Problem koji nastaje tiho, a otkrije ga mala matura! Psiholog za Mame.rs: Ta navika je lepljiva!

Loš rezultat na ispitu nije najveći problem. Mnogo ozbiljnije posledice mogu ostaviti godine oslanjanja na prečice, izbegavanje napora i navika da se do rešenja dolazi bez stvarnog učenja, upozorava psiholog Dragan Radovančević.

Mala matura svake godine otvori isto pitanje – zašto pojedini učenici, posle osam godina školovanja, ne znaju odgovore na pitanja koja se smatraju osnovnim delom gradiva?

Dok se javnost često fokusira na težinu zadataka ili rezultate završnog ispita, stručnjaci upozoravaju da se pravi problem krije mnogo dublje. Sve češće se govori o kulturi prečica, prepisivanja i izbegavanja napora, koja kod dece može da ostavi posledice daleko ozbiljnije od jedne loše ocene.

Možda vas zanima

Godinama ista muka na maloj maturi: Đaci padaju na istim zadacima, a problem nije matematika

Sistemi jednačina i geometrija zadali najviše muke maturantima! Odgovore na ova 3 pitanja mnogi nisu znali

Od Sterije i Desanke do Njegoša: Isti zadaci godinama odnose bodove na maloj maturi

Psiholog Dragan Radovančević objašnjava da šteta od takvog ponašanja ne mora odmah da bude vidljiva.

 – Kad dete prepisuje, neposredna šteta je manja nego što izgleda. Dobija peticu, prolazi razred, svi su zadovoljni. Problem nastaje tiho, dete ne usvaja znanje, ali usvaja naviku da se problem može zaobići. Ta navika je lepljiva. Nassim Nicholas Taleb, statističar, danas profesor na Univerzitetu New York, rekao bi da je to klasičan primer krhkosti koja se sakriva iza prividne stabilnosti. Sistem funkcioniše sve dok ne dođe do tačke gde prečica više ne postoji. Mala matura je jedna takva tačka. Ispit. Proba. I odjednom, sve dođe na naplatu.

AI nije uzrok problema

Poslednjih godina često se postavlja pitanje da li su alati veštačke inteligencije doprineli padu znanja među učenicima.

Međutim, Radovančević smatra da bi bilo pogrešno svu odgovornost prebaciti na nove tehnologije.

 – Ali treba biti precizan ovde. Deca koja danas pišu malu maturu išla su u školu pre četiri, pet, osam godina. Formirala su navike, odnos prema učenju, toleranciju na napor, sve to pre nego što je AI postala svakodnevna alatka. ChatGPT je u široku upotrebu ušao krajem 2022. To je prekratko da bi išta što vidimo na ispitima bilo njegova zasluga ili krivica. Bilo bi intelektualno nepošteno reći drugačije.

Da li deca danas beže od osećaja da nešto ne znaju?

Psiholog upozorava da je mnogo važnije pitanje kakav odnos deca razvijaju prema učenju i samom procesu razmišljanja.

 – Ono što AI jeste promenila, i to primetno, brzo, jeste odnos prema naporu kao takvom. Ne kod dece koja su već formirana, nego kod nas koji razmišljamo o tome šta dolazi. Jer ako dete danas, u osnovnoj školi, vidi da odrasli pitaju mašinu umesto da razmišljaju, da niko ne sedi sa problemom dok ga ne reši sam, šta ono usvaja? Ne znanje. Usvaja stav prema znanju.

Neprijatnost neznanja je važan deo učenja

Prema njegovim rečima, sve više se razvija tendencija da se izbegava sam osećaj neznanja, iako upravo on predstavlja početak procesa učenja.

 – Tu dolazi jedan pojam: tzv. sejftizam, ali ne u onom uobičajenom smislu zaštite od loših ocena ili teških razgovora. Postoji jedna specifična vrsta sejftizma koja se razvija oko AI, averzija prema samom procesu mišljenja. Dete koje odmah posegne za alatkom jer mu je nelagodno da ne zna odgovor, to dete ne izbegava teškoću, to dete izbegava osećaj da ne zna. A taj osećaj, ta kratka neprijatnost neznanja, jeste tačno ono što pokreće učenje. Jonathan Haidt, socijalni psiholog sa NYU Stern School of Business, pisao je o tome kako smo generaciju naučili da je neprijatnost signal opasnosti, a ne deo procesa. AI tu tendenciju ne stvara, ali je može učvrstiti na sasvim nov način, jer nikad pre nije bilo ovako brzog i pristupačnog načina da se ta neprijatnost zaobiđe.

Najvažnije pitanje nije da li dete zna odgovor

Radovančević smatra da postoji jedno pitanje koje je važnije od samog znanja.

 – Ali pitanje koje mi se čini važnijim od „da li dete zna“ jeste ono treće: da li dete vidi problem u tome što ne zna? Neznanje se može popraviti. Uverenost da neznanje nije problem, to je drugačija stvar. I upravo tu AI može da napravi štetu koja se ne vidi odmah: ne time što daje pogrešne odgovore, nego time što dete nikad ne ostaje dovoljno dugo sa pitanjem.

Kada neuspeh nikada ne zaboli

Psiholog navodi zanimljivo poređenje koje ilustruje zašto su greške i neuspeh važni za razvoj.

 – Taleb ima detalj koji mi se uvek vraća: on simpatično navodi da je naše kupatilo statistički opasnije od pilotske kabine jer u kupatilu nisi oprezan. Misliš da si siguran, pa ne razvijaš ni pažnju ni refleks. Škola u kojoj dete nikad ne doživljava pravi neuspeh funkcioniše po toj logici. I AI koja daje odgovor pre nego što se pitanje dobro postavi, i ona može da funkcioniše po toj logici, ako je koristimo bez ikakve svesti o tome šta se gubi.

Problem je stariji od tehnologije

Na kraju, Radovančević ističe da veštačka inteligencija nije uzrok problema, već samo pokazuje obrasce koji postoje mnogo duže.

 – Ali, i ovo je važno, to nije AI problem. To je problem upotrebe. Sekira nije kriva za loše stolove. Pitanje je da li dete ikad nauči da sedi sa nečim što ne zna, da to trpi, da proba, da pogreši. Ako ne nauči, i to se vidi na ispitima, uzrok je stariji od bilo koje tehnologije. AI je samo nova površina na kojoj se stari obrazac lakše vidi.

Polaganjem testa iz srpskog, odnosno maternjeg jezika započelo je testiranje maturanata – najviše muke zadali Fema, Njegoš i reč „ustručavati se“, opširnije u POSEBNOJ VESTI. A OVO su zadaci koji im zadaju glavobolje iz godine u godinu.

Kada je u pitanju test iz matematike,sistemi jednačina i geometrija zadali najviše muke maturantima – opširnije o tome čitajte u POSEBNOJ VESTI.