Karleuša je zbog nje plakala: Priča ove mame dirnula je sve, a evo kako joj je država pomogla

Suze nisam mogla da zaustavim. Koga neće dirnuti priča majke koja se bori za svoje dete? Pogotovo kada je reč o deci sa invaliditetom, iskreno i emotivno rekla je Jelena Karleuša.

Majke dece sa invaliditetom imaju njenu bezrezervnu podršku. Baš kao što imaju i bezrezervnu podršku države.

– Kada žene rode decu sa autizmom, ogroman je procenat partnera koji ih napuštaju i deca ostaju sama sa tim majkama. Ta inkluzija, bilo da si gej, druge boje kože, veroispovesti, nacionalnosti ili osoba sa invaliditetom, treba da bude važna tema u srpskom društvu i tema kojom javne ličnosti treba da se bave što više – poručila je Karleuša na konferenciji „Nijedna mama nije sama“.

Možda vas zanima

Moćna poruka Jelene Karleuše: Bez poštovanja žena, društvo ide u propast

„Moja prijateljica je tako otkrila rak“ Karleušinu poruku danas svaka žena treba da čuje

„Krenule su mi suze“ Karleušu pogodila sudbina ovih majki, nije mogla da sakrije bol

Život u kolicima sa spinalnom mišićnom atrofijom za Barbaru Bogdanović nije bio prepreka da se ostvari kao majka, završi studije, samostalno putuje i vodi ispunjen život.

– Majka sam petogodišnjeg deteta, osoba sa invaliditetom i bolujem od teške bolesti. Ali od onoga što volim nisam odustala. Ceo život sam zaljubljena u fudbal i sada često idem na utakmice zajedno sa suprugom i sinom – sa osmehom priča Bogdanovićeva.

Najveća životna pobeda za Barbaru jeste to što je, uprkos visokorizičnoj trudnoći, rodila zdravog dečaka. Njen sin Vuk nije nasledio bolest sa kojom se ona bori od svoje desete godine. Danas trenira fudbal, a sa mamom deli veliku ljubav prema sportu i zajedno odlaze na utakmice.

Barbara je za Mame.rs ispričala da iz Petrovaradina potpuno samostalno putuje vozom do Beograda. Zahvaljujući prilagođenom prevozu za osobe sa invaliditetom, pomoć joj nije potrebna.

– Ne treba mi pomoć, mogu sama da stignem do Beograda i da se vratim kući. To je odlična stvar. Tim vozom suprug, sin i ja često dolazimo u Beograd da gledamo utakmice – kaže Barbara.

Govoreći o životu sa spinalnom mišićnom atrofijom, Barbara ističe da joj mnogo znači podrška države, pre svega Ministarstva zdravlja i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

– Svake godine, uz velike napore, država čini sve da što više pacijenata dobije lek. Uz veliku podršku države, koja nas nije zaboravila, omogućen nam je život sa nadom u bolje sutra i verom da će naše zdravstveno stanje biti bolje. Verujemo da će progresija bolesti biti zaustavljena, a postoji i mogućnost da budemo jači nego što smo danas – ističe Barbara.

Prema njenim rečima, najvažnija je kontinuirana podrška države. A nje ne manjka.

Državna pomoć osobama sa invaliditetom u Srbiji obuhvata finansijske naknade, poput dodatka za tuđu negu i pomoć i invalidnine, usluge socijalne zaštite, kao što su lični pratioci i pomoć u kući, ali i brojne subvencije i pogodnosti. Ove mere ostvaruju se preko centara za socijalni rad i jedinica lokalne samouprave.

Novčana davanja i socijalna zaštita

Obuhvataju dodatak za pomoć i negu drugog lica, uvećani dodatak, kao i novčanu socijalnu pomoć za porodice u kojima žive radno nesposobni članovi.

Lokalne usluge

U zavisnosti od opštine u kojoj osoba živi, dostupne su usluge poput ličnih pratilaca za decu, personalnih asistenata i dnevnih boravaka. Sve usluge detaljno su opisane na mapama podrške portala eUprava.

Subvencije i povlastice

Osobe sa invaliditetom imaju pravo na oslobađanje od plaćanja putarine i registracije vozila, besplatne ili povlašćene karte u javnom prevozu, kao i popuste na račune za fiksnu telefoniju i električnu energiju.

Zapošljavanje

Država subvencioniše poslodavce koji zaposle osobe sa invaliditetom, kao i samozapošljavanje kroz programe prilagođavanja radnih mesta i finansijske podsticaje.

Posebno je značajno što osobe sa invaliditetom ne moraju same da kupuju invalidska kolica, već ih, o trošku države, dobijaju preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Na teret države obezbeđuju se i mehanička i elektromotorna kolica.

Kako do invalidskih kolica o trošku države

1. Pregled kod lekara specijaliste

Izabrani lekar opšte prakse izdaje uput za odgovarajućeg specijalistu – ortopeda, fizijatra ili neurologa, u zavisnosti od dijagnoze.

2. Izdavanje OPP obrasca

Lekar specijalista piše izveštaj i izdaje OPP obrazac (nalog za pomagalo) sa odgovarajućom šifrom kolica iz zvaničnog šifarnika. Nalog važi 90 dana od dana izdavanja.

3. Overa u RFZO

Sa nalogom i zdravstvenom knjižicom odlazi se u matičnu filijalu RFZO, gde Lekarska komisija odobrava pomagalo.

4. Preuzimanje kolica

Sa overenim nalogom odlazi se u specijalizovanu prodavnicu ortopedskih pomagala koja ima ugovor sa RFZO i kolica se preuzimaju bez ikakvih troškova.

Za Barbaru Bogdanović sva ta podrška nije samo administrativna pomoć. Ona znači mogućnost da bude samostalna, da putuje, navija za omiljeni klub, odgaja sina i živi život kakav je oduvek želela. Njena priča pokazuje da, uz ličnu snagu, veliku podršku porodice i pomoć države, invaliditet ne mora da bude prepreka za ostvarenje najvažnijih životnih snova.