velikom ljubavlju, porodičnim iskušenjima, izdajom i borbom da svojoj deci obezbedi miran život. Sa suprugom je bila od svoje šesnaeste godine. Bio je njen prvi poljubac, prva ljubav i čovek sa kojim je zamišljala da će ostariti. Zajedno su dobili dve devojčice, a činilo se da imaju sve što je potrebno za srećan porodični život.

Međutim, rođenje trećeg deteta, sina kod kojeg su se ubrzo pojavile teškoće u razvoju, donelo je izazove za koje nije bila spremna. Umesto da se suoče sa njima kao roditelji i partneri, suprug je počeo da se udaljava od porodice. Ubrzo je saznala da je vara sa dvadesetogodišnjom devojkom, a ono što je usledilo pretvorilo je njen život u mesece bola, neizvesnosti i borbe. U potresnoj ispovesti naš portal, govorila je o čoveku kojeg je volela gotovo čitav život, o sinu kojem je bila potrebna podrška oba roditelja, o razvodu, životu iza zida koji je delio njihov stan i odluci da, uprkos svemu, ne odustane od sebe i svoje dece.

„Došla sam u Beograd zbog njega. Bio je moja prva ljubav i mislila sam da ćemo zauvek ostati zajedno“

Možda vas zanima

Nije od stopala da je gaziš, ni od glave da njome vladaš: Poruka Svetog Jovana Zlatoustog koja menja pogled na brak

„Kako majke da postignu sve? Treba mi još jedna ja!“ Mama troje dece rekla naglas ono što mnoge žene svakodnevno osećaju

Otac me je sa 17 godina i bebom u naručju izbacio iz kuće: 20 godina kasnije sam otplatila njegov dug novcem kojim sam trebala sinu da kupim stan

„Kada sam se pre dvadeset godina doselila u Beograd, učinila sam to zbog ljubavi. Imala sam 16 godina kada sam ga upoznala i tada nisam mogla ni da zamislim da ću jednog dana pričati o našem životu na ovaj način. On je bio moj prvi poljubac, prva ljubav, prvi čovek sa kojim sam zamišljala budućnost. Kada nekoga volite od šesnaeste godine, sa njim odrastate. Zajedno sazrevate, učite šta znači biti u vezi, šta znači praviti kompromise i šta znači graditi život udvoje. Nisam ja tada birala samo dečka. Birala sam čoveka za kojeg sam verovala da će biti uz mene kroz sve što život donese. Udala sam se za njega sa uverenjem da ćemo, šta god da se dogodi, uvek biti jedno drugom najveća podrška. Dobili smo dve devojčice i živeli smo lepo. Imali smo svoj dom, porodične navike, svakodnevne obaveze i planove. Naravno da nije sve bilo savršeno, ali nisam imala razlog da pomislim da ćemo se jednog dana naći na suprotnim stranama istog stana. Mislila sam da smo porodica koja će zajedno prebroditi sve. Nisam znala da će nas najveći izazov tek sačekati“, rekla je Marija.

„Kada se rodio naš sin, shvatila sam da mu je potrebna dodatna podrška, ali nisam očekivala da ću u toj borbi ostati sama“

„Kada se rodio naš sin, bila sam srećna. Imali smo dve devojčice, a onda je u naš život došao i dečak. Verovala sam da ćemo zajedno uživati u njegovom odrastanju, kao što smo uživali sa našim ćerkama. Međutim, kako je vreme prolazilo, počela sam da primećujem da se njegov razvoj razlikuje. Nije pratio našu komunikaciju na isti način, sporije je usvajao pojedine veštine i delovao je povučeno. U početku sam se nadala da je samo reč o njegovom temperamentu i da će vremenom sve doći na svoje mesto, ali majka oseća kada detetu treba pomoć. Nisam želela da zatvaram oči pred onim što primećujem, pa sam počela da tražim stručnu podršku i da ga vodim kod defektologa. Tada sam očekivala da ćemo suprug i ja postati još bliži. Da ćemo razgovarati, zajedno učiti i pomagati sinu da napreduje u skladu sa svojim mogućnostima. Mislila sam da ćemo se držati za ruke kada bude teško. Umesto toga, moj suprug je počeo da se povlači. Govorio mi je da ne želi da izlazi napolje sa detetom koje ne razume komande, detetom koje se po svom ponašanju razlikuje od druge dece. Te njegove reči su me bolele više nego što mogu da objasnim. To je bio njegov sin. Naše dete. Dete koje nije biralo svoje teškoće i koje nije moglo da razume zašto mu je nešto teže nego drugima. Noćima sam plakala i pitala se kako je moguće da se otac stidi sopstvenog deteta. Nisam očekivala da moj muž ima sve odgovore, niti da zna kako da reši svaki problem. Samo sam želela da bude uz nas“, ispričala je naša sagovornica.

„Dok sam ja vodila sina kod defektologa, muž je sve manje vremena provodio kod kuće“

„Malo-pomalo, moj suprug je počeo sve manje da bude kod kuće. U početku je govorio da su mu produžili smene. Verovala sam mu, ili sam barem pokušavala da verujem, jer mi nije padalo na pamet da čovek sa kojim sam provela toliko godina može da vodi neki drugi život. Bavila sam se decom, njihovim potrebama, odlascima kod stručnjaka i svim onim što svakodnevica nosi. Pokušavala sam da naše devojčice zaštitim od briga, a sinu da pružim što više pažnje i podrške. Istovremeno sam se borila sa sopstvenim strahovima. Pitala sam se kako će naš sin napredovati, kako ćemo mu pomoći i šta nas čeka u budućnosti. Trebao mi je suprug. Trebao mi je partner koji će mi reći da ćemo zajedno pronaći način. Umesto toga, osećala sam da ga gubim. Najviše me je bolelo to što nisam mogla da razumem kako neko ko je sa mnom od moje šesnaeste godine može da se udalji upravo onda kada je našoj porodici najpotrebniji. Danas mislim da sam dugo pokušavala da sačuvam sliku našeg braka, čak i kada je stvarnost počela da mi pokazuje da nešto ozbiljno nije u redu“, navela je za Mame.

„Posle godinu i dva meseca saznala sam da me vara sa devojkom od 20 godina“

„Godinu i dva meseca kasnije saznala sam istinu. Moj suprug me je varao sa devojkom koja je imala 20 godina. Bila je duplo mlađa od mene. Kada sam saznala, imala sam osećaj da mi se čitav život srušio u jednom trenutku. Nisam mogla da povežem čoveka kojeg sam poznavala sa onim što se događalo iza mojih leđa. Dok sam ja razmišljala kako da pomognem našem sinu i kako da održim porodicu na okupu, on je imao drugu ženu. Dok sam se noću pitala zašto se udaljava od nas, on je vreme provodio sa njom. Na kraju mi je i sam priznao prevaru. Ne mogu da kažem da sam tada izgubila samo muža. Izgubila sam i sigurnost u sve ono u šta sam verovala. Pitala sam se da li je išta od naših zajedničkih godina imalo istu vrednost za njega kao za mene. Bila sam povređena, ponižena i uplašena. Ipak, najviše me je brinulo kako će sve to uticati na našu decu. Nisam mogla da razumem kako neko može da se okrene od porodice u trenutku kada je ona suočena sa velikim izazovima. I nisam mogla da prihvatim da je čovek koji se udaljio od sopstvenog deteta sada spreman da svoj život nastavi sa drugom ženom“, kazala je naša sagovornica.

„Pred ljubavnicom mi je rekao da želi razvod, a onda predložio da stan podelimo zidom“

„Došlo je do susreta između mene, mog supruga i njegove ljubavnice. Pred njom mi je rekao da je to kraj, da želi razvod i da više ne želi da budemo zajedno. A onda je predložio da naš stan podelimo ugradnim zidom. Stan u kojem smo živeli kao porodica. Stan u kojem su odrastale naše devojčice, u kojem se rodio naš sin, u kojem smo slavili rođendane i pravili planove. Stan koji sam do tada doživljavala kao naš dom. Sada je trebalo da ga podelimo na dva dela, kao da se dvadeset godina zajedničkog života može razdvojiti jednim zidom. Bila sam u šoku. Nisam mogla da verujem da čovek sa kojim sam delila sve može da mi predloži da nastavimo da živimo pod istim krovom, ali odvojeno, dok on započinje novu vezu. U narednim mesecima uspela sam da odvojim deo stana i nastavim život sa decom. Ali to nije značilo da sam mogla da se odvojim od svega što se događalo. Mesecima sam slušala glasove svog supruga i njegove ljubavnice Sare iza zida koji nas je delio. Dok sam pokušavala da organizujem život sa troje dece, iza tog zida odvijao se njegov novi život. Ne znam kako da opišem taj osećaj. Kada vas neko napusti, očekujete da ćete barem imati prostor da tugujete, da se saberete i pokušate da krenete dalje. Svakodnevno sam slušala čoveka kojeg sam volela kako živi sa drugom ženom, na nekoliko koraka od mene. Bilo je dana kada sam mislila da neću izdržati. Ali pogledala bih svoju decu i znala da moram da ustanem, da nastavim i da im pružim koliko god mogu normalan život“, rekla je emotivna Marija.

Kako zaštititi dete posle razvoda: 5 saveta Slavice Đukić mamama

„Moje ćerke su odbijale da budu sa ocem, a naš sin nije razumeo šta se događa“

„Moje devojčice su sve posmatrale. Viđale su oca sa drugom ženom i osećale da se naš porodični život promenio. Vremenom su počele da odbijaju da budu sa njim. Nisam želela da ih teram da biraju između roditelja. Nisam želela da ih uvlačim u naše probleme, ali nisam mogla ni da zanemarim njihova osećanja. Deca imaju pravo da budu povređena, zbunjena i ljuta. I njima je trebalo vreme da shvate da se njihov život promenio. Posebno mi je teško bilo zbog našeg sina. Imao je samo pet godina i nije razumeo šta se događa. Nije mogao da shvati zašto tata više nije deo svakodnevice na isti način, zašto se porodica promenila i zašto su stvari drugačije nego ranije. Njegove razvojne teškoće činile su celu situaciju još osetljivijom. Morala sam da razmišljam kako da mu pružim sigurnost i kontinuitet, dok sam se istovremeno borila sa sopstvenim bolom. Moj suprug je za troje dece davao 10.000 dinara. Taj novac nije bio dovoljan za sve njihove potrebe, a svakodnevni troškovi nisu nestali samo zato što se naš brak završio. Ali nije me boleo samo novac. Bolelo me je što sam osećala da je odgovornost za našu decu gotovo u potpunosti ostala na meni. Ponekad se pitam da li ljudi uopšte razumeju šta znači biti majka koja nema vremena da se raspadne. Možete biti povređeni, besni i očajni, ali deca i dalje moraju da jedu, idu u školu, imaju čistu odeću i osećaju da postoji neko na koga mogu da se oslone. Zato sam ustajala svakog jutra i nastavljala“, navela je naša sagovornica.

„Posle zvaničnog razvoda vratio se sa cvećem i molbama da mu oprostim“

„Nekoliko meseci kasnije zvanično smo se razveli. Mislila sam da će mi to doneti makar malo mira. Verovala sam da ću konačno moći da počnem da se navikavam na život bez njega. A onda se moj bivši suprug vratio. Počeo je da me moli za oproštaj. Kupovao mi je cveće, slao novac i pokušavao da me ubedi da mu pružim još jednu šansu. Bilo je to veoma teško za mene. Nisam mogla tek tako da izbrišem sve što smo proživeli. Volela sam ga od svoje šesnaeste godine. Sa njim sam odrasla, stvorila porodicu i rodila troje dece. Naravno da u meni nisu nestale sve emocije samo zato što me je povredio. Ali više nisam bila ista žena. Kada bih pogledala cveće koje mi je donosio, setila bih se noći kada sam plakala zbog našeg sina. Setila bih se njegovih reči da ne želi da izlazi sa detetom koje ne razume komande. Setila bih se kako sam sama odlazila kod defektologa, kako sam se brinula o deci i kako sam saznala da me vara. Pitala sam se gde je bio tada. Zašto nije pokušao da popravi naš odnos kada sam ga najviše trebala? Zašto nije pokazao spremnost da se bori za porodicu dok smo još bili zajedno? Nisam želela da mu se osvetim. Nisam želela da ga kažnjavam. Samo nisam mogla da se vratim u odnos u kojem sam se osećala tako usamljeno. Na kraju sam odbila njegove molbe. To nije bila laka odluka, ali sam znala da moram da nastavim dalje. Zbog sebe i zbog dece. Nisam više želela da živim čekajući da se on predomisli, da odluči da nas želi ili da ponovo promeni mišljenje“, istakla je Marija S. za Mame.

U kom uzrastu dete najlakše podnese razvod roditelja? Ovaj period je Vladeta Jerotić posebno izdvojio

„Ne znam da li ću ponovo voleti, ali želim da verujem da me život nije završio razvodom“

„Danas pokušavam da živim mirnije. Moja deca su moj najveći prioritet i trudim se da im pružim dom u kojem će se osećati sigurno i voljeno. I dalje postoje dani kada me prošlost zaboli. Ponekad se setim devojke koja sam bila kada sam došla u Beograd. Bila sam mlada, zaljubljena i uverena da će čovek kojeg volim biti uz mene do kraja života. Volela bih da mogu da joj kažem da nije pogrešila što je volela. Da nije bila naivna zato što je verovala. Da nije njena krivica što se njen suprug promenio i što nije umeo da se suoči sa izazovima koje je život stavio pred njih. Dugo sam mislila da sam izgubila sve. Brak, sigurnost, planove i budućnost koju sam zamišljala. Danas znam da sam izgubila život kakav sam poznavala, ali nisam izgubila mogućnost da izgradim drugačiji. Ne znam da li ću ponovo imati partnera. Ne znam da li ću ikada moći da verujem kao nekada, ali ne želim da dozvolim da me ono što sam doživela ubedi da ljubav ne postoji ili da svi ljudi na kraju povrede one koji ih vole“, navela je naša sagornica i dodala:

„Volela bih da jednog dana upoznam nekoga pored koga neću morati da molim za razumevanje, poštovanje i podršku. Nekoga ko će prihvatiti moju decu i razumeti da je moj sin dete koje zaslužuje ljubav, pažnju i strpljenje, baš kao i svako drugo dete. A ako se to ne dogodi, želim da znam da moj život i dalje ima smisla. Danas mi je najvažnije da moje devojčice odrastaju znajući da ne moraju da ostanu u odnosu koji ih povređuje samo zato što su u njega uložile mnogo godina. Želim da moj sin odrasta okružen ljudima koji će videti njegove mogućnosti, a ne samo ono što mu je teško. I želim da sebi oprostim što sam toliko dugo verovala da će se sve promeniti“, ispričala je Marija uz isticanje da je spremna na sve što dolazi u budućnosti.

Krah braka, ali ne i snova

„Došla sam u Beograd zbog ljubavi. Mislila sam da je moj život počeo kada sam upoznala njega. Danas znam da se nije završio onda kada je on otišao. Možda će mi jednog dana neko ponovo vratiti veru u ljubav, ljude i partnerstvo. A do tada, želim da naučim da budem dobro i bez toga. Jer i ja zaslužujem mir. I ja zaslužujem sreću. I moja priča nije završena samo zato što se završio moj brak“, zaključila je za Mame. 

Za portal Mame, ova ispovest je podsetnik da se iza zatvorenih vrata porodičnih domova ponekad vode najteže bitke – one u kojima se roditelji suočavaju sa razvojnim teškoćama deteta, raspadom braka i neizvesnošću budućnosti. U takvim trenucima, podrška, razumevanje i odgovornost oba roditelja mogu da znače više nego ikada. A za ovu majku, najveća pobeda danas nije da bivšem suprugu dokaže da može bez njega, već da svojoj deci i sebi izgradi život u kojem više neće morati da se bori za ono što bi u porodici trebalo da bude najprirodnije – ljubav, prihvatanje i sigurnost.