Majke, danas izgovorite ovu molitvu za svoju decu: Velika Gospojina je praznik žena, majki i mališana

Danas, 28. avgusta, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Uspenje Presvete Bogorodice, u narodu poznato kao Velika Gospojina. Ovaj veliki praznik u srpskoj tradiciji posebno se smatra praznikom žena, majki i dece, pa se mnoge majke upravo danas obraćaju Presvetoj Bogorodici molitvom za zdravlje, zaštitu i dobro svoje porodice.

Postoje dani kada majci nije potrebno mnogo reči. Želja da joj dete bude zdravo, bezbedno i srećno često može da stane u jednu kratku molitvu.

Velika Gospojina upravo je jedan od dana kada se vernici sa posebnim poštovanjem obraćaju Presvetoj Bogorodici. Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik posvećuje Uspenju Presvete Bogorodice, dok se u narodnoj tradiciji on naročito vezuje za majke i decu.

Možda vas zanima

„Velika Gospojina mi je donela dete“: Godinama se borila da postane majka, a onda se u 43. godini dogodilo ono za šta se molila

Ako mama ili tata imaju ADHD, da li će ga imati i dete? Genetika ima mnogo veći uticaj nego što mnogi misle

Danas je Velika Gospojina: Pomolite se Presvetoj Bogorodici ovom molitvom, a evo šta vernici danas rade, a šta izbegavaju

Molitva koju majka danas može da izgovori za svoje dete

Jedna od najpoznatijih i najkraćih pravoslavnih molitava Presvetoj Bogorodici jeste „Bogorodice Djevo“. Može se izgovoriti i danas, uz ličnu molitvu majke za svoju decu.

Bogorodice Djevo, raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom; blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših.

Ovaj tekst molitve nalazi se i među pravoslavnim uvodnim molitvama.

Majka nakon nje može svojim rečima da se pomoli za ono što joj je na srcu – za zdravlje deteta, njegov mir, zaštitu, mudrost i snagu da ga izvede na pravi put.

Za molitvu nisu potrebne posebne ili savršeno izgovorene reči. U hrišćanskom shvatanju važni su vera, iskrenost i ono sa čim čovek pristupa molitvi.

Zašto je Velika Gospojina posebno važna majkama?

Presveta Bogorodica u hrišćanstvu zauzima posebno mesto kao Majka Hristova, a patrijarh Porfirije govorio je o njoj i kao o Majci svih vernika.

Zbog toga je tokom vekova postala posebno bliska ženama koje joj se obraćaju u svojim brigama, naročito onim vezanim za porodicu i decu.

U srpskoj narodnoj tradiciji Velika Gospojina smatra se praznikom žena, majki i dece. Mnoge žene danas odlaze u crkvu, prisustvuju liturgiji, pale sveće i mole se za svoje najmilije.

To ne znači da postoji jedna posebna „obavezna molitva za majke“ koju svaka žena mora danas da pročita. Molitva „Bogorodice Djevo“ jeste crkvena molitva Presvetoj Bogorodici, dok su molitve za zdravlje i zaštitu sopstvenog deteta nešto što majka može dodati svojim rečima.

Šta se zapravo slavi 28. avgusta?

Velika Gospojina je narodni naziv za praznik Uspenja Presvete Bogorodice.

Prema crkvenom predanju, nakon Hristovog Vaznesenja Bogorodica je nastavila da živi među prvim hrišćanima, moleći se i prateći širenje Crkve.

Predanje kaže da joj je arhangel Gavrilo najavio približavanje kraja njenog ovozemaljskog života. Poželela je da tada vidi apostole, koji su se zbog propovedanja hrišćanstva nalazili na različitim mestima.

Uspenje se u pravoslavnoj tradiciji ne posmatra samo kao smrt, već kao prelazak u večni život. Zato ovaj praznik, iako govori o završetku ovozemaljskog života Bogorodice, nosi poruku nade.

Velikoj Gospojini prethodi i Gospojinski post, koji traje 15 dana i završava se praznikom Uspenja. SPC navodi da je post ustanovljen kako bi se vernici sećali Presvete Bogorodice i tražili njeno molitveno zastupništvo.

Šta majke danas tradicionalno rade?

Pored crkvenog obeležavanja praznika, kroz generacije su nastali i brojni narodni običaji. Njih treba razlikovati od crkvenog učenja.

Prema narodnom običajnom kalendaru, na Veliku Gospojinu izbegavaju se teški kućni poslovi, a žene su praznik tradicionalno provodile posvećujući vreme porodici, odlasku u crkvu i molitvi.

Za Veliku Gospojinu vezuje se i bosiljak. Postojala su verovanja da bilje ubrano u ovom periodu ima posebna svojstva, a vreme od Velike do Male Gospojine, koja se slavi 21. septembra, naziva se Međudnevnica ili Međugospojinci.

Ipak, za verujuću majku suština dana nije u tome da li će nešto uzeti u ruke, oprati ili uraditi u kući, već u značenju samog praznika.

Jedna želja zajednička je gotovo svim majkama

Bez obzira na to da li je dete tek rođeno ili je već odrasla osoba sa sopstvenom porodicom, roditeljska briga retko prestaje.

Zato je razumljivo što je upravo praznik posvećen Bogorodici kroz generacije dobio posebno mesto među majkama.

Neke će danas otići na liturgiju. Neke će zapaliti sveću. Neke će pred ikonom izgovoriti molitvu, a neke će se jednostavno u tišini setiti svog deteta i zamoliti da ga kroz život prate zdravlje i dobro.

A možda je upravo najjednostavnija molitva ona koju svaka majka već nosi u sebi – da joj dete bude zdravo, sačuvano i na dobrom putu.

Ovo su običaji i verovanja koja se prenose generacijama u srpskom narodu za Veliku Gospojinu.

Izvori: Srpska pravoslavna crkva – Uspenje Presvete Bogorodice, RTS – Velika Gospojina, praznik majki i dece i Svetosavlje – molitva „Bogorodice Djevo“.