Ove navike će biti od koristi celog života: Evo kako dete da nauči da bude odgovorno

Odgovornost se kod dece ne razvija preko noći, niti dolazi sama sa godinama. Ona se gradi kroz male svakodnevne obaveze, jasna pravila i prilike da dete samostalno donosi odluke i uči iz njihovih posledica.

Roditelji često žele da zaštite decu od grešaka i neprijatnosti, ali kada umesto njih preuzimaju gotovo svaku obavezu, mogu nenamerno da im uskrate priliku da razviju samostalnost. Detetu koje postepeno dobija odgovornosti šalje se važna poruka – da može da se osloni na sebe, ali i da njegovi postupci imaju određene posledice.

1. Dajte mu obaveze koje odgovaraju uzrastu

Dete ne mora da radi velike stvari da bi počelo da razvija odgovornost. Već od ranog uzrasta može da dobija male i jasne zadatke – da skloni igračke, odnese prljavu odeću na predviđeno mesto, pripremi ranac ili pomogne oko postavljanja stola. Kako raste, mogu da rastu i njegove obaveze. Ono što je u jednom periodu bilo spremanje igračaka, kasnije može postati briga o školskim obavezama, sopstvenim stvarima ili jednostavnim kućnim poslovima. Važno je i da roditelj ne preuzima odmah zadatak kada dete nešto radi sporije ili nespretno. Ako često čuje „Pusti, ja ću“, dete ne dobija dovoljno prilika da razvije osećaj da je sposobno da samo završi ono što je započelo. Naravno, zadaci treba da budu prilagođeni njegovom uzrastu i sposobnostima, a cilj nije da dete bude opterećeno obavezama, već da postepeno uči da doprinosi i brine o stvarima koje su njegove.

Možda vas zanima

Razvod i deca: Na šta roditelji moraju da obrate pažnju tokom lošeg razvoda i borbe za starateljstvo

Ovih 5 navika imaju roditelji koji odgajaju samouverenu decu

Zendaja kao dete nije smela ni da progovori: Roditelji su zbog nje doneli odluku koju bi mnogi teško prihvatili

2. Dozvolite mu da oseti posledice svojih odluka

Jedan od važnih načina da dete nauči šta znači odgovornost jeste da razume vezu između odluke i posledice. Ako zaboravi da pripremi stvari za školu, roditelj ne mora svaki put da trči za njim i pakuje ranac. Ako domaći zadatak ostavi za poslednji trenutak, nije korisno da roditelj automatski preuzme rešavanje problema. To ne znači da dete treba ostaviti samo pred ozbiljnim problemima. Naprotiv, roditeljska podrška je važna, ali postoje situacije u kojima dete može bezbedno da iskusi prirodnu posledicu svog izbora. Roditelj može da pomogne razgovorom, savetom ili podsetnikom, ali ne mora svaki put da rešava situaciju umesto deteta. Na taj način dete vremenom počinje da razume da sloboda izbora podrazumeva i određenu odgovornost.

3. Naučite ga da završi ono što je započelo

Odgovornost nije samo u tome da dete prihvati neki zadatak, već i da nauči kako da ga privede kraju. Ako započne slaganje igračaka, crtanje, školski projekat ili neku drugu aktivnost, korisno je da postepeno razvija istrajnost i da ne odustaje čim mu nešto postane dosadno ili teško. To, međutim, ne znači da dete mora da završi baš svaku aktivnost koju je ikada započelo. Važno je da nauči da proceni kada vredi uložiti dodatni trud i da razume da se do rezultata često dolazi kroz više manjih koraka. Roditelji mogu da pomognu tako što će velike zadatke podeliti na jednostavnije celine. Umesto da kažete „Sredi celu sobu“, možete mu predložiti da prvo skloni igračke, zatim složi knjige, a potom odloži odeću. Tako velika obaveza postaje manje zahtevna, a dete dobija osećaj da je sopstvenim trudom uspelo da završi nešto što mu je u početku možda delovalo teško.

Cilj nije da dete bude savršeno odgovorno u svakom trenutku, već da kroz svakodnevne situacije postepeno razvija samostalnost, istrajnost i svest o tome da njegovi izbori imaju posledice.