Dete se zove Sofia, mama želi da bude Sofija: Da li u Srbiji može da se promeni samo jedno slovo u imenu?

Da li roditelj može da promeni ime maloletnog deteta ako je u pitanju samo jedno slovo? Sa upravo takvom nedoumicom našem portalu obratila se jedna mama. Njena ćerka upisana je kao Sofia, a ona bi želela da njeno ime bude Sofija.

Na prvi pogled deluje kao jednostavna korekcija – ne menja se ime u neko potpuno drugo, već se dodavanjem jednog slova dobija oblik imena koji se uobičajeno koristi u srpskom jeziku.

Međutim, mama kaže da je u opštini dobila odgovor koji ju je iznenadio.

Možda vas zanima

Zašto se deca brže pregrevaju? Pedijatri upozoravaju da velike vrućine mogu biti posebno opasne

Besplatna škola plivanja za decu: Proverite da li i vaša opština organizuje prijave

Dete ne podnosi laktozu? Ovaj doručak će tražiti svakog jutra

„Rečeno mi je da ne može“

Kako nam je objasnila, u opštini joj je rečeno da promena iz „Sofia“ u „Sofija“ ne može tek tako da se izvrši, odnosno da čak i ukoliko zvanično preda zahtev postoji mogućnost da dobije odbijajuće rešenje.

Ona, međutim, smatra da se u njenom slučaju praktično ne radi ni o izboru potpuno novog imena.

– U pitanju ne bi bila čak ni promena imena, samo korekcija. Meni mnogo znači, a ako zaista nema pravnog osnova da to rade, nije u redu – kaže mama koja se obratila našem portalu.

Ali šta zapravo kaže zakon?

Porodični zakon uređuje promenu ličnog imena

Porodični zakon Republike Srbije detaljno uređuje pravo na lično ime, određivanje imena deteta, kao i njegovu promenu.

Pre svega, zakon propisuje da se lično ime sastoji od imena i prezimena, da se upisuje u matičnu knjigu rođenih i da je svako dužan da se služi svojim ličnim imenom.

Roditelji određuju ime deteta i imaju pravo da ga slobodno izaberu, uz zakonska ograničenja koja se, između ostalog, odnose na pogrdna imena, ona kojima se vređa moral ili koja su u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine. Zakon takođe predviđa pravo roditelja da se ime deteta upiše u matičnu knjigu rođenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja.

Da li je „Sofia“ u „Sofija“ korekcija ili promena imena?

Ovde dolazimo do najvažnijeg dela slučaja naše čitateljke.

Porodični zakon poznaje postupak promene ličnog imena, ali sama činjenica da roditelj smatra da je u pitanju samo „korekcija“ jednog slova ne znači automatski da će je nadležni organ tako pravno tretirati.

Ako je dete u matičnu knjigu rođenih pravilno upisano kao Sofia, a roditelj naknadno želi da zvanično ime bude Sofija, to nije isto što i ispravljanje obične greške u dokumentu ukoliko originalni upis nije bio pogrešan.

Zato je važno utvrditi na kom osnovu se traži izmena i sprovesti odgovarajući postupak pred nadležnim organom.

Šta zakon kaže kada je u pitanju dete?

Porodični zakon pravi važnu razliku u zavisnosti od uzrasta.

Prema članu 346, lice koje je navršilo 15 godina i sposobno je za rasuđivanje ima pravo na promenu ličnog imena.

Posebno je važno pravilo za mlađe: dete koje je navršilo 10 godina i sposobno je za rasuđivanje mora dati saglasnost sa promenom svog ličnog imena.

Kada se odlučuje o određivanju ili promeni ličnog imena deteta u okviru nadležnosti organa starateljstva, Porodični zakon predviđa i pravo roditelja na žalbu nadležnom ministarstvu u roku od 15 dana od prijema rešenja.

Zahtev može da bude odbijen – ali postoji i pravo na žalbu

Zakon, dakle, ne znači da svaki podnet zahtev mora automatski biti prihvaćen.

Član 347. propisuje i slučajeve u kojima lice nema pravo na promenu ličnog imena. Među njima su, na primer, namera da se promenom imena izbegne neka obaveza, kao i zahtev za ime koje je pogrdno, vređa moral ili je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.

Za postupak promene ličnog imena zakon predviđa da se zahtev podnosi opštinskoj upravi prema prebivalištu, odnosno boravištu podnosioca. Ako zahtev bude prihvaćen, o promeni se obaveštava nadležni matičar radi upisa.

Ali veoma važna stvar za roditelje jeste da odbijanje zahteva nije nužno kraj postupka. Porodični zakon predviđa mogućnost žalbe protiv rešenja kojim je zahtev za promenu ličnog imena odbijen, i to u roku od 15 dana od prijema rešenja, ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu.

Usmeni odgovor na šalteru nije isto što i rešenje

Zbog toga je i u slučaju mame koja nam se obratila važno razlikovati informaciju koju je dobila u opštini od formalne odluke nadležnog organa.

To što joj je usmeno rečeno da promena „ne može“ ili da postoji mogućnost da zahtev bude odbijen nije isto što i obrazloženo rešenje doneto u postupku.

Tek ako zahtev bude podnet i nadležni organ o njemu odluči, roditelj dobija formalnu odluku i, u slučaju odbijanja, mogućnost da koristi pravna sredstva koja zakon predviđa.

U konkretnom slučaju zato ne možemo unapred tvrditi da opština mora da odobri promenu „Sofia“ u „Sofija“. Ali isto tako, sama najava da bi zahtev mogao biti odbijen ne znači da roditelj nema pravo da ga podnese i, ukoliko dobije negativno rešenje, proveri obrazloženje i iskoristi pravo na žalbu.

Izvor i zvanični podaci koji su korišćeni u tekstu: Porodični zakon Republike Srbije, naročito odredbe o ličnom imenu i njegovoj promeni (čl. 341, 344 i 346–350).