Kako strahovi iz crtanih filmova utiču na dete: Kada mašta postane izvor nemira

Mnogi roditelji primete da se dete odjednom plaši mraka, čudovišta ispod kreveta ili ne želi da ostane samo u sobi nakon gledanja određenog crtanog filma. Iako odraslima te scene često deluju smešno ili nevažno, dečji mozak ih doživljava mnogo intenzivnije.

U predškolskom uzrastu granica između mašte i stvarnosti još uvek nije u potpunosti razvijena. To znači da dete ne pravi jasnu razliku između izmišljenog lika i realne pretnje, pa sadržaji iz crtanih filmova mogu delovati „stvarno“.

Posebno su osetljiva deca koja imaju izraženiju maštu, kao i ona koja su već sklona anksioznosti ili nesigurnosti. Kod njih čak i kratka scena može da se zadrži u mislima i kasnije pojavi u vidu straha pred spavanje.

Možda vas zanima

Zašto je „Kralj lavova” jedan od najpotresnijih animiranih filmova za decu i prvi susret sa smrću

Da li nasilni crtaći i video igre podstiču agresivno ponašanje kod dece?

Niko vam ovo nije rekao: Skrivene poruke iz „101 dalmatinca“ koje menjaju decu

Kako se strahovi kod dece razvijaju?

Dete ne posmatra sadržaj kao celinu, već kroz slike, zvukove i emocije koje su mu najintenzivnije. Ako se u crtanom filmu pojavi mračna scena, nagli zvuk ili lik koji plaši, mozak deteta to može interpretirati kao opasnost.

Zato se često dešava da dete nakon gledanja crtanog filma:

• odbija da spava samo,
• traži da svetlo bude upaljeno,
• priča o čudovištu ili liku iz crtaća,
• ima noćne more ili nemiran san.

Da li su svi crtani filmovi problem?

Ne. Većina animiranih sadržaja je prilagođena deci i nema negativan uticaj. Problem nastaje kada dete gleda sadržaj koji je previše intenzivan za njegov uzrast, čak i ako je formalno crtani film.

Brza smena scena, mračni tonovi, napeta muzika i konfliktne situacije mogu biti previše stimulativni za mali uzrast.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Nekoliko jednostavnih koraka su:

• gledanje sadržaja zajedno sa detetom,
• objašnjavanje scena jednostavnim rečima,
• izbegavanje sadržaja koji izaziva strah pre spavanja,
• razgovor o tome šta je stvarno, a šta mašta,
• smirivanje deteta kroz rutinu (priča, zagrljaj, svetlo).

Važno je da roditelj ne umanjuje detetov strah rečenicama poput „to nije ništa“, već da ga prizna i pomogne detetu da ga razume.

Kada strah postaje znak za pažnju?

Ako strahovi traju duže vreme, utiču na san, svakodnevno funkcionisanje ili se šire na druge situacije, može biti korisno posavetovati se sa pedijatrom ili dečjim psihologom.

U većini slučajeva, međutim, ovi strahovi su prolazni i deo su razvoja mašte i emocionalne obrade kod dece.

Crtani filmovi mogu biti izvor zabave, ali i neočekivanih strahova kod dece. Ključ je u izboru sadržaja, prisustvu roditelja i načinu na koji se dete vodi kroz ono što vidi i oseća.