Vedrana Rudan je bolovala od retkog i agresivnog raka: Šta svaka mama treba da zna o pregledima koje ne bi trebalo da odlaže

Majke često prvo misle na zdravlje dece. Pedijatar, sistematski pregled, zubar, temperatura, laboratorija – sve se organizuje i zakazuje, dok sopstveni pregled neretko ostane za „kad bude vremena“.

Vest o smrti i teškoj bolesti bolesti Vedrane Rudan zato može biti povod za drugačiju priču – ne za stvaranje straha, već za podsećanje žena da prevencija i rano otkrivanje bolesti zaslužuju mesto u njihovom kalendaru isto koliko i pregledi dece.

Vedrana Rudan bolovala je od retkog raka žučnih kanala, odnosno holangiokarcinoma. Reč je o malignoj bolesti koja može biti posebno podmukla jer za nju ne postoji rutinski skrining kojim bi se proveravali ljudi koji nemaju simptome.

Možda vas zanima

Vedrana Rudan je decu nazvala „prokletstvom“, a onda priznala nešto što će razumeti mnoge majke: „Ponovo bih rodila“

Pet zlatnih pravila Vedrane Rudan: Po njima ćemo je pamtiti zauvek

Roditelji sve češće slave prvu menstruaciju svojih ćerki: Torte, baloni i posebne proslave podelili javnost

Rak žučnih kanala može dugo da ostane neprimećen

Holangiokarcinom nastaje u žučnim kanalima – cevčicama kojima se žuč iz jetre transportuje prema žučnoj kesi i tankom crevu.

Jedan od problema sa ovom bolešću jeste što se ne može jednostavno „uhvatiti“ nekim redovnim skrining pregledom namenjenim opštoj populaciji.

Američki Nacionalni institut za rak navodi da ne postoje rutinski skrining testovi za rak žučnih kanala pre pojave znakova i simptoma bolesti.

Zbog toga je posebno važno obratiti pažnju na promene koje telo šalje.

Koji simptomi mogu biti upozorenje?

Mogući simptomi raka žučnih kanala uključuju žutilo kože ili beonjača, taman urin, veoma svetlu stolicu, svrab kože, bol u stomaku, temperaturu, mučninu i povraćanje, kao i gubitak telesne težine bez jasnog razloga.

Naravno, nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne znači da osoba ima rak. Mogu ih izazvati brojna druga oboljenja.

Ali uporne ili neobjašnjive promene ne bi trebalo mesecima pripisivati umoru, stresu i svakodnevnim obavezama. Posebno ako se pojavi žutica ili neobjašnjivo mršavljenje, potrebno je javiti se lekaru.

Može li rak od kojeg je bolovala Vedrana Rudan da se spreči?

Za holangiokarcinom ne postoji mera koja može garantovati da se bolest neće razviti.

Poznati su, međutim, određeni faktori koji povećavaju rizik. Među njima su primarni sklerozirajući holangitis, hronični ulcerozni kolitis, ciste žučnih kanala i određene parazitske infekcije jetre. NCI savetuje osobama koje smatraju da pripadaju rizičnoj grupi da o tome razgovaraju sa lekarom.

Dakle, kod ove konkretne bolesti „prevencija“ ne znači odlazak jednom godišnje na poseban test za holangiokarcinom – takav rutinski skrining ne postoji.

Ali postoji nešto što svaka žena može da uradi: da poznaje svoje faktore rizika, ne zanemaruje nove i uporne simptome i redovno kontroliše zdravlje.

Mame, kada ste poslednji put otišle na pregled zbog sebe?

Upravo ovde priča postaje važna za svaku majku.

Batut naglašava da su prevencija i rano otkrivanje raka među najuspešnijim načinima borbe protiv malignih bolesti. U Srbiji postoje preporučeni skrining programi za rak dojke, rak grlića materice i rak debelog creva.

Drugim rečima, čak i kada za jednu retku bolest poput holangiokarcinoma nemamo skrining, postoje drugi pregledi koje žene ne bi trebalo da odlažu.

Koje kontrole žene treba da imaju na umu?

Prema preporukama Batuta, žene bi trebalo da vode računa o redovnim ginekološkim pregledima, pregledima dojki i, u odgovarajućem životnom dobu, mamografiji i skriningu raka debelog creva.

Važno je da se tačan raspored pregleda uskladi sa izabranim lekarom i ličnim faktorima rizika, posebno ako u porodici postoji istorija malignih bolesti.

U Srbiji postoje organizovani programi skrininga raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva.

Ne čekajte simptome da biste otišli kod ginekologa

Preventivni ginekološki pregledi posebno su važni zato što neke promene mogu da postoje pre nego što žena primeti bilo kakvu tegobu.

Batut u svojim preporukama navodi da žene između 25 i 69 godina treba najmanje jednom godišnje da posete ginekologa. Organizovani skrining raka grlića materice zasniva se na pregledima žena bez simptoma, upravo sa ciljem da se promene pronađu na vreme.

Za rak grlića materice posebno je važna i prevencija HPV infekcije. HPV imunizacija i redovni skrining predstavljaju ključne mere za sprečavanje ovog maligniteta i njegovo rano otkrivanje.

Ne zaboravite ni dojke

Batut preporučuje redovne kontrole zdravlja dojki, a vrsta pregleda zavisi od godina i individualnog rizika.

U preporukama Batuta navodi se klinički pregled dojki jednom godišnje od 30. godine, dok se mamografski pregledi uvode u odgovarajućem životnom dobu.

Ako žena primeti novu kvržicu, promenu izgleda dojke ili neku drugu neobičnu promenu, ne treba da čeka sledeći zakazani preventivni pregled, već da se obrati lekaru.

Posle 50. godine ne zaboravite ni debelo crevo

Preventivni pregledi nisu rezervisani samo za „ženske“ karcinome.

Batut navodi da se ženama i muškarcima od 50. godine preporučuje testiranje na skriveno krvarenje u stolici radi ranog otkrivanja raka debelog creva.

Tačne preporuke i intervali mogu da zavise od programa skrininga, porodične istorije i procene lekara, pa osobe sa povećanim rizikom mogu dobiti drugačiji plan kontrola.

Prevencija nije samo odlazak na pregled

Smanjivanje rizika od malignih bolesti podrazumeva i svakodnevne navike: nepušenje, fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne mase, kvalitetnu ishranu i ograničavanje alkohola.

Ali ni najzdraviji život nije garancija da osoba nikada neće oboleti. Zbog toga je pogrešno bolest posmatrati kao posledicu toga što neko „nije dovoljno vodio računa o sebi“.

Prevencija znači smanjivanje rizika tamo gde je to moguće i rano otkrivanje bolesti za koje postoje odgovarajući pregledi.

Ne stavljajte sebe poslednje

Priča o bolesti Vedrane Rudan zato može da ostavi jednu važnu poruku majkama.

Brinuti o sebi nije manje važno od brige o detetu. Zakazati svoj pregled nije sebičnost, niti nešto što treba odlagati dok se ne završe sve porodične obaveze.

Ako redovno vodimo decu na sistematske preglede i reagujemo na svaku promenu njihovog zdravlja, isto pravo na pažnju zaslužuje i naše telo.

Preventivni pregled ne znači da očekujemo lošu vest. Naprotiv – znači da želimo da ostanemo zdrave i prisutne za sebe i za one koje volimo.

Izvori: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, Nacionalni institut za rak SAD (NCI), Skrining Srbija