Mala matura nije samo test znanja! Psihološkinja upozorava: Jedna greška može da ostavi trajne posledice

Mala matura za mnoge osmake predstavlja prvi veliki test u životu, ali pritisak koji prati završni ispit često nije povezan samo sa zadacima i brojem poena. Iza straha od lošeg rezultata kriju se očekivanja, želje, planovi za budućnost, ali i potreba deteta da pripada društvu koje mu je u tim godinama važnije nego ikada.

Dok roditelji pokušavaju da pronađu prave reči kojima će umiriti dete pred završni ispit, psihološkinja Tasja Filipović za Mame.rs kaže da ne postoji univerzalna rečenica koja će otkloniti strah.

 – Teško je dati univerzalan savet šta je najbolje reći detetu koje je uplašeno, jer je to individualno pitanje za svako dete i svakog roditelja, ali, dobro je pričati otvoreno sa detetom, spram toga koliku bliskost su roditelji izgradili pre tog trenutka i spram njihovih kapaciteta za takvu komunikaciju. Pitati dete čega se plaši, reći detetu da vredi kao biće u celini nevezano od tog ili bilo kog drugog uspeha ili neuspeha u životu, pričati o tome šta je za dete neuspeh u tom kontekstu, ako je odgovor uzak ili rigidan (na primer, neuspeh je ako nemam maksimalne bodove ili ako ne upišem prvu školu sa liste želja), proširiti perspektivu, uneti malo fleksibilnosti, pričati o tome koje resurse dete ima ili cela porodica da se nosi sa eventualnim drugačijim ishodom (na primer zajedništvo koje porodica neguje i bezuslovna ljubav, a sa druge strane, to što će i u drugoj školi biti dece s kojom će moći da se druži, to što je dete snalažljivo, istrajno ili šta god da vidi kao svoje snage).

Možda vas zanima

Sve informacije o bodovanju za upis u srednju školu! Ovo donosi ekstra poene

Roditelji stvaraju pritisak deci: Psihološkinja upozorava: Ovu grešku svi prave pred malu maturu

Zašto deca malu maturu doživljavaju kao pitanje života i smrti? Psihološkinja otkriva šta stoji iza ogromnog pritiska

Kako dodaje na[a sagovornica, neophodno je deci pričati i o tome da nijedan trenutni ishod ne određuje životni put deteta u potpunosti, samo je jedna stepenica u istom, a imaće puno prilika za promenu pravca, ako to poželi.

Posebno je važno razumeti da eventualni lošiji rezultat ne predstavlja samo broj bodova na papiru. Za dete on može da znači mnogo više od toga.

 – Dodala bih da su neprijatne emocije potpuno okej. Zadatak roditelja je da izdrži takve emocije deteta i da mu pomogne da prođe kroz to iskustvo. Lošiji rezultat na prijemnom ispitu je gubitak za dete, gubitak slike o tome gde će biti u budućnosti, gubitak dela slike o sebi, što je prirodno neugodno i teško, potpuno je očekivano da se smenjuju emocije poput tuge, ljutnje i nemoći, one su sastavni deo procesa. Naravno, u redu je i ako to detetu ne padne teško, to kako se osećamo u nekim okolnostima zavisi od brojnih faktora.

Koliko će dete teško doživeti neuspeh često zavisi od okruženja u kojem odrasta.

Naša sagovornica smatra da važnu ulogu imaju porodične poruke koje dete godinama sluša, ali i mesto koje vršnjaci imaju u njegovom životu.

 – Zavisi od brojnih faktora, na primer, od narativa ili očekivanja iz porodice (ukoliko je dete godinama bilo pod pritiskom od strane roditelja vezano za ocene i školski uspeh, nije iznenađujuće ako kasnije prijemni ispit, koji prirodno nosi veću težinu i važnost, shvata tako preozbiljno). Zatim, važno je napomenuti da je u školskom periodu vršnjačka grupa primarni socijalni kontekst, tačnije, tinejdžerima postane najvažnije da pripadaju i da se dopadaju svom društvu, te težina pitanja koju školu će moći da upišu i kako će uraditi prijemni, ima veze i sa tim kom socijalnom sistemu će pripadati, kao i da li će u tu školu ići njihovi bliski drugari i drugarice. Osim svega navedenog, čini mi se, iako profesionalno nisam deo školskog sistema, da je deci danas prijemni ispit dosta složeniji nego što je bio nama ranije, što takođe pojačava pritisak.

Iako jedan rezultat ne određuje budućnost, način na koji dete prođe kroz iskustvo neuspeha može da utiče na njegovo samopouzdanje. Zato je važno da u tom periodu ima prostor da govori o svojim osećanjima i da zna da nije samo.

Na postavljeno pitanje da li loš rezultat na testu može da ostavi trajne posledice po samopouzdanje deteta, Filipović odgovara:

– Može ukoliko dete to teško podnese a nema siguran prostor u bar jednom odnosu da izrazi i obradi neprijatne emocije. Ali, dodala bih da je prirodno i da se tinejdžeri manje otvaraju svojim roditeljima, gore sam spomenula da na tom uzrastu vršnjačka grupa postaje glavni socijalni kontekst. Uz to, roditelji ne moraju imati sve odgovore niti uvek kapacitet za svaki proces u porodici sami, od srca bih uputila ogromnu podršku svim roditeljima koji se pitaju da li su dovoljno dobri i da li su mogli drugačije, kao i ohrabrenje da traže pomoć psihoterapeuta ukoliko osete da ne mogu sami ili ako imaju neke dileme koje ih muče.

Naša sagovornica, kao stručnjak čije je primarno usmerenje sistemska porodična psihoterapija, kaže da je važno da terapeuti rade i sa tinejdžerima i sa roditeljima, tačnije, klijent je porodica kao sistem u celini, i nekoliko susreta može doneti bar početak promene i olakšanja.

Upravo zato stručnjaci podsećaju da mala matura jeste važna, ali da nijedan prijemni ispit ne određuje vrednost deteta. Mnogo važnije od broja bodova jeste da ono zna da ima podršku i sigurno mesto na kojem može da podeli i uspeh i razočaranje.