Ovo su znakovi da je vaše dete razmaženo: Vreme je da mu postavite granice

Svako dete ponekad napravi scenu, naljuti se kada nešto ne dobije ili teško podnese poraz. Takve reakcije same po sebi ne znače da je dete razmaženo, jer su određeni izlivi emocija normalan deo odrastanja. Problem može nastati kada se određeni obrasci ponašanja stalno ponavljaju i kada dete počne da očekuje da se roditelji, ali i čitavo okruženje, neprestano prilagođavaju njegovim željama. Razmaženost se zato ne meri brojem igračaka, garderobe ili poklona koje dete ima. Mnogo više govori način na koji reaguje kada nešto ne dobije, koliko ume da ceni ono što poseduje i da li razume da i drugi ljudi imaju svoje potrebe i osećanja.

1. Ne prihvata „ne“ i pravi velike scene

Jedan od najuočljivijih znakova jeste burna reakcija svaki put kada roditelj odbije neki zahtev. Mala deca tek uče da prepoznaju i kontrolišu emocije, pa su izljevi besa očekivani. Ipak, ako dete uporno pokušava da dobije ono što želi vikom, plakanjem, pretnjama ili dugotrajnim scenama, posebno kada je dovoljno odraslo da razume jednostavno objašnjenje, važno je obratiti pažnju na obrazac. Ako roditelj svaki put popusti samo da bi se rasprava završila, dete može naučiti da su bes i scena efikasan način da dobije ono što želi. Zato su jasne i dosledne granice važne. „Ne“ ne mora da bude praćeno dugim predavanjem, ali dete treba da zna da će roditelj ostati pri svojoj odluci.

2. Stalno traži još

Razmaženost se ne može meriti brojem igračaka, ali odnos deteta prema stvarima može mnogo da otkrije. Ako dete dobije novu igračku, a već nekoliko minuta kasnije traži drugu, stalno poredi ono što ima sa onim što poseduju druga deca i retko pokazuje zadovoljstvo, možda je vreme za jasnije granice. Važno je dete naučiti da se pokloni ne podrazumevaju i da svaka želja ne mora biti ispunjena odmah. To ne znači uskraćivanje svega što dete želi, već učenje razlike između potrebe i želje, kao i razvijanje zahvalnosti za ono što već ima.

Možda vas zanima

Odrastao je bez oca, a danas ga milioni zovu „tata“: Jedna odluka iz detinjstva promenila mu je život

Gordon Remzi ima šestoro dece, ali nisu njegove „kopije“: Genetika ima objašnjenje za to

„Svi njegovi drugari krenuli su u školu, a on je morao da ostane“: Majka pokrenula dilemu koja muči roditelje dece rođene pred „granicu“

3. Očekuje da se sve vrti oko njega

Dete koje stalno očekuje posebnu pažnju i teško prihvata činjenicu da roditelji ili druga deca imaju svoje potrebe može pokazivati problematičan obrazac ponašanja. To se, na primer, može videti kada dete zahteva da uvek bude prvo, prekida druge dok govore ili se ljuti kada neko drugi dobije pohvalu. Umesto kažnjavanja za svaku takvu reakciju, roditelji mogu postepeno da razvijaju empatiju kod deteta. Korisno je razgovarati o tome kako se druga osoba oseća i objasniti da i tuđe potrebe zaslužuju pažnju.

4. Sve mora da dobije odmah

„Hoću sada“ jedna je od rečenica koju roditelji često čuju. Međutim, problem nastaje kada dete gotovo uopšte ne može da podnese čekanje. Ako svaki zahtev mora biti ispunjen istog trenutka, dete nema dovoljno prilika da razvije strpljenje i nauči da neke stvari jednostavno zahtevaju vreme. Roditelji mogu početi od malih situacija. Umesto da odmah ispune svaki zahtev, mogu detetu mirno objasniti da će morati da sačeka nekoliko minuta ili da će nešto dobiti kasnije.

Granice nisu isto što i strogoća

Postavljanje granica ne znači da roditelj treba da bude hladan ili strog. Naprotiv, detetu su potrebni i razumevanje i jasna pravila. Važno je razlikovati normalne dečje emocije od ponašanja koje se stalno ponavlja i kojim dete pokušava da kontroliše okolinu. Dete može biti ljuto, razočarano ili tužno kada čuje „ne“ — cilj nije da takve emocije nestanu, već da nauči kako da ih izrazi na prihvatljiv način. Doslednost roditelja, jasna očekivanja i postepeno razvijanje zahvalnosti, strpljenja i empatije mogu pomoći detetu da razume da ne može svaki put da dobije ono što želi.