Bliži se Sveta Petka: Da li je slava mrsna ili posna? Donosimo jednostavne recepte za posni i mrsni slavski kolač

Jedna od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu, Sveta Petka, praznuje se svake godine 27. oktobra. Kako se približava Petkovdan, mnogi domaćini pripremaju dom za slavu, a među najčešćim pitanjima je da li se na Svetu Petku sprema mrsna ili posna trpeza. Ove godine odgovor je jasan: Sveta Petka 2026. godine pada u utorak, 27. oktobra, pa prema uobičajenim pravilima crkvenog kalendara slavska trpeza može biti mrsna. Praznik nije u vreme višednevnog posta, niti pada u sredu ili petak, kada se, po pravilu, posti. Ipak, pojedine porodice Svetu Petku tradicionalno proslavljaju posno, u skladu sa svojim običajima i zavetima.

Za pripremu slave važno je, zato, razlikovati ono što propisuje crkveni kalendar od porodičnih običaja koji se prenose s generacije na generaciju. Izbor slavske trpeze treba uskladiti sa crkvenim pravilima i običajem koji porodica poštuje.

Da li se Sveta Petka slavi mrsno ili posno?

Kada je reč o Svetoj Petki, ne postoji pravilo da slava svake godine mora biti posna samo zato što je posvećena ovoj svetiteljki. Način pripreme trpeze prvenstveno zavisi od dana u nedelji na koji praznik pada i od toga da li je u toku neki od višednevnih postova. Pošto se Sveta Petka 2026. godine obeležava u utorak, domaćini mogu da pripreme mrsnu trpezu, sa mesom, mlečnim proizvodima i jajima. Oni koji iz porodičnih razloga ili iz lične pobožnosti žele da slave posno mogu se odlučiti i za takvu trpezu. Ukoliko slava padne u sredu ili petak, ili u periodu višednevnog posta, primenjuju se odgovarajuća pravila posta. Za nedoumice u vezi sa konkretnim crkvenim pravilima najbolje je obratiti se nadležnom svešteniku.

Možda vas zanima

Za 7 dana slavimo Svetu Petku: koje kućne poslove treba izbegavati? Šta kaže crkva, a šta verovanje

Koja sveća se kupuje za slavu, a koja za krštenje: Rešavamo dilemu koja muči mame

Sveti mučenici Sergije i Vakho – Srđevdan: Ko su bili sveci koje pravoslavni vernici slave 20. oktobra i koji običaji se vezuju za ovaj dan?

Važno je naglasiti da se suština krsne slave ne meri brojem jela na stolu. Slasvka sveća, kolač, žito, vino, molitva i okupljanje porodice predstavljaju važan deo obeležavanja ovog praznika, dok se posluženje prilagođava pravilima posta i mogućnostima domaćina.

Bliži se Sveta Petka: Šta roditelji treba da znaju o običajima i verovanjima koja se vezuju za decu i porodicu

Slavski kolač za Svetu Petku: Kako se pravi mrsni, a kako posni?

Slavski kolač jedan je od centralnih simbola krsne slave. Priprema se od testa, a na gornjoj strani ukrašava se pletenicama, krstom, pečatima i drugim tradicionalnim ukrasima od testa. Osnovni postupak ukrašavanja sličan je kod obe varijante, ali se sastojci razlikuju. Mrsni slavski kolač najčešće se priprema sa mlekom i jajima, dok se posni slavski kolač mesi sa vodom, uljem i sastojcima biljnog porekla. U nastavku su dva recepta koja možete uklopiti u pripremu slave.

Recept za mrsni slavski kolač

Mrsni slavski kolač pogodan je za slave koje se obeležavaju u dane kada je dozvoljena mrsna hrana. Testo sa mlekom i jajima može biti mekano i vazdušasto, a tradicionalni ukrasi daju mu svečan izgled.

Sastojci:

• 1 kg mekog pšeničnog brašna
• 500 ml mlakog mleka
• 40 g svežeg kvasca ili odgovarajuća količina suvog kvasca prema uputstvu proizvođača
• 2 jaja
• 80 ml ulja
• 1 kašičica šećera
• 2 kašičice soli

Za premazivanje se može koristiti malo umućenog jajeta, ako se tako priprema u vašoj porodici. Za ukrase je potrebno dodatno brašno i voda, kako bi se napravilo čvršće testo.

Priprema:

1. U deo mlakog mleka dodajte kvasac i šećer, pa ostavite nekoliko minuta da se aktivira.
2. U veću posudu sipajte brašno, dodajte so, jaja, ulje, aktivirani kvasac i preostalo mleko.
3. Zamesite glatko i elastično testo. Mesite ga dok ne postane ujednačeno, a zatim pokrijte i ostavite na toplom mestu da naraste.
4. Kada se testo udvostruči, kratko ga premesite i oblikujte okrugli kolač. Odvojite deo testa za ukrase.
5. Od čvršćeg testa napravite pletenice, krst i druge tradicionalne oblike, pa ih rasporedite preko kolača.
6. Ostavite kolač da kratko naraste, a zatim ga pecite u prethodno zagrejanoj rerni na oko 180 stepeni, približno 40–50 minuta, u zavisnosti od veličine kolača i rerne.
7. Ako površina prebrzo porumeni, prekrijte je papirom za pečenje. Proverite da li je kolač pečen i ostavite ga da se ohladi pre odlaganja. Vreme pečenja može da varira, pa je važno pratiti izgled i pečenost testa. Slavski kolač treba da bude lepo pečen iznutra, a da ukrasi zadrže svoj oblik.

Recept za posni slavski kolač

Posni slavski kolač priprema se bez mleka, jaja, putera i drugih sastojaka životinjskog porekla. Iako nema iste sastojke kao mrsna verzija, uz dobro umešeno testo i pravilno pečenje može biti mekan, ukusan i svečan.

Sastojci:

• 1 kg mekog pšeničnog brašna
• 550–600 ml mlake vode
• 40 g svežeg kvasca ili odgovarajuća količina suvog kvasca prema uputstvu proizvođača
• 100 ml ulja
• 1 kašičica šećera
• 2 kašičice soli

Za ukrase je potrebno malo brašna i vode, a za premazivanje može se koristiti malo vode ili ulja. Ako želite da slavski kolač bude posan, proverite i deklaraciju svih dodatnih sastojaka koje koristite.

Priprema:

1. U deo mlake vode dodajte kvasac i šećer, pa ostavite da se aktivira.
2. U posudu stavite brašno i so, dodajte ulje, aktivirani kvasac i postepeno dolivajte ostatak vode.
3. Mesite dok ne dobijete glatko i elastično testo. Pokrijte ga i ostavite na toplom mestu da naraste.
4. Naraslo testo kratko premesite i oblikujte okrugli kolač. Odvojite deo za ukrase.
5. Ukoliko želite tradicionalne pletenice i krst, za ukrase napravite čvršće testo od brašna i vode, bez dodavanja ulja.
6. Ukrasite kolač i ostavite ga da još malo naraste.
7. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na oko 180 stepeni, približno 40–50 minuta, uz proveru pečenosti. Po potrebi zaštitite površinu papirom za pečenje.
8. Pečen kolač ostavite da se ohladi, a zatim ga čuvajte na čistom i suvom mestu do služenja.

Koju god varijantu da odaberete, važno je da slavski kolač bude pripremljen u skladu sa pravilima posta i porodičnim običajem. Dekoracija može biti slična kod mrsne i posne verzije, dok se sastav testa prilagođava trpezi.

10 pravila koja svaka mama mora da zna o slavama: Jedno je posebno važno

Šta još treba pripremiti za Svetu Petku?

Pored slavskog kolača, važni elementi tradicionalnog obeležavanja krsne slave jesu slavska sveća, žito i vino. U domu se priprema prostor za slavsku ikonu, a porodica se, prema svojim mogućnostima, okuplja na molitvi i slavskom obredu. Žito, poznato i kao koljivo, ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji i simbolizuje vaskrsenje i večni život. Priprema se i za Svetu Petku, bez obzira na to da li je trpeza mrsna ili posna. Mnogi domaćini nastoje da sve pripreme unapred kako bi praznični dan proveli u miru sa porodicom i gostima. Nije potrebno da slavska trpeza bude preterano raskošna: važnije je da se slava obeleži dostojanstveno, uz poštovanje vere, običaja i mogućnosti domaćinstva.

Ko je bila Sveta Petka?

Prepodobna mati Paraskeva, u narodu poznata kao Sveta Petka, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju. Prema crkvenom predanju, poticala je iz Epivata, mesta u blizini Carigrada, a život je posvetila veri, molitvi i podvižništvu. Njeno poštovanje duboko je ukorenjeno u srpskoj tradiciji. Brojni vernici joj se obraćaju u molitvama, a njeno ime vezuje se za veru, smirenost i milosrđe. U Beogradu je posebno poznata kapela Svete Petke na Kalemegdanu, koju posećuju brojni vernici. Petkovdan se u Srbiji obeležava 27. oktobra, odnosno 14. oktobra po starom kalendaru. Praznik je prilika da se porodice okupe, obnove svoje običaje i podsete na duhovni značaj krsne slave.

Sveta Petka 2026: Najvažnije je poštovati običaj i crkvena pravila

Sveta Petka ove godine pada u utorak, 27. oktobra, pa je prema uobičajenim pravilima crkvenog kalendara dozvoljena mrsna slavska trpeza. Ipak, porodice koje imaju zavet ili ustaljen običaj da slave posno mogu se opredeliti za posnu varijantu. Bez obzira na izbor jelovnika, slavski kolač, žito, vino i sveća ostaju važni elementi obeležavanja slave. Mrsni i posni kolač razlikuju se prvenstveno po sastojcima, dok se njihova tradicionalna uloga ne menja. Najvažnije je da se praznik dočeka sa poštovanjem, u miru i zajedništvu, uz očuvanje običaja koji se u porodici prenose s kolena na koleno.