Običaji i verovanja koja se prenose generacijama u srpskom narodu za Veliku Gospojinu – od bosiljka do lekovitih izvora

Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, praznuje se 28. avgusta i u pravoslavnom kalendaru označena je kao veliki praznik i crveno slovo. Ovom prazniku prethodi Gospojinski post, koji traje dve nedelje, od 14. do 27. avgusta. U srpskom narodnom kalendaru Velika Gospojina ima posebno mesto. Ona nije bila samo važan crkveni praznik već i dan oko kojeg su se vekovima gradili običaji povezani sa porodicom, zdravljem, ženama i prirodom.

Zašto je Velika Gospojina posebno važna ženama?

Presveta Bogorodica u narodnoj tradiciji zauzima posebno mesto kao zaštitnica majki i porodice. Zbog toga se Velika Gospojina posebno vezivala za žene, a naročito za majke i porodilje. Mnoge žene odlazile su na praznična bogosluženja, molile se za zdravlje svoje dece i porodice i praznik dočekivale u molitvi i miru. Upravo zbog tog snažnog porodičnog i ženskog elementa, Velika Gospojina je i danas jedan od praznika koji se posebno poštuje u mnogim srpskim domovima.

Na Veliku Gospojinu nisu se radili teški poslovi

Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja jeste da na Veliku Gospojinu ne treba obavljati teške fizičke poslove. Praznik je trebalo provesti mirno, uz porodicu, molitvu i odmor, umesto u velikim kućnim ili poljskim poslovima. Važno je, međutim, napraviti razliku između narodnog običaja i crkvenog pravila. Narodna verovanja deo su tradicije koja se prenosila generacijama, ali to ne znači da će se čoveku dogoditi nešto loše ako iz opravdanog razloga mora da obavi neki posao.

Možda vas zanima

Još samo jedan dan do Velike Gospojine: Sutra se završava post, a evo kako da se pripremite za veliki praznik

Mini krompiruša: Posni doručak na vodi koji će mališani jesti bez pogovora

Da li je Velika Gospojina ove godine posna ili mrsna? Mnogi su u dilemi, a evo šta kažu crkvena pravila

Suština velikog praznika nije u strahu, već u veri i poštovanju svetog dana.

Bosiljak je imao posebno mesto

Jedan od biljnih simbola koji se posebno vezuje za našu tradicionalnu kulturu jeste bosiljak. U narodnoj tradiciji imao je i lekovitu i obrednu, odnosno zaštitnu ulogu. Oko Velike Gospojine u pojedinim krajevima sakupljano je i različito lekovito bilje, za koje se verovalo da u tom periodu ima posebnu moć. Biljke su se potom čuvale u domaćinstvima i koristile tokom godine. Naši preci su prirodu posmatrali kao deo svakodnevnog života, pa su se promene godišnjih doba, praznici i biljke često povezivali u jednu celinu.

Verovalo se da voda sa pojedinih izvora leči

Uz Veliku Gospojinu vezana su i verovanja o lekovitim izvorima. U pojedinim krajevima ljudi su na praznik odlazili do izvora za koje se verovalo da imaju isceliteljsku moć. Umivali su se tom vodom ili je nosili kući, nadajući se zdravlju i izlečenju. Ovakva verovanja pripadaju narodnoj tradiciji i ne treba ih poistovećivati sa medicinski dokazanim metodama lečenja. Ipak, ona mnogo govore o tome koliko je u životu naših predaka postojala snažna povezanost između vere, prirode i nade u zdravlje.

Period između dve Gospojine

Posebno zanimljiv deo narodnog kalendara jeste period između Velike i Male Gospojine. Ovaj period nazivao se „međudnevnica“, a prema tradicionalnim verovanjima bio je pogodan za sakupljanje različitih plodova i lekovitog bilja. Među biljkama koje se pominju u narodnoj tradiciji nalaze se kičica, hajdučka trava, ugaslica i konjski bosiljak. Za današnjeg čoveka ovi običaji možda deluju daleko, ali oni pokazuju kako su nekada ljudi pažljivo pratili prirodu i njene promene.

Praznik koji okuplja porodicu

Velika Gospojina se u mnogim porodicama obeležava kao krsna slava, pa praznični dan ima i snažnu porodičnu dimenziju. Ove godine, Velika Gospojina pada u petak, a za prazničnu i slavsku trpezu dozvoljeni su riba, ulje i vino. Ipak, možda je najlepši deo tradicije upravo u tome da se na ovaj dan zastane. Da se ode u crkvu ako je to deo porodične vere. Da se zapali sveća. Da se pomolimo za zdravlje dece, roditelja i onih koje volimo. Da sednemo za isti sto. I da bar jedan dan pokušamo da svakodnevnu žurbu ostavimo po strani.

Šta nam običaji govore danas?

Narodni običaji oko Velike Gospojine nisu nastali preko noći. Oni su deo tradicije u kojoj su porodica, vera, priroda i zajednica bili duboko povezani. Zato ih možemo čuvati i danas, ali sa razumevanjem šta je crkveno učenje, a šta narodno verovanje. Jer Velika Gospojina nije samo dan kada treba da pazimo šta ćemo raditi. To je veliki praznik posvećen Presvetoj Bogorodici i prilika da se podsetimo na ono što je u životu najvažnije – veru, porodicu, zdravlje, ljubav i mir u domu. A možda je upravo to najlepši običaj koji možemo preneti svojoj deci.

Izvor: Princip magazin