Počeo je Petrovski post: Teolog Nebojša Lazić ima važnu poruku za roditelje

Za vernike Srpske pravoslavne crkve počeo je Petrovski post, poznat i kao Apostolski ili Letnji post, koji traje do 12. jula, kada se obeležava praznik Svetih apostola Petra i Pavla – Petrovdan.

Ovaj post ustanovljen je u čast svetih apostola Petra i Pavla, ali i svih apostola koji su se nakon silaska Svetog Duha postom i molitvom pripremali za širenje hrišćanske vere. Njegovo trajanje nije svake godine isto, jer zavisi od datuma Vaskrsa i Duhova.

Iako mnogi post najčešće povezuju sa promenom načina ishrane, teolog Nebojša Lazić za Mame.rs ističe da je njegova suština mnogo dublja.

Možda vas zanima

„Veroučitelju, koja je najvažnija dužnost žene u braku?“ Objavio šta su ga pitali učenici, pa nasmejao region

Ispovest mame iz Srbije zapalila mreže: „Dadilja nije došla samo da čuva dete, htela je da mi skine muža“

Balkan plače zbog gesta dece i roditelja: Maturanti nastavnicu Ninu doveli do suza

Post nije dijeta, već duhovni trening

– Post je vrlo važan segment života svakog verujućeg čoveka. Apostolski post je jedan od kraćih postova, uz Gospojinski post predstavlja jedan od mlađih postova koji su nastali tokom istorije crkve, koji je crkva propisala kao neki vid treninga duhovnog uzdržanja jer post nije samo drugačiji način ishrane. On je tu danas da podseti da postoje stvari koje su večne, da postoje stvari koje su neprolazne – kaže Lazić.

Kako dodaje, upravo u vremenu u kojem mnogi osećaju nesigurnost, brzinu života i nedostatak nade, post nas podseća da postoje vrednosti koje nadilaze svakodnevne brige.

 – U ovo doba opšteg beznađa bitno je da se podsetimo da postoji, kako je Aristotel to definisao, nepokretni pokretač. Post nije toliko rigorozan, ali svaki post ne predstavlja toliko rigoroznost već čin samouzdržavanja – objašnjava on.

Važna lekcija za roditelje: Bog nije sudija koji kažnjava

Govoreći o roditeljstvu, Lazić ističe da mnogi ljudi pogrešno razumeju odnos sa Bogom i često ga posmatraju kroz prizmu kazne i straha.

 – Često mi pogrešno doživljavamo naš odnos sa Bogom, posebno iz ugla roditeljstva. Mi imamo zabludu da postoje neke stvari koje se valjaju, koje se ne valjaju, pa ako nešto uradiš desiće se nešto apokaliptično, što apsolutno nije tačno – kaže teolog.

On naglašava da je osnova hrišćanske vere ljubav, a ne strah.

 – Naš odnos sa Bogom proizilazi iz ljubavi, jer srce je organ bogopoznanja. Mi zahvaljujući ljubavi spoznajemo kako druge ljude, našu decu, roditelje, tako i Boga. Nije Bog sudija niti nam piše krivične prijave, niti je sudija Ustavnog suda – ističe Lazić.

Šta roditelji mogu da nauče svoju decu tokom posta?

Prema njegovim rečima, sama molitva „Oče naš“ govori mnogo o tome kako hrišćani treba da doživljavaju Boga.

 – Molitva u hrišćanstvu je „Oče naš“. To znači da mi sa Bogom Ocem imamo jedan roditeljski odnos. Iz njega proizilazi odnos prema nama samima i bližnjima, kao produkt ljubavi prema ljudima koja se shodno davanjem i umnožava – objašnjava on.

Upravo zato, dodaje, post može biti dragocena prilika da roditelji sa decom razgovaraju o empatiji, dobroti, strpljenju i međusobnom poštovanju.

Ne opterećujte se jelovnikom do detalja

Lazić upozorava da se danas često gubi suština posta jer se previše pažnje posvećuje pravilima ishrane, a premalo unutrašnjoj promeni.

 – Zbog toga je bitno da se pridržavamo postova, ali da se ne opterećujemo. Mi se opteretimo prehranom, do detalja, postalo je naporno – kaže on.

Kako ističe, cilj posta nije savršen jelovnik, već rad na sebi.

 – Post je jedan podvig ljubavi i uzdizanje nas grešnika prema Bogu i upravo tim roditeljskim odnosom predstavlja jednu vrstu treninga. Danas kada treniramo telo moramo da imamo i taj metafizički trening. I to ne da bismo imali zdraviji način ishrane već da bismo preobrazili sebe i bili bolji ljudi koliko god je to moguće – naglašava teolog.

„Nije bitno samo šta jedemo“

Na kraju, Nebojša Lazić upućuje poruku koja možda najbolje opisuje smisao svakog posta.

 – Postovi služe kao podsetnik na to da nije bitno šta jedemo, bitno je i da ne jedemo jedni druge, a ni sebe. To uzdržanje od hrane dobija svoj puni smisao u uzdržanju od greha.

Upravo zato Petrovski post, poručuje on, nije period odricanja radi odricanja, već prilika da se čovek podseti šta je zaista važno – ljubav, zajedništvo, praštanje i briga za druge.