Majka se u pomolila Svetom Zosimu za sina koji nije govorio: Ono što je usledilo pamtiće celog života

Postoje trenuci koje roditelj čeka mesecima, nekada i godinama. Trenuci koji drugima možda izgledaju sasvim obično, a za jednu majku mogu da predstavljaju ostvarenje najveće želje. Jedan takav trenutak, prema svedočenju majke dečaka Stefana, dogodio se u manastiru Tumane. Majka je sa sinom došla pred mošti Svetog Zosima noseći molbu koju je, kako kaže, izgovorila iz dubine srca – želela je da njen sin progovori. Stefan do tada nije govorio. Pred kivotom svetitelja majka se pomolila i izgovorila reči koje će, prema njenom kasnijem svedočenju, zauvek pamtiti:

„Pomozi, Sveti Zosime, da moj Stefan progovori.“

Ono što je usledilo za nju je bilo nešto što nije mogla da zaboravi. Prema njenom kazivanju, Stefan ju je pogledao, a zatim izgovorio:

Možda vas zanima

Majka odvela sina u Solun na operaciju, a onda otvorila knjigu Svetog Pajsija: Ono što se potom dogodilo i danas prepričava

Bogorodičin štit je najveći oslonac mamama, zato je 28. septembar važan datum

Mnogi vernici greše iz neznanja: Evo kako se pravilno celiva ikona

„Mama.“

Reč koju je majka čekala

Nekome je „mama“ samo jedna od prvih reči koje dete izgovara. Ali za roditelja koji dugo čeka da njegovo dete progovori, ta reč može imati težinu čitavog sveta. Upravo zato je svedočenje Stefanove majke privuklo pažnju kada je objavljeno u okviru priča o ljudima koji su posetili manastir Tumane i svoje iskustvo povezali sa molitvom pred moštima svetitelja. Majka je opisala da je njen sin u tom trenutku bio srećan i radostan, a posebno joj je ostao u sećanju njegov pogled pre nego što je izgovorio prvu reč. Nije tražila bogatstvo. Nije tražila ništa za sebe. Tražila je samo da čuje glas svog deteta. I upravo je zbog toga ova priča toliko snažna.

Tumane – mesto kojem ljudi dolaze sa svojim brigama

Manastir Tumane, posvećen Svetom arhangelu Mihailu, nalazi se u blizini Golupca i vekovima je mesto molitve. Posebno poštovanje vernici iskazuju Svetom Zosimu Tumanskom i Svetom Jakovu, čije se mošti nalaze u manastiru. Tokom godina, brojni ljudi javno su govorili o svojim iskustvima nakon dolaska u Tumane. Neki su govorili o zdravstvenim problemima, drugi o porodičnim nevoljama, strahovima ili životnim okolnostima u kojima su tražili utehu i pomoć.

Emotivna ispovest majke: Kako nam je molitva Bogorodici Trojeručici donela najveće čudo u život

Takve priče ne mogu sve biti proverene na isti način. Neke predstavljaju lična iskustva i verska svedočanstva, dok se za pojedine događaje mogu tražiti i dodatni medicinski ili drugi dokazi. Ali za ljude koji ih pričaju, njihovo značenje je često mnogo dublje od same činjenice da li će ih neko drugi nazvati čudom.

Kada roditelj traži samo jednu stvar

U životu roditelja postoje brige koje je teško objasniti nekome ko ih nije doživeo. Čekanje prve reči je jedna od njih. Dok druga deca počinju da govore, roditelj koji čeka može svakodnevno osluškivati svaki zvuk, svaki pokušaj, svaki pogled. I kada se ništa ne dogodi, nada ipak ostaje. Zato je majčina molitva u Tumanu, prema njenom svedočenju, bila jednostavna i direktna. Da njen sin progovori. A kada je, kako tvrdi, čula „mama“, taj trenutak za nju nije bio običan. Bio je odgovor na molbu koju je upravo izgovorila.

Svedočenje koje se i danas prepričava

Priča o Stefanu objavljena je u okviru priloga o filmu „Čudotvorac tumanski“, koji se bavio svedočenjima ljudi koji veruju da su u Tumanu doživeli čuda i uslišene molitve. U tom kontekstu, Stefanova priča posebno se izdvaja po jednostavnosti. Nema spektakularnog događaja. Nema velikih reči. Samo majka i dete. I jedna reč.

„Mama.“

Upravo takve priče često najduže ostaju u sećanju, jer iza njih ne stoji želja za nečim velikim, već nešto potpuno ljudsko – želja roditelja da vidi svoje dete kako napreduje i da čuje njegov glas. Za Stefanovu majku taj trenutak je, prema njenom svedočenju, povezan sa molitvom Svetom Zosimu.

Čudo ili lično svedočanstvo?

Priče iz manastira Tumane među vernicima se često nazivaju čudima. Ipak, kada se ovakva priča objavljuje u medijima, važno je napraviti razliku između verskog svedočenja i činjenice koja je nezavisno medicinski potvrđena. U ovom slučaju, ono što je javno dostupno jeste svedočenje Stefanove majke. Ona veruje da je molitva pred moštima Svetog Zosima bila povezana sa trenutkom kada je njen sin progovorio. Da li će neko taj događaj nazvati čudom, uslišenom molitvom ili jednostavno neobičnim životnim trenutkom, zavisi od njegovog ličnog uverenja. Za jednu majku, međutim, najvažnije je bilo nešto mnogo jednostavnije. Čula je glas svog deteta. A prva reč koju joj je, prema njenom svedočenju, tada izgovorio bila je upravo ona koju je najviše želela da čuje.

„Mama.“

Napomena: Tekst je zasnovan na javno objavljenom svedočenju Stefanove majke. Navod o čudu predstavlja njeno lično versko iskustvo i ne treba ga predstavljati kao nezavisno medicinski dokazanu činjenicu.