Ako dete uvek sedi po strani, ima glavobolje, hronični umor… Psiholog za Mame.rs o opasnim posledicama

Usamljenost se često doživljava kao prolazno stanje. Kao nešto što će „proći samo od sebe”. Međutim, naučna istraživanja poslednjih godina pokazuju da socijalna izolacija može imati ozbiljne posledice — ne samo po mentalno, već i po fizičko zdravlje.

Podaci pokazuju da usamljenost povećava rizik od prevremene smrti za 26%, srčanog udara za 29% i moždanog udara za 32%. Kod odraslih je povezana sa visokim krvnim pritiskom, kognitivnim propadanjem i većim rizikom od invaliditeta.

Ali posebno zabrinjava ono što usamljenost radi deci i adolescentima.

Možda vas zanima

TikTok i YouTube nisu dovoljno sigurni za decu: U ovim godinama se susreću sa najštetnijim sadržajima

„Vrištala sam na trogodišnjeg sina“ Influenserka objavila iskrenu ispovest o „majčinskom besu“

„Roditelji misle autizam, zapravo je ekranizam“ Defektološkinja za Mame o novoj zavisnosti kod dece

Kod dece može oslabiti imuni odgovor i povećati rizik od lošijeg fizičkog zdravlja. Kod tinejdžera povećava rizik od suicidalnih misli i pokušaja suicida, dok istraživanja pokazuju i jasnu povezanost sa depresijom, anksioznošću i hroničnim stresom.

O tome smo razgovarali sa psihologom Draganom Radovančevićem, koji kaže da problem često ostaje neprimećen upravo zato što ne izgleda dramatično spolja.

„Tvoje dete nije samo tužno, nauka kaže da mu je i telo u opasnosti.”

Kada dete stalno sedi samo

Mnoga deca ne govore otvoreno da su usamljena. Roditelji to češće primete kroz ponašanje — dete koje se povlači, nema kome da pošalje poruku, ne ide na druženja i retko se pominje među vršnjacima.

„Znaš onaj trenutak kad primetiš da tvoje dete uvek sedi malo po strani? Kad posle škole nema kome da pošalje poruku, kad se ne pominje ni na čijoj proslavi? Odrasli u tom trenutku obično kažu: ‘Proći će.’ I možda prođu. Ali telo ne čeka da vidi kako će da se završi.”

I upravo tu, kaže naš sagovornik, roditelji često naprave grešku – jer usamljenost ne ostaje samo emocija.

Telo reaguje i kada dete ćuti

Istraživanja pokazuju da socijalna izolacija kod dece često dolazi zajedno sa fizičkim simptomima koje roditelji ne povezuju odmah sa emocionalnim stanjem.

„Finska studija na skoro šest hiljada đaka sa Univerziteta u Jyväskyläi iz 2018. godine otkrila je da usamljenost sama po sebi objašnjava 26% razlike u psihološkim simptomima između dece. Nije to hipohondrija i nije traženje pažnje. To su glavobolje, bolovi u stomaku, hronični umor i nervoza koje imaju merljiv, dokumentovan uzrok.”

„Norveška studija na đacima od prvog do desetog razreda potvrdila je isti obrazac — čak i kada se iz analize potpuno izbaci vršnjačko nasilje.”

Njegova rečenica posebno ostaje da odzvanja:

„Nije pitanje da li ga neko zlostavlja. Pitanje je da li ga neko, ikad, bira.”

Imuni sistem „pamti” usamljenost

Posledice usamljenosti, objašnjava psiholog, ne završavaju se u detinjstvu.

„Ovaj deo je možda najteži za čitanje. Dunedin studija iz Novog Zelanda i britanska E-Risk studija pratile su ljude od detinjstva do odraslog doba i otkrile da deca koja su odrastala u socijalnoj izolaciji kasnije imaju više markere hronične upale u krvi.”

„Telo ih luči kada je dugo pod stresom. I ostaju — čak i kada se iz analize neutrališe uticaj siromaštva, bolesti i drugih faktora.”

Drugim rečima, telo pamti ono što dete možda nikada nije uspelo da izgovori.

„Imunološki sistem arhivira detinjstvo. Nije mu potrebno da mu to objasniš rečima.”

Depresija nije „samo faza”

Mnogi roditelji veruju da će se dete „izvući” kada promeni društvo, školu ili sazri. Međutim, podaci pokazuju da posledice mogu trajati godinama.

„Univerzitet u Bathu je 2020. godine analizirao 63 istraživanja sa više od 51.000 dece i adolescenata. Usamljena deca bila su između 5,8 i 40 puta češće iznad kliničkog praga za depresiju — ne samo u trenutku merenja, već i godinama kasnije.”

„Raspon jeste veliki zbog razlika u metodologiji. Ali ni donja granica nije broj koji bi trebalo pročitati i okrenuti stranicu.”

Najteži podaci odnose se na tinejdžere

Posebno alarmantni podaci odnose se na suicidalne misli kod adolescenata.

„Istraživanje iz 2020. pokazalo je da usamljenost predviđa suicidalne misli statistički nezavisno od depresije. Dakle, nije samo lanac: usamljenost vodi u depresiju, pa depresija dalje. Usamljenost sama po sebi gura prema tamnijem mestu.”

„Američka Add Health studija na više od 17.000 adolescenata pokazala je dvostruko veću verovatnoću suicidalnih misli šest godina kasnije.”

A možda najteže zvuči upravo njegova poslednja rečenica:

„Šest godina. Ne sledećeg meseca.”

Usamljenost nije bezazlena

Iako se posledice kod odraslih danas mnogo više istražuju, stručnjaci upozoravaju da to ne znači da su deca manje pogođena.

„Oni procenti koje si videla na Instagramu — tačni su, ali za odrasle. Brigham Young University je 2015. analizirao podatke više od tri miliona odraslih i pronašao da socijalna izolacija povećava rizik od prevremene smrti za 26%, srčanog udara za 29% i moždanog udara za 32%.”

„Za decu se isti efekti još uvek mere i dokumentuju. To ne znači da deca nisu pogođena, već da nauka kasni za onim što se već dešava.”

I zato, zaključuje psiholog, usamljenost ne bi trebalo posmatrati kao prolaznu fazu koju dete samo mora da „prebrodi”.

„Nauka ovde ne govori da je usamljenost usud. Govori da nije bezazlena i da se ne smiruje sama od sebe samo zato što si joj okrenula leđa.”

„Ostatak je na tebi — i na svima koji znaju za koga.”