„Moj sin je trebalo da se oženi, a onda je sebi oduzeo život“: Majka je tek 10 godina kasnije shvatila njegove poslednje reči

En Mari Farino verovala je da je najteži period u životu njenog sina konačno ostao iza njih. Ričard je imao 24 godine, tri godine je bio trezan, imao je posao, bio zaljubljen i spremao se za venčanje. Njegova majka već je pažljivo ispisivala koverte za pozivnice.

A onda se sve srušilo.

Mesec dana nakon njihovog poslednjeg zajedničkog vikenda, Ričard je sebi oduzeo život. Danas, gotovo deset godina kasnije, njegova majka neke njihove poslednje razgovore vidi potpuno drugačije i veruje da su pojedine njegove reči bile znak koliko mu je teško.

Možda vas zanima

Čuveni srpski psihoterapeut objavio šta je znak dobrog roditeljstva: Nisu novac, nekretnine, posao ni veze

13 rečenica koje narcisoidni roditelji često govore deci: Psiholog upozorava da ovakve poruke ostavljaju duboke rane

10 stvari koje odrasla deca rade, a roditeljima idu na živce: Psiholozi kažu da neke od njih zapravo treba da vas raduju

Poslednji zajednički vikend

Bilo je proleće 2016. godine kada je En Mari otputovala u Las Vegas kako bi sa sinom provela vikend povodom Majčinog dana i njegovog rođendana.

Ričard joj je na vrata hotelske sobe doneo ruže. Naizgled, mnogo toga u njegovom životu konačno je bilo na svom mestu. Nakon dugogodišnje borbe sa zavisnošću bio je trezan tri godine, radio je i pripremao venčanje zakazano za septembar.

Ipak, majka je čim ga je videla osetila da nešto nije kako treba.

– Sada kada si ti ovde, nadam se da ću biti dobro – rekao joj je.

Tokom tog vikenda počeo je da joj daje neke svoje stvari, među njima ključeve i računar. Kada mu je pokazala porodičnu fotografiju na kojoj se nalazio, rekao je da na njoj izgleda ružno.

En Mari ga je nagovarala da razgovara sa terapeutom. Ričard joj je obećao da će to učiniti kada se ona vrati kući.

Rečenica iz tinejdžerskih dana koju nije zaboravila

Ričardova borba, međutim, počela je mnogo ranije.

Majka ga opisuje kao duhovitog, društvenog i harizmatičnog dečaka koji je umeo da nasmeje ljude oko sebe. Ali postojali su i periodi kada bi se potpuno povlačio.

Prema njenoj ispovesti, borio se sa depresijom i anksioznošću, a tokom srednje škole počeo je da koristi marihuanu. Kada ga je majka prvi put uhvatila, pokušavala je da mu objasni kakve posledice droga može imati na njegov život.

Tada joj je rekao nešto što će joj godinama ostati u sećanju:

– Zbog toga se osećam normalno.

En Mari danas kaže da tu rečenicu razume drugačije. Veruje da njen sin nije pokušavao samo da se drogira, već da je pokušavao da pobegne od načina na koji se osećao.

Zavisnost je menjala život cele porodice

Problemi su vremenom postajali sve ozbiljniji. Posle marihuane došli su opioidi, a potom i heroin.

Porodica je godinama pokušavala da mu pomogne kroz različite programe lečenja i rehabilitacije. Kada je imao 21 godinu, Ričard se predozirao heroinom. Lekari su mu spasli život.

Nakon toga majci je priznao da zna da će, ukoliko ne prestane da koristi drogu, jednog dana umreti.

Usledili su novi problemi, ali i preokret. Posle programa lečenja uspeo je da prestane da koristi drogu i naredne tri godine bio je trezan.

Zaljubio se i spremao svadbu

Ričard je pronašao posao, počeo da trči i vozi bicikl i sve više se interesovao za zdravlje i ishranu. Majka je konačno mogla da provodi sa njim sasvim obične trenutke bez neprestanog straha od sledećeg telefonskog poziva.

Zaljubio se, verio i preselio u Las Vegas kod verenika. Svadba je bila planirana za septembar 2016. godine.

En Mari je počela da priprema pozivnice.

Nije mogla ni da nasluti da će njihov zajednički vikend u maju biti poslednji.

Umesto da pošalje pozivnice, bacila ih je

Mesec dana kasnije majka i sin još su razmenjivali poruke. Ona, kako je ispričala, iz njih nije zaključila da će se tog dana dogoditi tragedija.

Kasnije je stigao poziv koji joj je promenio život. Ričard je sebi oduzeo život.

Kada je čula šta se dogodilo, u kući su je čekale koverte koje je pažljivo ispisivala za njegovu svadbu.

Umesto da pozivnice pošalje ljudima koji je trebalo da prisustvuju venčanju njenog sina, stavila ih je u kesu za smeće.

– Tuga ne dolazi odmah. Ono što prvo dođe jeste čisti, katastrofalni šok – opisala je En Mari.

Godinama kasnije pokušava da pomogne drugima

Nakon smrti sina En Mari je dugo svakodnevno odlazila na njegov grob. Kasnije se uključila i u aktivnosti posvećene prevenciji samoubistava, a svoje iskustvo pretočila je i u memoare o Ričardovoj zavisnosti, majčinskoj ljubavi i životu posle njegovog gubitka.

Njena priča danas nosi i važnu poruku roditeljima: ponekad rečenice i ponašanja koja u trenutku ne deluju alarmantno mogu govoriti da se osoba nalazi u ozbiljnoj krizi. Davanje ličnih stvari, izražavanje beznađa, povlačenje ili nagle promene ponašanja treba shvatiti ozbiljno i potražiti stručnu pomoć.

Važno je, međutim, naglasiti da porodica ne može uvek da prepozna ili predvidi samoubistvo. Naknadno prepoznavanje pojedinih znakova ne znači da je roditelj mogao da zna šta će se dogoditi ili da je mogao sam da spreči tragediju.