Srbi poveli veliku raspravu o batinama kod dece: Dele iskustva puna poniženja i bola

Vaspitanje dece jedna je od tema koja gotovo uvek izazove burne reakcije na društvenim mrežama. Tako je bilo i ovoga puta, kada je jedna objava na Threads-u pokrenula lavinu ispovesti ljudi koji su govorili o batinama koje su dobijali u detinjstvu, ali i o tome kako danas vaspitavaju svoju decu.

Mnogi su se složili da fizičko kažnjavanje ne rešava probleme, već ostavlja duboke posledice, zbog čega su odlučili da sa svojom decom grade odnos zasnovan na razgovoru, strpljenju i jasnim granicama.

„Tukli su me za svaku sitnicu“

Jedan korisnik podelio je svoje iskustvo iz detinjstva, koje je dirnulo veliki broj ljudi.

Možda vas zanima

Zašto se deca leti više svađaju? Postoji objašnjenje – rešenje nisu vikanje i pretnje

Influenserka ima važan savet za mame: Mnoge prave istu grešku, a da toga nisu svesne

Ženski mozak prepoznaje bebin plač i bez majčinskog iskustva: Naučnici otkrili zanimljiv mehanizam

„Kao dete tukli su me roditelji za sitnicu, k’o vola u kupusu! Zato što zakasnim na ručak, za 4 iz one proklete geografije koju dan danas mrzim, što ne dam da školske siledžije tuku slabije od sebe itd. Nikad neću biti pristalica batina ali ni dopuštanja deci previše slobode. Naći zlatnu sredinu. Ako nisi spreman da budeš dobar, strpljiv roditelj, nemoj ni imati decu.“

Njegova objava bila je odgovor na prethodni komentar jednog korisnika koji je napisao:

„Svako ko opravdava udaranje tuđe dece, treba ozbiljno da pregleda glavu. Čak ni svoje dete ne biješ kao krvnik. Dete nije vreća za udaranje. Ako smo mi mogli bez batina da vaspitamo troje dece, može svako. Zato pluća nemamo, sve otišlo na upornu priču od kako se rodili, što u kući ne smeš, ne smeš NIGDE!“

„Svoju decu samo grlim“

Ispod objave usledili su brojni komentari ljudi koji su opisivali kako je nasilje koje su doživeli u detinjstvu uticalo na njih.

„Sve što su meni moji radili, odnosno majka i braća. Tukli me i ponižavali. Ja to nikad neću i ne bih radila svojoj deci. Samo ih ljubim i grlim, kad su krivi razgovaramo. Kad vidim nasilje nad decom, bilo kakav vid maltretiranja ili zlostavljanja, u meni proradi onaj životinjski poriv da bih ih sve redom mogla rastrgati. Mislim, naravno, na nasilnike.“

Druga korisnica napisala je da ju je teško detinjstvo naučilo kako želi da izgleda njena porodica.

„Isto, isto. Teško detinjstvo me naučilo strpljenju i ljubavi prema porodici. Imamo troje dece, pluća smo ispljuvali razgovarajući sa njima. Što ne smeš reći roditeljima, ne smeš ni u školi, što u kući ne smeš, ne smeš ni u školi. Nikada nismo imali problem sa njima i uvek nam govore sve jer znaju da će naići na razumevanje i podršku. Dobar roditelj ne može biti svako. Jer to zahteva vreme, veliki napor, razumevanje, posebno kada uđu u pubertet.“

„Batina ništa ne rešava“

Mnogi su istakli da su i sami odrasli uz batine, ali da su odlučili da taj obrazac prekinu.

„Ja sam uvek fasovala, jer batina je iz raja izašla. Svoju decu sam vaspitala bez batina, treba tona živaca nekad, upljuvala sam se pričajući, ali vredelo je. Uvek sam im pristupala kao drug, pa roditelj i nisam pogrešila. Svakako moraju imati granice, treba se znati ko kosi, a ko vodu nosi. Nasilje ništa ne rešava.“

Jedan roditelj podelio je i anegdotu koja pokazuje koliko je ponekad teško ostati smiren.

„Isto, isto. Mi se napasli batina samo tako, ali decu smo vaspitali bez batina. Što kažeš, ostali bez pluća. Pričaj, pričaj, pričaj. Zašto ne sme ovo, zašto ono, kako se ponašati pristojno… Ma sve znaš, šta da ti pričam. Evo ćerkica 13 godina, prošle godine isekla mi novu jaknu od prevrnute kože, trebalo joj za neki projekat u školi. I to samo zato što jakna nije stajala u ormaru već u garaži. Kaže: ‘Pa ja mislila da je to stara i bačena.’ Još me duša boli za tu jaknu.“

Iako su mišljenja o vaspitanju često različita, ova rasprava pokazala je da mnogi roditelji smatraju da razgovor, doslednost i postavljanje jasnih granica mogu biti mnogo efikasniji od fizičkog kažnjavanja.