Doksing na društvenim mrežama: Opasnost koja sve više ugrožava decu i tinejdžere

Kroz platforme za komunikaciju, zabavu i učenje, mladi svakodnevno dele fotografije, video snimke i lične informacije. Međutim, uz brojne prednosti digitalnog sveta dolaze i ozbiljni rizici, a jedan od njih je doksing.

Doksing predstavlja sve češći oblik digitalnog nasilja koji može ostaviti ozbiljne posledice po bezbednost, privatnost i mentalno zdravlje dece i tinejdžera. Zbog toga je važno da roditelji razumeju šta je doksing, kako nastaje i na koji način mogu zaštititi svoju decu.

Šta je doksing?

Doksing (eng. doxxing) podrazumeva javno objavljivanje privatnih ili ličnih podataka neke osobe bez njenog pristanka. To mogu biti puno ime i prezime, adresa stanovanja, broj telefona, škola koju dete pohađa, fotografije, podaci o članovima porodice ili druge informacije koje mogu ugroziti bezbednost pojedinca.

Možda vas zanima

TikTok i YouTube nisu dovoljno sigurni za decu: U ovim godinama se susreću sa najštetnijim sadržajima

Život nije slika sa Instagrama: Kako društvene mreže stvaraju pritisak savršenog majčinstva

Divna Milovanović o uticaju i odgovornosti javnih ličnosti

Cilj doksinga često je zastrašivanje, ponižavanje, uznemiravanje ili podsticanje drugih ljudi na maltretiranje određene osobe.

Zašto su deca posebno ugrožena?

Deca i tinejdžeri često nisu svesni koliko informacija dele na internetu. Fotografija ispred škole, objava o mestu stanovanja ili javno označavanje lokacije mogu pružiti dovoljno podataka nekome ko želi da zloupotrebi njihove informacije.

Pored toga, mladi su skloniji da prihvataju zahteve za prijateljstvo od nepoznatih osoba, učestvuju u internet izazovima i dele detalje iz svakodnevnog života bez razmišljanja o mogućim posledicama.

Kako doksing nastaje na društvenim mrežama?

Mnogi slučajevi doksinga počinju sasvim bezazleno. Dete objavi fotografiju rođendana, školske ekskurzije ili sportskog takmičenja. Na fotografiji se mogu videti nazivi škole, registarske tablice, kućni broj ili drugi podaci koji otkrivaju lokaciju.

Takođe, pojedinci mogu prikupljati informacije iz više različitih objava i povezivati ih kako bi došli do privatnih podataka o detetu ili porodici.

Poseban problem predstavljaju sukobi među vršnjacima. Nakon svađe ili internet rasprave, neka deca i tinejdžeri objavljuju tuđe privatne informacije kako bi ponizili ili osramotili drugu osobu.

Posledice doksinga kod dece

Posledice mogu biti mnogo ozbiljnije nego što se na prvi pogled čini.

Dete koje postane žrtva doksinga može doživeti:

• osećaj straha i nesigurnosti
• anksioznost i stres
• povlačenje iz društvenih aktivnosti
• probleme sa samopouzdanjem
• vršnjačko nasilje
• uznemiravanje putem poruka i poziva
• strah za sopstvenu i porodičnu bezbednost

U težim slučajevima, doksing može dovesti do dugotrajnih psiholoških posledica i potrebe za stručnom podrškom.

Znakovi da je dete možda žrtva doksinga

Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete iznenada:

• odbija da koristi telefon ili računar
• deluje zabrinuto nakon korišćenja društvenih mreža
• dobija veliki broj poruka od nepoznatih osoba
• postaje povučeno i neraspoloženo
• izbegava razgovor o aktivnostima na internetu
• pokazuje strah da izađe iz kuće ili ode u školu

Ovi znakovi ne moraju nužno značiti da je reč o doksingu, ali mogu ukazivati na neki oblik digitalnog nasilja.

Kako roditelji mogu zaštititi decu?

Razgovarajte o privatnosti

Deca treba da razumeju da internet nije privatno mesto. Sve što jednom bude objavljeno može ostati dostupno veoma dugo.

Ograničite deljenje ličnih podataka

Važno je objasniti deci da ne dele adresu stanovanja, broj telefona, naziv škole, raspored aktivnosti ili druge osetljive informacije.

Proverite podešavanja privatnosti

Nalozi na društvenim mrežama trebalo bi da budu podešeni tako da objave mogu videti samo osobe koje dete poznaje i kojima veruje.

Naučite decu da ne prihvataju nepoznate osobe

Mnogi rizici počinju kontaktom sa osobama koje dete ne poznaje u stvarnom životu.

Prijavite zloupotrebu

Ako se privatni podaci deteta pojave na internetu bez dozvole, potrebno je prijaviti sadržaj platformi na kojoj je objavljen i sačuvati dokaze poput snimaka ekrana.

Šta uraditi ako je dete već žrtva doksinga?

Najvažnije je ostati smiren i pružiti detetu podršku. Nemojte ga kriviti zbog objavljenih informacija, čak i ako je samo podelilo deo podataka.

Sačuvajte dokaze, prijavite sadržaj društvenoj mreži i po potrebi kontaktirajte školu ukoliko je u incident uključeno drugo dete. Ako postoje pretnje, uznemiravanje ili ugrožavanje bezbednosti, potrebno je obratiti se nadležnim institucijama.

Doksing je ozbiljan oblik digitalnog nasilja koji može imati stvarne posledice u svakodnevnom životu dece i tinejdžera. U vremenu kada mladi veliki deo svog života provode na društvenim mrežama, edukacija o zaštiti privatnosti postaje jednako važna kao i briga o bezbednosti u stvarnom svetu. Roditelji koji otvoreno razgovaraju sa decom o rizicima interneta i odgovornom korišćenju društvenih mreža mogu značajno smanjiti mogućnost da njihovo dete postane žrtva doksinga.