Trešnje mogu da budu opasne za malu decu! Doktorka za Mame.rs upozorava šta da radite ako dete počne da se guši

Sezona trešanja je u punom jeku, a omiljeno voće mnogih mališana može da predstavlja ozbiljnu opasnost ukoliko dete proguta košticu ili veći komad ploda koji dospe u disajne puteve. U takvim situacijama roditelji često paniče, a upravo tada je najvažnije ostati pribran i reagovati na pravi način.

Specijalista interne medicine dr Radmila Šehić za portal Mame.rs objašnjava kako prepoznati da se dete, ili pak odrasla osoba guši i koje korake treba preduzeti kako bi se sprečile teške posledice.

Kako prepoznati da se dete guši?

Gušenje najčešće nastaje tokom jela, kada komad hrane umesto u jednjak dospe u disajne puteve. Kod male dece to mogu biti trešnje, koštice, grožđe, bombone, orašasti plodovi ili drugi sitni predmeti.

Možda vas zanima

„Ali ja ne tražim ništa…“ Reči šestogodišnjaka iz Cazina rasplakale su region

10 znakova da dete možda ima problem u vrtiću: Psiholozi kažu da roditelji često previde najvažnije signale

Dečak nestao iz kreveta tokom spavanja: Mama se sledila, a sekund posle… evo gde ga je našla

Prvi znaci da je dete u opasnosti jesu otežano disanje, hvatanje vazduha, kašalj, panični izraz lica i nemogućnost govora ili plača.

Šta uraditi u prvim sekundama?

Dr Šehić naglašava da je najpre potrebno proceniti da li vazduh ipak prolazi kroz disajne puteve.

„Ljudi često budu nepažljivi tokom jela. Pričaju, smeju se ili jedu na brzinu, pa umesto vazduha u disajne puteve dospe komad hrane ili drugi sadržaj iz usne duplje. Tada dolazi do naglog nedostatka vazduha i početka gušenja.

U takvim situacijama potrebno je brzo reagovati, bilo da je reč o odrasloj osobi ili detetu. Osoba koja se guši obično počinje otežano da diše, hvata vazduh, udara sebe po grudima ili leđima i pokazuje znake panike.

Prvo treba proceniti da li vazduh ipak prolazi kroz disajne puteve. Ako osoba može da kašlje ili se čuje prolazak vazduha, to je dobar znak. U većini takvih slučajeva snažan kašalj može sam da izbaci strano telo iz disajnih puteva.

Međutim, dešava se da disajni put bude potpuno zatvoren. Tada je potrebno primeniti Hajmlihov zahvat.

Osoba koja pruža pomoć treba da stane iza unesrećenog i da ga nagne unapred. Nakon toga potrebno je pet puta snažno udariti korenom dlana između lopatica.

Ako to ne pomogne, pristupa se Hajmlihovom zahvatu. Spasilac obuhvata osobu oko struka. Jednu šaku stisnutu u pesnicu postavlja između pupka i donjeg dela grudne kosti, a drugom šakom obuhvata pesnicu.

Zatim se izvodi pet brzih i snažnih potisaka ka unutra i nagore. Važno je zapamtiti pravilo ‘pet i pet’ – pet udaraca između lopatica i pet trbušnih potisaka.

Ovim postupkom često dolazi do izbacivanja stranog tela iz disajnih puteva, nakon čega osoba ponovo počinje normalno da diše.

Ukoliko se to ne dogodi, ne treba nasumice gurati prste u usta niti pokušavati da se predmet na silu izvadi. Potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć i pratiti stanje unesrećenog do dolaska medicinske ekipe.

U zdravstvenim ustanovama, ukoliko je potrebno, lekari mogu da obezbede disajni put i drugim procedurama, uključujući hitne hirurške intervencije. Takve zahvate smeju da izvode isključivo obučeni medicinski timovi.

Pravilna i brza reakcija u slučaju gušenja može biti presudna za spasavanje života.“

Koja deca su najugroženija?

Najveći rizik postoji kod beba i dece predškolskog uzrasta, jer često stavljaju različite predmete u usta i još nemaju dovoljno razvijene reflekse gutanja. Zbog toga stručnjaci savetuju da se mala deca nikada ne ostavljaju bez nadzora dok jedu.

Poseban oprez potreban je tokom sezone trešanja, višanja i drugog koštunjavog voća, jer upravo koštice mogu da izazovu ozbiljnu opstrukciju disajnih puteva.

Kada odmah zvati Hitnu pomoć?

Ukoliko dete ne može da govori, plače ili kašlje, počinje da plavi oko usana ili gubi svest, potrebno je bez odlaganja pozvati Hitnu pomoć.

Brza reakcija roditelja ili osobe koja se zatekne u blizini može da napravi razliku između života i smrti, zbog čega je važno da svi znaju osnovne korake pružanja prve pomoći u slučaju gušenja.