Kada dete počinje da reaguje na svoje ime? Sve što roditelji treba da znaju

Ako ste nekoliko puta pozvali bebu po imenu, a ona vas je potpuno ignorisala, verovatno ste se zapitali: „Da li moje dete uopšte zna da ga zovem?“.

Prepoznavanje sopstvenog imena ne događa se odjednom. Beba najpre uči da razlikuje glasove i zvukove iz okruženja, zatim počinje da obraća pažnju kada joj se neko obraća, a vremenom povezuje određenu reč upravo sa sobom.

U kom uzrastu dete počinje da reaguje na svoje ime?

Kod mnogih beba prvi znaci prepoznavanja imena mogu se pojaviti tokom druge polovine prve godine života. Do 9. meseca očekuje se da većina beba pogleda ili na drugi način pokaže reakciju kada je pozovete po imenu. To je i jedna od razvojnih prekretnica koje navodi američki CDC.  Ipak, ne treba očekivati da će beba svaki put reagovati.

Možda vas zanima

Da li dete nasleđuje rupice na obrazima od mame ili tate? Genetika nije tako jednostavna kao što se mislilo

Da li deca nasleđuju otpornost na stres? Evo šta kaže nauka

Da li dete nasleđuje inteligenciju od majke? Nauka daje odgovor koji je mnogo složeniji nego što se misli

Ako je potpuno zaokupljena igračkom, gleda nešto zanimljivo, umorna je ili se oko nje nalazi mnogo zvukova, moguće je da vas neće ni pogledati kada izgovorite njeno ime. Zato je važnije posmatrati obrazac ponašanja, a ne jednu pojedinačnu situaciju.

Kako izgleda kada beba prepoznaje svoje ime?

Reakcija ne mora da bude dramatična. Beba ne mora da se okrene celim telom niti da vam se nasmeši.

Možete primetiti da:

• zastane dok se igra;
• okrene glavu prema vama;
• pogleda u vašem pravcu;
• promeni izraz lica;
• počne da se osmehuje;
• proizvede neki zvuk;
• pokušava da pronađe osobu koja ju je pozvala.

Drugim rečima, reakcija na ime najčešće znači da je dete registrovalo da se obraćate upravo njemu, a ne da već razume značenje svog imena kao što ga razume odrasla osoba.

Zašto nekad reaguje, a nekad ne?

Ovo je pitanje koje roditelji često postavljaju – naročito kada primete da dete jednom pogleda kada ga pozovu, a drugi put ne reaguje uopšte. To je sasvim moguće. Bebe još nemaju pažnju odrasle osobe. Ako je dete fokusirano na igru, istražuje predmet ili posmatra nešto novo, može jednostavno da „isključi“ ostale nadražaje.

Zato mali kućni test izgleda ovako:

Pozovite dete po imenu kada je mirno, bez televizora i drugih ometanja, i posmatrajte da li će pokazati bilo kakav znak da vas je čulo. Nemojte ga pozivati deset puta zaredom. Ako stalno ponavljate ime, dete može prestati da obraća pažnju na njega.

Da li je problem ako beba sa 6 meseci ne reaguje na ime?

Ne mora da znači da postoji problem. Razvojne prekretnice nisu „rok“ koji svako dete mora da ispuni istog dana. CDC ih definiše kao veštine koje većina dece, odnosno najmanje 75%, može da uradi do određenog uzrasta. Zato dete koje sa 6 meseci još ne okreće glavu kada čuje svoje ime ne treba automatski smatrati razvojno zaostalim. Mnogo je korisnije pratiti kako dete reaguje na druge zvukove, da li ostvaruje kontakt sa roditeljima, da li proizvodi različite glasove, da li pokazuje interesovanje za ljude i da li napreduje u drugim oblastima razvoja.

Kako da naučite bebu da prepoznaje svoje ime?

Ne postoji potreba za posebnim „vežbama“. Najbolje učenje odvija se kroz svakodnevnu komunikaciju. Kada ste blizu bebe, izgovorite njeno ime prirodnim tonom, napravite kratku pauzu i sačekajte reakciju. Kada vas pogleda, odgovorite osmehom, govorom ili igrom.

Na primer:

„Mila?“
Beba pogleda.
„Evo mame!“

Na ovaj način dete postepeno povezuje zvuk svog imena sa sobom i sa prijatnom interakcijom. Važno je i da ime ne bude povezano samo sa zabranama, kritikovanjem ili neprijatnim situacijama.

Da li mnogo nadimaka može da zbuni dete?

Roditelji bebe često zovu različitim nadimcima – „bebo“, „maco“, „zlato“, „seko“ i slično. To samo po sebi nije razlog za zabrinutost. Ipak, ako želite da dete lakše poveže određenu reč sa sobom, korisno je da njegovo pravo ime često koristite u svakodnevnom obraćanju. Na primer, umesto da stalno govorite „bebo“, možete povremeno reći:

„Luka, gde je lopta?“
„Luka, pogledaj mamu.“

Dete tako ima više prilika da čuje svoje ime u različitim situacijama.

Jedno od retkih imena u Srbiji koje podjednako lepo pristaje i dečacima i devojčicama

Kada bi trebalo obratiti pažnju?

Ako dete ne reaguje na svoje ime, prvo treba posmatrati širu sliku razvoja, a ne samo jednu veštinu. Razgovor sa pedijatrom je posebno važan ako roditelj primećuje da dete ne reaguje ni na druge zvukove ili glasove, nema očekivane oblike komunikacije ili je prestalo da pokazuje neku veštinu koju je ranije imalo.

Nereagovanje na ime samo po sebi ne predstavlja dijagnozu autizma niti bilo kog drugog razvojnog poremećaja. Međutim, kada se pojavi zajedno sa drugim razvojnim odstupanjima, treba ga pomenuti pedijatru kako bi dete dobilo odgovarajuću procenu.

Šta ako dete čuje druge zvukove, ali ne reaguje na ime?

To je situacija koju roditelji često primete: dete se okrene kada čuje kesicu sa grickalicama, zvuk igračke ili vrata, ali ne reaguje kada ga mama ili tata pozovu. U tom slučaju vredi obratiti pažnju na to kako i kada izgovarate ime. Dete može biti toliko koncentrisano na ono što radi da jednostavno ne obraća pažnju na govor.

Ako ste ipak zabrinuti ili imate utisak da dete ne reaguje ni na glas ni na druge zvukove, pomenite to pedijatru. Procena sluha može biti jedan od načina da se proveri da li dete adekvatno registruje zvukove iz okruženja.

Ukratko: kada dete treba da reaguje na svoje ime?

Najčešće se prepoznavanje imena razvija postepeno tokom prve godine života, a gledanje kada ga pozovete po imenu spada u razvojne prekretnice koje CDC navodi za uzrast od 9 meseci. Ako beba ponekad ne reaguje, to nije neobično. Mnogo je važnije kako se razvija u celini i da li postepeno napreduje u komunikaciji i interakciji sa okolinom. Ako vas razvoj deteta ipak brine, nemojte čekati da zabrinutost prođe sama od sebe – razgovor sa pedijatrom može pomoći da dobijete konkretniji odgovor za baš vaše dete.