Kad sin ulazi u tinejdžerske godine, otac ima posebno važan zadatak: Psihoterapeut otkriva kako da izgrade odnos pun poverenja

Odrastanje dece donosi brojne promene, a roditelji često imaju osećaj da je vreme proletelo. Dete koje je donedavno tražilo pomoć oko svakodnevnih sitnica odjednom postaje tinejdžer koji želi više privatnosti, samostalnosti i vremena provedenog sa vršnjacima. Za roditelje je to period prilagođavanja. Razgovori postaju kraći, vrata dečje sobe češće su zatvorena, a mobilni telefoni i društvene mreže otvaraju mladima svet u koji roditelji nemaju uvek uvid. Ipak, potreba za samostalnošću ne znači da tinejdžerima više nisu potrebni roditelji. Naprotiv, podrška odraslih važna je dok mladi razvijaju identitet, uče da donose odluke i pripremaju se za život. Bračni i porodični psihoterapeut Jasenka Jugović ističe da roditeljstvo u ovom periodu zahteva strpljenje i spremnost da se detetu postepeno prepusti više odgovornosti. Posebno važnu ulogu može da ima odnos oca i sina, koji se tokom adolescencije menja i dobija novu dimenziju.

Uvedite sina u svet odraslih sopstvenim primerom

Tinejdžerske godine donose intenzivne fizičke i emocionalne promene. Mladi pokušavaju da razumeju sebe, pronađu svoje mesto u društvu i utvrde gde se završavaju roditeljska pravila, a počinje njihova sloboda. U tom procesu otac može da bude važan oslonac. Zdrav autoritet ne podrazumeva samo postavljanje granica i insistiranje na pravilima već i spremnost da se sasluša dete, objasne odluke i pokaže razumevanje za njegove potrebe. Dečaci često mnogo više posmatraju ponašanje svojih očeva nego što slušaju njihove savete. Zato su primeri iz svakodnevnog života posebno važni. Umesto da sinu priča samo o uspesima, otac može da podeli i iskustva iz kojih je nešto naučio, uključujući greške, razočaranja i situacije u kojima nije znao šta da uradi. Takvi razgovori pomažu mladom čoveku da shvati da odrasli nisu nepogrešivi i da se odgovornost razvija kroz iskustvo.

Naučite ga da poštuje žene

Odnos koji otac gradi sa partnerkom, majkom deteta i drugim ženama u svom okruženju može da bude važan primer sinu. Kroz svakodnevno ponašanje dečak uči kako izgledaju poštovanje, ravnopravnost, međusobna podrška i rešavanje nesuglasica. Važno je i kako otac reaguje kada je ljut, pod stresom ili razočaran. Ako probleme rešava razgovorom, preuzima odgovornost za svoje postupke i ume da se izvini kada pogreši, pokazuje sinu da snaga ne mora da se dokazuje agresijom. Isto tako, otvoreno pokazivanje emocija ne znači slabost. Dečak koji vidi da otac može da govori o svojim osećanjima lakše može da nauči da prepozna i izrazi sopstvene emocije, umesto da ih potiskuje.

Budite mu mentor, a ne samo autoritet

Kako odrastaju, tinejdžeri sve više žele da sami odlučuju. Pravilo „tako je zato što ja tako kažem“ često izaziva otpor, naročito kada mladi ne razumeju razlog zbog kojeg se od njih nešto očekuje. U ovoj fazi otac može da preuzme ulogu mentora. Umesto da svaki problem reši umesto sina, može da mu pomogne da razmotri različite mogućnosti i posledice svojih odluka. Pitanja poput „Šta misliš da bi moglo da se dogodi ako tako postupiš?“ podstiču samostalno razmišljanje. Jednako je važno da tinejdžer zna da može da zatraži pomoć ako stvari ne krenu kako je planirao. Podrška ne znači da dete treba osloboditi svake odgovornosti. Naprotiv, potrebno je da nauči da snosi posledice svojih postupaka, ali bez ponižavanja i osećaja da će zbog greške izgubiti roditeljsku ljubav. Otac ne treba da insistira da sin izabere baš ona interesovanja, hobije ili životni put koje bi on sam izabrao. Dete treba da zna da je voljeno i prihvaćeno i kada se njegovi izbori razlikuju od roditeljskih očekivanja.

Ne potcenjujte male razgovore

Za kvalitetan odnos nije neophodno svakodnevno voditi duge i ozbiljne razgovore. Ponekad su upravo kratki, spontani trenuci najbolja prilika da se otvore važne teme.

Možda vas zanima

„Mislim da me mama ne voli“: Dečak (4) zaplakao pred kamerama, a ono što je otkrio o roditeljima slomilo je srca gledalaca

Muž mi se 20 godina podsmeva i govori da sam seljanka: Jedno veče me ponizio pred svima, a našem sinu je prekipelo i sasuo mu je sve u lice

Jedna limenka sadrži čak 11 kesica šećera: Pedijatar upozorio roditelje šta energetska pića mogu da urade dečjem srcu

Zajednička vožnja automobilom, odlazak na utakmicu, popravljanje nečega u kući, šetnja ili igranje igrica mogu da stvore opuštenu atmosferu u kojoj će tinejdžer lakše govoriti o onome što ga muči. Važno je da otac pronađe vreme za aktivnosti koje su sinu značajne, čak i kada se ne poklapaju sa njegovim ličnim interesovanjima. Odlazak na koncert, utakmicu ili školski događaj može da pokaže da roditelja zanima njegov svet. Tokom takvih trenutaka korisno je skloniti telefon i posvetiti detetu punu pažnju. Tinejdžeri ne pokazuju uvek otvoreno koliko im je važno da ih roditelji primete i saslušaju, ali to ne znači da im takva bliskost nije potrebna.

Izbegavajte stalnu kritiku

Povlačenje u sobu, potreba za privatnošću i veće oslanjanje na vršnjake često su deo odrastanja. Roditelji to ne bi trebalo automatski da doživljavaju kao odbacivanje. Ako primetite da je sin neraspoložen ili ćutljiv, umesto insistiranja da odmah objasni šta se događa, možete mu reći: „Vidim da ti danas nije lako. Tu sam ako budeš želeo da razgovaramo.“ Tako pokazujete da ste dostupni, ali mu istovremeno ostavljate prostor da sam odluči kada je spreman da govori. Važno je i da odnos ne bude zasnovan isključivo na kritikama zbog ocena, izgleda, društva ili ponašanja. Ako svaka komunikacija postane prilika za ukazivanje na greške, tinejdžer može početi da izbegava razgovore i da stiče utisak da roditelju nikada nije dovoljno dobar. Kada pogreši, korisnije je razgovarati o konkretnom postupku i njegovim posledicama nego ga posramljivati ili etiketirati. Pohvala za trud, odgovornost i smirenost takođe ima veliku vrednost. Rečenica poput „Svideo mi se način na koji si rešio taj problem“ pokazuje sinu da primećujete njegov napredak, a ne samo ono što treba da popravi.

Poverenje se gradi godinama

Odnos oca i sina tokom adolescencije ne mora da bude savršen da bi bio blizak. Biće nesporazuma, rasprava i trenutaka kada će se činiti da je razgovor nemoguć. Važno je da roditelj ostane dosledan, spreman da sasluša i otvoren za popravljanje odnosa nakon sukoba. Tinejdžeru su potrebne granice, ali i osećaj da ima pravo na svoje mišljenje. Potrebna mu je samostalnost, ali i sigurnost da može da se vrati roditelju kada mu zatreba pomoć. Upravo spoj ljubavi, poštovanja, odgovornosti i slobode stvara osnovu za odnos koji može da traje i kada dete odraste. Jer cilj roditeljstva nije da sin zauvek zavisi od očevih odluka, već da postepeno postane samostalan čovek koji zna da misli svojom glavom, poštuje druge i preuzima odgovornost za svoj život.