Svi su Svetlanu upozoravali da se ne uda za Turčina i da ne rađa decu: Danas kaže da bi sve ponovila

Dok su je mnogi plašili da će zbog braka zažaliti i da bi mogla da ostane bez dece u slučaju razvoda, ona kaže da joj je upravo porodica promenila pogled na život.

Kada je Svetlana iz Sankt Peterburga zbog ljubavi odlučila da se preseli u Istanbul, nije naišla samo na čestitke. Naprotiv, mnogi su pokušavali da je odgovore od braka sa muškarcem iz Turske, upozoravajući je na razlike u kulturi, veri i načinu života.

Danas, nekoliko godina kasnije, ruska blogerka otvoreno govori o tome kako izgleda njen život u Turskoj, kako je majčinstvo promenilo njen pogled na svet i sa kakvim se sve razlikama susrela nakon preseljenja.

Možda vas zanima

Savet za mame koje su na moru: Zbog brijanja pre ulaska u vodu, doživela je sepsu i ostala bez noge

„Hvala Bogu, dogodilo se čudo“: Ljuba Perućica o teškoj borbi za potomstvo i suprugi Katarini

„Jedan dan šamar, drugi buket“: Vedrana Rudan spas iz nasilnog braka našla u novoj ljubavi sa mlađim advokatom

Mnogo je primera uspešnih i srećnih ljubavnih priča parova, koji potiču iz različitih kultura, poput turskog državljanina koji se zbog ljubavi prema ženi iz Srbije preselio u našu državu.

„Govorili su mi da ne rađam decu“

Jedno od najvećih upozorenja koje je dobijala odnosilo se upravo na decu. Kako je ispričala, ljudi su joj govorili da ne treba da rađa jer bi u slučaju razvoda mogla da ostane bez njih.

Svetlana danas ima dvoje dece i iz svoje perspektive govori potpuno drugačije. Kako navodi, njen život se promenio nakon braka, ali joj upravo porodica danas predstavlja najveću vrednost. Pre braka je 12 godina radila, od čega je, kako kaže, pet godina prošlo gotovo bez odmora. Danas ne radi, a suprug finansijski brine o porodici. Ona ističe da svakodnevno oseća njegovu podršku i zaštitu.

Majčinstvo joj je promenilo pogled na život

Posebno je zanimljivo ono što je Svetlana kasnije podelila o majčinstvu. Kako je napisala na društvenim mrežama, ranije je uživala u putovanjima, luksuznim hotelima, restoranima, kupovini i različitim iskustvima, ali je istovremeno osećala nezadovoljstvo i stalnu trku.

Onda je bolest deteta promenila njen pogled na svakodnevicu. Odjednom su joj, kako kaže, najvažniji postali jednostavni trenuci: blizina voljenih, dečji smeh, mirna jutra i vreme provedeno sa porodicom.

I upravo taj deo njene ispovesti posebno će razumeti mnoge mame. Dolaskom dece često se promeni ono što nam je važno. Ono što smo nekada smatrali velikim životnim zadovoljstvom može da padne u drugi plan pred jednim običnim porodičnim jutrom, zagrljajem deteta ili spoznajom da je ono dobro.

Njena deca odrastaju između dve kulture

Svetlanina porodica živi između ruske i turske tradicije. To se vidi i u svakodnevnim stvarima – od hrane i oblačenja do običaja u kući. Jedan od primera koji ju je posebno iznenadio jeste odnos prema deci. Kako navodi, ljudi su njenu decu na ulici nazivali neobičnim i naizgled uvredljivim nadimcima.

Ipak, iza toga se krije drugačije verovanje. Prema njenom objašnjenju, ljudi u toj sredini izbegavaju da decu otvoreno hvale kako ih ne bi „urezali“, odnosno kako ih ne bi urekao tuđi pogled ili previše pohvala.  Za majku koja dolazi iz potpuno drugačijeg kulturnog okruženja, ovakva situacija može biti zbunjujuća. Svetlana je, međutim, vremenom naučila da neke postupke ne posmatra samo kroz sopstvene običaje, već da pokuša da razume njihovo značenje.

Kod kuće se osećaju i velike kulturne razlike

Razlike su prisutne i u porodičnom životu. Svetlana govori o tome kako njen suprug drugačije gleda na oblačenje u kući, kao i na određene namirnice.

Njoj su, recimo, turski doručak i neka tradicionalna jela u početku bili prilično neobični. Sa druge strane, pojedini običaji koje je ponela iz Rusije nisu uvek bili uobičajeni njenom suprugu.

Ipak, njihova priča pokazuje da različito poreklo ne mora automatski da znači i nemogućnost zajedničkog života.

Jednu stvar nije želela da napusti

Iako se preselila u Tursku, Svetlana nije odustala od svojih pravoslavnih običaja. Kako navodi, njen suprug ih poštuje, a ona je nastavila da neguje tradiciju iz rodne Rusije. Za Vaskrs je pripremala tradicionalni ruski kolač i farbala jaja, a te trenutke delila je i sa pratiocima na društvenim mrežama.

Za porodice u kojima roditelji dolaze iz različitih kultura ovo može biti posebno važno pitanje: kako deci preneti sopstvenu tradiciju, a istovremeno poštovati tradiciju partnera. Svetlanin primer pokazuje da odgovor ne mora biti odricanje od jednog ili drugog. Deca mogu da odrastaju upoznajući obe kulture i da u sopstvenoj porodici vide da različitosti ne moraju da budu prepreka.

„Danas sam srećna“

Svetlana ne krije da joj prilagođavanje novom životu nije uvek bilo jednostavno. Bilo je razlika koje su je iznenadile, komentara ljudi koji su je plašili, kao i situacija u kojima je morala da pronađe novi način da razume sredinu u kojoj živi. Ipak, danas svoj život ne bi menjala.

Njena priča možda zato nije toliko priča o tome da li je „bolje“ udati se za nekoga iz druge zemlje ili ostati u poznatom okruženju. Mnogo više govori o tome koliko se život promeni kada postanemo roditelji.

Jer, kako je i sama poručila, ne znamo šta nas čeka sutra, ni u porodici, ni u svetu. Ali možemo da naučimo da cenimo ono što imamo danas: dečji smeh, blizinu porodice, mirno jutro i ljude koje volimo.

Za jednu mamu, možda upravo to i jeste najveća promena koju donese majčinstvo, da luksuz i savršen život više ne meri stvarima koje poseduje, već trenucima koje deli sa svojom decom.

Izvor: Kurir.rs