Gordon Remzi ima šestoro dece, ali nisu njegove „kopije“: Genetika ima objašnjenje za to

Kada poznata porodica objavi zajedničku fotografiju, komentari gotovo uvek počnu isto: „Ovaj je isti tata“, „Ona je mamina kopija“, „Kako ovo dvoje uopšte mogu da budu brat i sestra?“ Porodica slavnog kuvara Gordona Ramsayja odličan je povod da objasnimo zašto deca istih roditelja mogu da izgledaju veoma različito – i zašto je odgovor mnogo zanimljiviji od jednostavnog „povukao je na mamu“ ili „povukla je na tatu“.

Slavni britanski kuvar Gordon Ramsay i njegova supruga Tana imaju šestoro dece – Megan, blizance Holly i Jacka, Matildu, Oscara i najmlađeg Jesseja.

Kada se članovi velike porodice nađu na jednoj fotografiji, lako je tražiti sličnosti. Nekome će se učiniti da jedno dete izrazito podseća na Gordona, drugo na Tanu, a kod trećeg će možda prepoznati poneku crtu oba roditelja.

Možda vas zanima

Država pomaže mladima da se skuće: Do 1,5 miliona dinara bespovratno za kuću, blizu 18.000 ljudi već dobilo svoj dom

„Svi njegovi drugari krenuli su u školu, a on je morao da ostane“: Majka pokrenula dilemu koja muči roditelje dece rođene pred „granicu“

„Loše roditeljstvo“: Kim Kardašijan na meti kritika zbog izgleda 13-godišnje ćerke

Ali genetika ne funkcioniše kao kopir-aparat.

Svako dete dobija približno polovinu genetskog materijala od majke i polovinu od oca, ali to ne znači da sva deca istog para dobijaju iste polovine. Upravo zato rođena braća i sestre mogu da budu veoma slični, ali i iznenađujuće različiti.

Kako šestoro dece istih roditelja može da izgleda toliko različito?

Čovek ima 23 para hromozoma, a po jednu kopiju svakog para nasleđujemo od svakog roditelja.

Prilikom stvaranja jajnih ćelija i spermatozoida ne pravi se identičan „paket“ za svako buduće dete. Hromozomi i njihove varijante kombinuju se, a koji će paket završiti u konkretnoj jajnoj ćeliji ili spermatozoidu zavisi od bioloških procesa koji stvaraju ogromnu genetsku raznovrsnost.

Američki Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma navodi da rođena braća i sestre u proseku dele oko 50 odsto genetskog materijala.

Zato svako novo dete predstavlja novu kombinaciju.

Najjednostavnije rečeno: mama i tata mogu da budu isti, ali genetske „karte“ koje dete dobije nisu identične onima koje su dobili njegov brat ili sestra.

Zato jedno dete može da bude „isti tata“, a drugo „ista mama“

Kada kažemo da je dete „tatina kopija“, obično mislimo na kombinaciju više vidljivih osobina – oblik očiju, nosa i lica, boju kose, visinu, građu ili izraz lica.

Međutim, mnoge takve osobine nisu određene jednim jedinim genom.

Dobar primer je visina. Prema MedlinePlus Genetics, na visinu utiče veliki broj genetskih varijanti, ali i faktori sredine. Različite kombinacije nasleđenih varijanti jedan su od razloga zbog kojih čak i braća i sestre mogu da budu različite visine.

Slično važi i za mnoge druge osobine.

Zato jedno dete može da dobije kombinaciju zbog koje ljudima izrazito liči na oca, dok njegovo rođeno brat ili sestra mogu imati kombinaciju crta koje više podsećaju na majčinu porodicu.

To ne znači da je jedno dete nasledilo „više tatinih gena“, a drugo „više maminih“. Oboje dobijaju približno polovinu genetskog materijala od svakog roditelja – samo su kombinacije drugačije.

A šta je sa bojom očiju?

Upravo je boja očiju dobar primer koliko su pojednostavljena pravila koja smo nekada učili o genetici.

Godinama se često objašnjavalo da su smeđe oči „dominantne“, a plave „recesivne“, kao da jedan gen odlučuje kakve će oči dete imati.

Stvarnost je složenija.

MedlinePlus navodi da na boju očiju utiče više gena. Posebno značajnu ulogu imaju regioni povezani sa genima OCA2 i HERC2, ali u određivanju boje učestvuju i drugi geni. Količina melanina u dužici zatim značajno utiče na boju koju vidimo.

Zbog toga se boja očiju deteta ne može uvek pouzdano predvideti samo pogledom na mamu i tatu.

Čak je moguće, iako nije često, da roditelji sa plavim očima dobiju dete sa smeđim očima – upravo zato što je stvarni način nasleđivanja složeniji od stare školske formule.

Kako onda dete može da bude „ista baka“?

Gotovo svaka porodica ima dete za koje neko kaže: „Ista je baka kada je bila mala“ ili „To je deda, samo u malom“.

I to uopšte nije neobično.

Roditelji svoj genetski materijal prethodno su dobili od svojih roditelja. Zato dete preko majke i oca nasleđuje genetske varijante koje potiču i od baka i deka.

Neka osobina kod roditelja možda nije naročito uočljiva, ali kombinacija koju dobije dete može učiniti da određena crta postane mnogo izraženija.

Zbog toga izraz da je neka osobina „preskočila generaciju“ može slikovito da opiše ono što porodica primećuje, ali geni nisu bukvalno preskočili roditelja. Roditelj je deo lanca kojim je genetska varijanta stigla do deteta.

Blizanci Holly i Jack daju još jedan zanimljiv primer

Gordon i Tana među šestoro dece imaju i blizance Holly i Jacka.

Ali oni nisu jednojajčani blizanci.

To je posebno zanimljivo kada govorimo o genetici, jer dvojajčani blizanci nastaju oplodnjom dve različite jajne ćelije sa dva različita spermatozoida.

Zbog toga, sa genetske strane, dvojajčani blizanci dele u proseku približno polovinu genoma – kao i druga rođena braća i sestre. Mogu da izgledaju veoma slično, ali ne moraju.

Dakle, činjenica da su dvoje dece rođeni istog dana ne znači da su njihove genetske kombinacije iste.

Da li najmlađe dete može najviše da liči na tatu?

Naravno.

Redosled rođenja ne određuje od kog će roditelja dete „pokupiti“ više prepoznatljivih fizičkih crta.

Prvo dete nije automatski više nalik ocu, niti poslednje dete dobija nekakav „ostatak“ genetskih kombinacija.

Svaka trudnoća predstavlja novu kombinaciju genetskog materijala.

Zato porodica sa šestoro dece, poput Ramsayjevih, može imati šest različitih kombinacija osobina – iako sva deca imaju istu majku i istog oca.

A šta dete zaista dobija pola-pola?

Ovde postoji važna razlika između svakodnevnog izraza i precizne genetike.

Kada kažemo da dete dobija „50 odsto od mame i 50 odsto od tate“, govorimo prvenstveno o nuklearnoj DNK. Postoje i posebnosti, poput mitohondrijske DNK koja se nasleđuje od majke.

Ali čak ni tih „50 odsto“ ne znači 50 odsto izgleda.

Ne postoji pravilo po kojem dete mora da ima pola majčinog lica i pola očevog.

Može spolja neverovatno da podseća na jednog roditelja, a da je osnovni princip nasleđivanja i dalje isti.

I nije sve što primećujemo na detetu samo genetika

Genetika ima veliki uticaj na mnoge fizičke karakteristike, ali nije jedini deo priče.

Kod pojedinih osobina značajnu ulogu imaju i razvoj, hormoni, ishrana, životne navike i drugi faktori sredine.

Visina je ponovo dobar primer. Naučnici procenjuju da genetika objašnjava veliki deo razlika u visini među ljudima, ali na konačnu visinu utiču i faktori poput ishrane i zdravlja tokom odrastanja.

Zbog toga dete nije jednostavna mešavina dve fotografije svojih roditelja.

Ono je jedinstvena kombinacija hiljada genetskih varijanti koje su generacijama putovale kroz obe strane porodice – uz uticaj razvoja i sredine.

I zato možda nije najzanimljivije pitanje da li je dete „ista mama“ ili „isti tata“.

Mnogo je zanimljivije pomisliti da se u njegovim očima, kosi, visini ili crtama lica mogu pojaviti tragovi čitavog porodičnog stabla.

A kada vidite majku Sindi Kraford, shvatićete koliko genetika može da bude moćna. Evo šta sve ćerke nasleđuju od mame.