Digitalni trag ostaje zauvek: 7 stvari koje tinejdžer nikada ne bi trebalo da objavi

Tinejdžerske godine prirodno donose potrebu za druženjem, pripadanjem grupi i dokazivanjem pred vršnjacima. Društvene mreže dodatno pojačavaju tu potrebu, pa se nekada objavi nešto u trenutku, bez razmišljanja o tome ko bi sve jednog dana mogao da vidi tu fotografiju ili poruku. Zato razgovor o digitalnom tragu ne bi trebalo da bude zasnovan samo na zabranama. Mnogo je korisnije objasniti detetu da internet pamti. Evo sedam stvari koje tinejdžer ne bi trebalo da objavljuje.

1. Fotografije na kojima se vidi adresa ili lokacija

Fotografija ispred kuće, zgrade ili škole može otkriti mnogo više nego što dete misli. Posebno treba biti oprezan sa fotografijama na kojima se vide broj kuće, ulaz u zgradu, naziv škole, ulica ili drugi detalji pomoću kojih neko može lako da utvrdi gde dete živi ili provodi vreme. Takođe, nije dobra ideja javno objavljivati da je porodica trenutno na putovanju i da je stan ili kuća prazna.

2. Lične podatke

Ime i prezime sami po sebi možda nisu problem, ali kombinacija različitih podataka može napraviti mnogo veću sliku o detetu. Tinejdžer ne bi trebalo javno da deli broj telefona, kućnu adresu, podatke o školi, lozinke, kodove, dokumenta, podatke o roditeljima ili druge informacije koje mogu ugroziti privatnost porodice. Posebno treba objasniti da lozinka nikada nije nešto što treba slati prijatelju, čak ni najboljem drugu ili drugarici.

Možda vas zanima

Dete vam ide u teretanu? Pedijatar uputio važan apel roditeljima: „Ovo može da ga odvede na operaciju“

„Loše roditeljstvo“: Kim Kardašijan na meti kritika zbog izgleda 13-godišnje ćerke

Sačuvajte dobar odnos sa svojim tinejdžerom: Pubertet nije samo bunt i bezobrazluk, psihološkinja savetuje roditelje kako da se postave

3. Fotografije i snimke drugih ljudi bez njihove dozvole

„Samo se šalimo“ nije dovoljno opravdanje. Ako je prijatelj zaspao u nezgodnom položaju, pa je neko napravio fotografiju, to ne znači da ima pravo da je objavi. Isto važi za snimke sa žurki, iz škole ili situacije u kojoj je neko ponižen. Pre objavljivanja fotografije druge osobe dobro je postaviti jednostavno pitanje: „Da li bih voleo/la da neko ovo objavi o meni bez pitanja?“ Ako je odgovor „ne“, fotografija ne treba da bude objavljena.

4. Objave napisane u besu

Tinejdžerske svađe mogu da budu intenzivne, a društvene mreže omogućavaju da se reakcija objavi za nekoliko sekundi. Problem je što ono što je napisano u besu može ostati sačuvano i nakon što se svađa završi. Uvredljiv komentar, javno prozivanje prijatelja, pretnja ili poruka namenjena jednoj osobi može biti screenshotovana i prosleđena desetinama drugih ljudi. Zato je jedno od najkorisnijih pravila: ako si veoma ljut, nemoj odmah objavljivati. Sačekaj.

5. Intimne fotografije

Ovo je posebno važan razgovor za roditelje tinejdžera. Dete treba da zna da nikome ne duguje intimnu fotografiju, čak ni osobi kojoj veruje, partneru ili nekome sa kim je u vezi. Jednom kada se fotografija pošalje, više nije moguće potpuno kontrolisati šta će se sa njom dogoditi. Može biti sačuvana, prosleđena ili objavljena bez pristanka. Roditelji bi trebalo da detetu jasno stave do znanja da, ako mu neko traži takvu fotografiju ili ga ucenjuje zbog nje, treba odmah da se obrati odrasloj osobi kojoj veruje. Nema potrebe da se plaši kazne ili da problem pokušava da reši samo.

6. Informacije o tome kada je porodica odsutna od kuće

Objava poput „Roditelji su otišli, sami smo kod kuće!“ možda tinejdžeru deluje kao obična šala ili način da najavi druženje. Ipak, takva informacija govori strancima kada u kući nema odraslih. Isto važi za javno objavljivanje detalja o odmoru u realnom vremenu. Mnogo je bezbednije fotografije sa putovanja podeliti naknadno, kada se porodica već vrati kući.

7. Sve ono zbog čega bi jednog dana mogao da zažali

Ovo je možda najvažnije pravilo. Pre nego što nešto objavi, tinejdžer može sebi da postavi tri pitanja: Da li bih ovo pokazao roditelju? Da li bih želeo da ovo vidi moj nastavnik? Da li bih bio u redu sa tim da ovu objavu neko pronađe za pet godina? Ako je odgovor na bilo koje pitanje „ne“, bolje je ne objavljivati. Jer internet nije dnevnik koji možemo jednostavno zaključati i zaboraviti. Čak i kada se objava izbriše, neko je možda već napravio screenshot ili je sadržaj sačuvan na drugom mestu.

Najvažnije: razgovarajte, nemojte samo zabranjivati

Roditelji često žele da zaštite dete tako što će jednostavno reći: „Nemoj to da objavljuješ.“ Ali tinejdžeru je mnogo korisnije objasniti zašto nešto nije bezbedno. Dete treba da zna da može da dođe roditelju čak i kada je napravilo grešku, poslalo nešto što nije trebalo ili se našlo u neprijatnoj situaciji na internetu.

Cilj nije da tinejdžer živi u strahu od društvenih mreža, već da nauči da zastane pre nego što klikne „objavi“. Jer digitalni trag ne čine samo velike i ozbiljne objave. Čine ga i fotografije, komentari, šale i poruke koje nam se u trenutku mogu učiniti potpuno nevažnim. A ono što danas deluje kao sitnica, sutra može postati nešto što dete više ne želi da bude povezano sa njim.