Svaka majka će razumeti ove reči Dženifer Lopez: „Plačem već dva meseca“

Bez obzira na slavu, uspeh i život pod reflektorima, postoje trenuci koje svaka majka doživljava na isti način. Jedan od njih je trenutak kada deca odrastaju i kreću svojim putem.

Upravo o tome nedavno je govorila Dženifer Lopez, koja je priznala da prolazi kroz veoma emotivan period dok se njeni blizanci Maks i Eme pripremaju za odlazak na fakultet.

Gostujući u jednoj televizijskoj emisiji, pevačica je otkrila da joj nije lako da prihvati činjenicu da njena deca ulaze u potpuno novu životnu fazu.

Možda vas zanima

Ostala je sama sa trojicom dečaka nakon atentata na kralja Aleksandra: Heroina je budućeg kralja odgajala sama

„Ne dam mužu da radi kućne poslove“ Zbog ispovesti ove mame mreže su se usijale

Majka joj je govorila da nije dovoljno lepa: Danas je jedna od najbogatijih glumica sveta

Jedno od njih uskoro završava srednju školu, a sama pomisao na maturu kod Dženifer izaziva snažne emocije.

Na pitanje da li će zaplakati tokom ceremonije, iskreno je odgovorila da se sa emocijama bori već neko vreme.

„Plačem već dva meseca“, priznala je kroz osmeh.

Dodatno joj teško pada činjenica da će Maks i Eme studirati na različitim fakultetima, što znači da će se porodica suočiti sa velikim promenama u svakodnevnom životu.

Ipak, kao i mnoge majke, najvažnije joj je da njena deca budu srećna.

Istakla je da želi da izaberu put koji ih ispunjava i da slede svoje snove, bez obzira na to gde će ih oni odvesti.

Dženifer ne krije da planira da učestvuje u svakom koraku njihove pripreme za odlazak na studije. Kaže da će zajedno kupovati stvari za studentske domove, pakovati sobe i pomagati im da se što lakše priviknu na novu sredinu.

Iako joj predstoji težak rastanak, trudi se da ga prihvati kao prirodan deo roditeljstva.

Prisjetila se i sopstvene mladosti, kada je jedva čekala da započne samostalan život i istražuje svet.

Posebno emotivan trenutak za nju bilo je pisanje poruka za školski godišnjak svoje dece.

Kako je priznala, trebalo joj je čak dva dana da završi ono što je želela da im poruči, jer su je emocije neprestano savladavale.

Na pitanje da li je napisala istu poruku za oboje dece, odgovorila je da nije, jer su Maks i Eme potpuno različite ličnosti, sa različitim snovima, interesovanjima i životnim putevima.

Njena priča podsetila je mnoge roditelje da, bez obzira na godine dece, majčinsko srce uvek jednako voli, brine i strepi. A kada dođe trenutak da dete raširi krila i ode svojim putem, emocije su sasvim prirodne.

Jer koliko god da smo spremni na to da deca odrastu, nijedna majka nije potpuno spremna na trenutak kada porodični dom postane malo tiši.