Vedrana Rudan pisala o ćerki koja živi u strahu: „Ima fakultet, radi od jutra do sutra, dete jedva vidi“

Vedrana Rudan je u svojim knjigama i kolumnama često bez ulepšavanja pisala o ženama, majčinstvu, porodici, poslu i položaju običnog čoveka. U jednoj od priča iz knjige „Puding od vanilije“ posebno se osvrnula na život svoje ćerke, opisujući ga kroz strahove i neizvesnost sa kojima se, prema njenim rečima, suočava njena generacija.

Dok je govorila o društvu u kojem je sama nekada živela, Rudan je napravila bolan kontrast sa svakodnevicom svoje ćerke. Nije pisala o luksuzu niti velikim životnim ambicijama, već o onome što bi trebalo da bude sasvim običan život – sigurnom poslu, krovu nad glavom i vremenu provedenom sa sopstvenim detetom.

A upravo su te stvari, u njenom prikazu, njenoj ćerki postale gotovo nedostižne.

Možda vas zanima

„Jedan dan šamar, drugi buket“: Vedrana Rudan spas iz nasilnog braka našla u novoj ljubavi sa mlađim advokatom

„Otac može da bude i kolac“: Vedrana Rudan je celog života nosila rane iz detinjstva – „Mlatio je mene, majku i sestru“

Kuća od 361 kvadrata za 78.000 evra, ima dva stana: Za jednu porodicu cena može biti i manja uz pomoć države

„Danas moja kći ovim svijetom hoda užasnuta“

Jedna rečenica posebno snažno opisuje kako je Rudan videla život svoje ćerke:

 – Danas moja kći ovim svijetom hoda užasnuta.

Potom je nabrajala čega se sve njena ćerka plaši – računa, prinudne naplate, bolesti, problema svog petogodišnjeg sina, poslodavca, ali i drugih autoriteta i institucija sa kojima se susreće u svakodnevnom životu.

Iza tih reči nalazi se slika žene koja je obrazovana, zaposlena i majka, a koja uprkos svemu nema osećaj sigurnosti.

Radi „od jutra do sutra“, a svoje dete jedva viđa

Posebno je upečatljiv deo u kojem Rudan opisuje radni život svoje ćerke.

Prema njenim rečima, ćerka je imala ugovor na samo tri meseca, radila je gotovo neprestano, vikendi su joj bili radni, a vremena za dete gotovo da nije bilo.

 – Radi od jutra do sutra, dijete jedva vidi, svi vikendi radni, plaća joj je bijedna, stanarina ogromna…

A onda je Rudan dodala kratku rečenicu koja čitavom opisu daje još veću težinu:

 – Naravno da ima fakultet.

Obrazovanje koje bi trebalo da donese veću sigurnost, u priči koju je Rudan ispričala, njenoj ćerki nije garantovalo ni stabilan posao, ni pristojnu zaradu, niti sopstveni dom.

„Čitav će život pod tuđim krovom“

Rudan je posebno pogodila jednu od najvećih briga mnogih mladih porodica – pitanje sopstvenog krova nad glavom.

Pisala je da njena ćerka plaća ogromnu stanarinu i iznela sumornu pretpostavku da će čitav život provesti pod tuđim krovom.

U svega nekoliko rečenica spojila je ono sa čime se suočavaju mnoge zaposlene majke: nesiguran ugovor, mala plata, visoki troškovi stanovanja i premalo vremena sa detetom.

Najbolnije u toj slici možda nije ni nedostatak novca, već činjenica da majka koja toliko radi jedva uspeva da vidi sopstveno dete.

Pisala je i o tome šta se očekuje od savremene žene

U nastavku priče Rudan prelazi na još jednu temu koja se često pojavljivala u njenom pisanju – očekivanja koja društvo postavlja pred žene.

U svom karakterističnom, provokativnom i ironičnom stilu pisala je o idealu „savršene žene“ i pritisku da žena istovremeno bude poželjna, negovana, dostupna, uspešna, zaposlena i dobra majka.

Pominjući čak i pojavu bordela sa seksualnim lutkama u Sloveniji, Rudan ih je koristila kao grotesknu sliku standarda sa kojima se stvarne žene porede: lutke nemaju potrebe, probleme ni zahteve, ne umaraju se i uvek izgledaju „savršeno“.

Iza provokacije se, međutim, nalazi pitanje koje se provlači kroz čitavu priču – koliko se od žene očekuje, a koliko joj društvo zauzvrat pruža sigurnosti?

Reči koje drugačije zvuče kada ih danas pročitamo

Rudan je tekst završila čestitkom ženama za Osmi mart, ali daleko od uobičajenih prazničnih poruka o cveću i poklonima.

Njena priča bila je mnogo više gorka opaska o položaju žene koja radi, podiže dete, plaća kiriju, strepi za posao i pokušava da ispuni očekivanja koja joj se svakodnevno nameću.

Zbog toga njene reči o ćerki ostaju jedan od upečatljivijih delova priče.

Fakultetska diploma, posao i majčinstvo nisu joj, prema opisu Vedrane Rudan, doneli spokoj. Naprotiv – opisala je ćerku kao ženu koja „ovim svetom hoda užasnuta“, radi gotovo bez prestanka, jedva viđa dete i ne zna hoće li ikada imati svoj krov nad glavom.

I upravo u toj razlici između života koji bi jedna obrazovana, zaposlena majka trebalo da ima i života koji Rudan opisuje nalazi se možda najteža poruka njene priče.

Pet zlatnih pravila Vedrane Rudan po kojima ćemo je pamtiti zauvek pročitajte u POSEBNOJ VESTI.