Zendaja kao dete nije smela ni da progovori: Roditelji su zbog nje doneli odluku koju bi mnogi teško prihvatili

Danas bez problema staje pred kamere, govori pred milionima ljudi i pojavljuje se na najvećim svetskim događajima. Teško je zato zamisliti da je Zendaja kao devojčica bila toliko stidljiva da je u školi mogla da sedi među drugom decom – i da ne kaže ni reč.

Ipak, upravo takvo detinjstvo jedne od najpoznatijih glumica današnjice opisala je njena majka Kler Stormer. Problem je bio toliko izražen da su roditelji pokušavali da pronađu način da joj pomognu, a na kraju su doneli i odluku koju bi mnogi roditelji verovatno veoma teško prihvatili: Zendaja je ponovila kindergarten, odnosno pripremnu školsku godinu, kako bi dobila više vremena da sazri i stekne samopouzdanje.

Kod kuće jedno dete, u školi sasvim drugo

Zendaja nije bila dete koje nije želelo da se igra, komunicira ili pokazuje emocije. Naprotiv, izvori koji opisuju njeno rano detinjstvo navode zanimljivu razliku: kod kuće je umela da bude energična i otvorena, dok se u školskom okruženju potpuno povlačila.

Možda vas zanima

Neće se ostvariti najmračnije prognoze, ali situacija sa bolešću koju vakcina može da spreči prilično je tragična

Ena Luna iznenadila ćerku Nastju: Odvela ju je na aerodrom, a zatim joj ispunila najveću želju

„Grip ili obična prehlada? Batut objasnio razliku koju bi roditelji trebalo da znaju pre početka sezone“

Njena majka je za Vogue opisala koliko je to bilo izraženo. Dok bi druga deca sedela zajedno i razgovarala, Zendaja bi ostajala potpuno tiha.

Stidljivost nije prošla neprimećeno ni kod njenih roditelja. Kler i Zendajin otac Kazembe Adžamu Kolman, koji su oboje bili prosvetni radnici, čak su odlazili na seminare namenjene roditeljima izrazito stidljive dece.

Umesto da njeno ponašanje jednostavno pripišu karakteru i čekaju da ga „preraste“, pokušavali su da pronađu način da joj olakšaju.

Odluka roditelja koju nije lako doneti

A onda je došao trenutak za veliku odluku.

Zendaja je ponovila kindergarten. Razlog nije bio to što nije mogla da savlada gradivo. Ideja je bila da dobije još vremena za razvoj samopouzdanja i socijalnih veština.

Za roditelja ovakva odluka može biti veoma teška. Često se odmah pojavljuju pitanja: Hoće li dete zaostati za vršnjacima? Kako će reagovati kada njegovi drugari nastave dalje? Da li će se osećati drugačije?

Priča Zendajinih roditelja, međutim, pokazuje da razvoj deteta ne mora uvek da prati isti kalendar kao razvoj njegovih vršnjaka.

Njima u tom trenutku nije bilo najvažnije da njihova ćerka po svaku cenu nastavi dalje sa svojom generacijom. Procena je bila da joj treba vreme.

A onda se dogodilo nešto gotovo neverovatno

Posebno je zanimljivo šta je kasnije pomoglo devojčici koja gotovo nije govorila u školi.

Pozorište.

Zendajina majka radila je dodatni posao u Kalifornijskom Šekspirovom teatru, pa je devojčica još veoma mala počela da provodi vreme u tom okruženju. Gledala je predstave, boravila iza scene, a kasnije se uključila i u časove glume.

Ni taj početak nije bio jednostavan. Njena majka se prisetila da je morala da je podstiče da ode na časove. Međutim, kada ju je videla na pozornici, primetila je nešto potpuno drugačije.

Pozorišni program, prema rečima njene majke, pomogao joj je da izađe iz svoje ljušture.

Devojčica koja je nekada ćutala dok su druga deca razgovarala počela je da pronalazi mesto na kojem je mogla da se izrazi.

Stidljivo dete ne mora da postane stidljiva odrasla osoba

Upravo zbog toga Zendajina priča može biti zanimljiva roditeljima koji danas gledaju svoje dete kako se krije iza njih kada mu se neko obrati, ćuti pred nepoznatim ljudima ili mu je potrebno mnogo više vremena da se uključi među vršnjake.

Stidljivost sama po sebi nije mana koju treba „popravljati“. Deca imaju različite temperamente i potrebno im je različito vreme da se osećaju sigurno u novom okruženju.

Važno je, međutim, posmatrati koliko povučenost utiče na svakodnevni život deteta. Ako roditelji imaju nedoumice oko razvoja, komunikacije ili funkcionisanja deteta u vrtiću i školi, razgovor sa vaspitačem, učiteljem, pedijatrom ili stručnjakom može pomoći da se proceni šta mu je zaista potrebno.

Zendajini roditelji uradili su upravo ono što su u tom trenutku smatrali najboljim za svoje dete: nisu je požurivali samo zato što druga deca idu dalje.

Od tihe devojčice do svetske zvezde

Ironija njene životne priče danas je gotovo filmska.

Dete koje je bilo toliko stidljivo da su roditelji odlazili na posebne seminare i odlučili da mu daju još jednu godinu pre nastavka školovanja kasnije je izabralo profesiju u kojoj je gotovo nemoguće sakriti se od pogleda drugih.

A možda je upravo način na koji su njeni roditelji reagovali najvažniji deo priče.

Nisu od nje preko noći pokušavali da naprave najglasnije dete u prostoriji. Dali su joj vreme, a zatim joj pomogli da pronađe okruženje u kojem će sama početi da se otvara.

Godinama kasnije, teško je pronaći bolji dokaz koliko se dete može promeniti kada odrasta.

Kako pomoći stidljivom detetu da stekne samopouzdanje? Ranije smo objavili savete koji zaista daju rezultate, pročitajte ih u POSEBNOJ VESTI.