Tata pomaže oko dece: Rečenica koja izluđuje mame

U mnogim porodicama i dalje se provlači rečenica: „Tata pomaže oko dece.” Na prvi pogled, to zvuči pozitivno: otac je uključen, prisutan, učestvuje. Međutim, upravo ta formulacija otkriva dublji problem u načinu na koji društvo doživljava roditeljstvo.

Kada kažemo da otac „pomaže”, podrazumeva se da je majka primarno odgovorna za dete, dok je njegova uloga sporedna, dobrovoljna i dodatna. Drugim rečima, on nije ravnopravan roditelj, već neko ko uskače kada može ili želi. Za mnoge žene, ovo nije samo pitanje semantike, već svakodnevne realnosti u kojoj teret brige o detetu i dalje nesrazmerno pada na njih.

Ono što dodatno frustrira jeste činjenica da se minimalno uključivanje očeva često preuveličava i društveno nagrađuje. Otac koji odvede dete u park ili promeni pelenu dobija pohvale, dok se isti postupci kod majke podrazumevaju i prolaze bez ikakvog priznanja. Ovakav dvostruki standard ne samo da umanjuje trud majki, već i postavlja nerealno niske kriterijume za očeve.

Možda vas zanima

„Niko mi nije rekao da će ovako izgledati“: Roditelji otkrili šta ih je najviše šokiralo kada su dobili prvo dete

7 stvari o novorođenčetu koje svaki tata treba da zna: Jedna je iznenađujuća čak i mamama

Odrastao je bez oca, a danas ga milioni zovu „tata“: Jedna odluka iz detinjstva promenila mu je život

Savremeno roditeljstvo zahteva partnerstvo. Dete nije isključiva odgovornost jednog roditelja, niti bi trebalo da bude. Jednako učešće oca ne znači „pomoć”, već preuzimanje sopstvene uloge od donošenje odluka, planiranje obaveza, emocionalna dostupnost do svakodnevne brige. To uključuje sve, od noćnog buđenja i odlazaka kod lekara, do organizacije vrtića i školskih aktivnosti.

Kada oba roditelja ravnopravno učestvuju, koristi su višestruke. Majke imaju više prostora za odmor, lični razvoj i profesionalni život, dok očevi grade dublji odnos sa svojom decom. Deca, s druge strane, odrastaju u okruženju koje im pokazuje model ravnopravnosti, odgovornosti i međusobnog poštovanja.

Promena počinje od jezika, ali se ne završava tu. Važno je preispitati ustaljene obrasce i očekivanja, kako u porodici, tako i u širem društvu.  Očevi ne treba da „pomažu”, oni treba da budu jednako prisutni, odgovorni i uključeni roditelji. To nije samo pitanje pravde prema majkama, već i osnovni preduslov za zdrav razvoj porodice u celini.