„Velika Gospojina mi je donela dete“: Godinama se borila da postane majka, a onda se u 43. godini dogodilo ono za šta se molila

Danas, 28. avgusta, Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Veliku Gospojinu, praznik koji se u narodu posebno vezuje za žene, majke i decu. Upravo uz Presvetu Bogorodicu i ovaj veliki praznik vezana je i neobična životna priča doktorke Joane, poznatije kao dr Jana, koja je posle godina borbe za potomstvo postala majka u 43. godini.

Godine pokušavanja, operacije, vantelesne oplodnje, razočaranja i pitanje da li će ikada postati majka obeležili su jedan period života dr Jane. A onda je, kako sama svedoči, upravo na veliki praznik posvećen Presvetoj Bogorodici dobila vest koju je toliko dugo čekala.

Njena priča nije samo priča o majčinstvu. U njoj se prepliću veliki porodični gubitak, vera, želja za detetom i obnova jedne crkve u Grčkoj.

Možda vas zanima

„Svekrva se naljutila jer sam vakcinisala ćerku“: Mama potražila podršku, roditelji je zasuli porukama

Majke, danas izgovorite ovu molitvu za svoju decu: Velika Gospojina je praznik žena, majki i mališana

Ako mama ili tata imaju ADHD, da li će ga imati i dete? Genetika ima mnogo veći uticaj nego što mnogi misle

Posle smrti brata život joj se potpuno promenio

Dr Jana je Grkinja koja je 1990. godine došla u Beograd da studira medicinu. Planirala je da se nakon završetka studija vrati u Grčku, ali je život krenuo drugim putem i Srbija je postala njen dom.

Jedan od najtežih trenutaka dogodio se svega mesec dana nakon njenog venčanja sa suprugom Draganom. Njen brat iznenada je preminuo sa samo 33 godine. Porodična tragedija teško je pogodila sve, a njena majka je od šoka dobila infarkt i suočila se sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.

Jana je utehu počela da pronalazi u veri i dobrim delima. U bratovljevo ime pomagala je drugima, donirala crkvama i pomagala deci bez roditeljskog staranja.

A onda je počela još jedna velika životna borba – borba da dobije dete.

Godinama je pokušavala da postane majka

Usledile su operacije i pokušaji vantelesne oplodnje.

Kao lekar i žena koja je do tada uspevala da ostvari brojne profesionalne ciljeve, suočavanje sa činjenicom da trudnoća ne dolazi bilo je posebno teško.

Pored fizički zahtevnih postupaka, govorila je i o emotivnom teretu neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje – razočaranju, hormonskim promenama i pritisku koji žena oseća od porodice i okoline.

Njena majka imala je samo jednu veliku želju – da dočeka unuče.

Kada je Jana stigla do 43. godine, kaže da je već razmišljala o drugim putevima do majčinstva ukoliko još jedan pokušaj ne uspe.

A onda se dogodilo nešto što je ona zauvek povezala sa Presvetom Bogorodicom.

Odlučila je da obnovi crkvu

U rodnom mestu njenih roditelja u Grčkoj nalazila se stara crkva Presvete Bogorodice koja je počela da propada i prokišnjava.

Jana je 2011. godine odlučila da pomogne i obnovi je.

Radovi nisu bili mali – obnovljeni su krov, struja i voda, ali i unutrašnjost crkve. Kada je sve završeno, osvećenje je zakazano za 15. avgust, dan kada se u Grčkoj, po kalendaru koji tamošnja crkva koristi, obeležava Uspenje Presvete Bogorodice – Velika Gospojina.

I upravo tog dana stigao je rezultat.

Bila je trudna.

 – Ja sam 15. avgusta, baš na taj dan, dobila rezultat da sam trudna – ispričala je dr Jana.

„Postaćete deda i baba“

Roditeljima nije rekla da ponovo prolazi kroz postupak vantelesne oplodnje jer nije želela da ih izlaže još jednom iščekivanju i mogućem razočaranju.

Zato im je prethodno rekla da neće moći da prisustvuje osvećenju obnovljene crkve.

A onda ih je upravo na Veliku Gospojinu pozvala.

Saopštila im je da će postati baka i deka.

Prema njenom svedočenju, vladika koji je tada bio prisutan čuo je srećnu vest i rekao joj da posluša kako će zvona veselo zazvoniti.

Jana je taj trenutak doživela kao nešto mnogo više od slučajnosti.

 – Ja sam to povezala da je Presveta Bogorodica dala život mojoj Teofaniji – ispričala je.

Njena ćerka Teofanija, koju zovu Fani, danas ima 12 godina, pohađa francusku školu i govori francuski, engleski, grčki i srpski jezik.

Važno je, naravno, napraviti razliku između ličnog verskog doživljaja i medicine: trudnoća je ostvarena nakon medicinskih postupaka, dok Jana činjenicu da je pozitivan rezultat dobila baš na Veliku Gospojinu doživljava kao odgovor na svoju veru i molitve.

Zašto danas slavimo Veliku Gospojinu?

Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, slavi se 28. avgusta i jedan je od najvećih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici. SPC navodi da je Presveta Bogorodica nakon Hristovog Vaznesenja nastavila da živi u molitvi i da pomaže apostolima u širenju hrišćanske vere.

Praznik predstavlja uspomenu na završetak njenog ovozemaljskog života i Uspenje. Velikoj Gospojini prethodi dvonedeljni Gospojinski post.

Za majke je ovaj dan posebno značajan. U srpskoj narodnoj tradiciji Velika Gospojina smatra se praznikom žena, majki i dece, pa mnoge žene upravo danas odlaze u crkvu, moleći se Bogorodici za zdravlje svoje dece, porodicu i potomstvo.

Zato priča dr Jane upravo na današnji dan dobija posebno značenje. Posle godina tokom kojih je želela da postane majka, vest da je trudna stigla joj je baš na praznik posvećen Bogorodici.

Za nju dileme nema – taj datum zauvek je ostao povezan sa rođenjem njenog najvećeg životnog dara.

Ovo su običaji i verovanja koja se prenose generacijama u srpskom narodu za Veliku Gospojinu.

Izvori: Blic žena / Srpska pravoslavna crkva/ RTS