Dečiji nestašluci koji se pamte ceo život

Jedan mladić prisetio se svoje anegdote iz školskih dana:

„Na času srpskog jezika dobili smo temu za pismeni sastav: Sanjao sam jedan san. Dok su moji drugari marljivo zapisivali svoje snove, ja nisam imao ideju šta da napišem. Zatvorio sam vežbanku i predao je gotovo praznu, ostavivši samo jednu rečenicu:

„Sanjao sam jedan san da sam iz ovog sastava dobio dva. Ne znam da li je to san ili java.“

Možda vas zanima

Zašto je smeh važan za zdrav razvoj dece?

Dečak jeo ostatke u školskoj menzi: Digla se bura – podigla ju je devojčica kojoj je rekao da je gladan

Ova mama deci preko leta uvodi stroga pravila: Mnogi roditelji kažu da bi uradili isto

Nekoliko dana kasnije razredna, koja nam je predavala srpski jezik, ušla je u učionicu vidno ljuta. Prišla je mom stolu, spustila vežbanku ispred mene i pozvala me da izađem pred tablu. Rekla je samo jedno:

„Čitaj.“

Pročitao sam naglas ono što sam napisao. U trenutku je ceo razred prasnuo u smeh. Što su se drugari više smejali, to je nastavnica bila ozbiljnija i nezadovoljnija.

Moj pokušaj da duhovito odgovorim na zadatu temu nije naišao na razumevanje. Umesto pohvale za „kreativnost“, usledila je kazna – loša ocena.

Danas, kada se setim tog događaja, više se ne sećam ocene koliko izraza lica nastavnice i smeha koji je ispunio učionicu. To je jedna od onih školskih anegdota koje pokazuju da dečija mašta često ide potpuno drugim putem od onoga koji odrasli očekuju, a upravo zbog toga ostaju uspomene koje se prepričavaju decenijama kasnije.“

Ovaj događaj samo pokazuje veličinu dečije mašte i uspomene iz školskih dana koje se pamte za ceo život.