10 stvari koje odrasla deca rade, a roditeljima idu na živce: Psiholozi kažu da neke od njih zapravo treba da vas raduju

Odnos roditelja i dece prirodno se menja kako deca odrastaju. Dok su mali, roditelji donose većinu odluka, postavljaju pravila i usmeravaju ih. Međutim, kada dete postane odrasla osoba, mora da počne da uređuje život prema sopstvenim željama, potrebama i vrednostima.

Upravo taj prelaz ponekad izaziva sukobe. Ono što roditelj doživljava kao neposlušnost, udaljavanje ili odbacivanje njegovih saveta može zapravo biti znak da je dete postalo samostalno i sposobno da donosi sopstvene odluke.

Kako piše YourTango, postoje ponašanja odrasle dece koja roditelje često nerviraju ili zabrinjavaju, iako neka od njih mogu predstavljati sasvim zdrav deo osamostaljivanja.

Možda vas zanima

„Ako rodiš u 20-im, balavica si, ako rodiš u 40-im – jednom nogom u grobu“: Rasprava o roditeljstvu u zrelijim godinama „zapalila“ mrežu

„Mama, da li ćeš batu voleti više nego mene?“: Ispovest žene koja je posle nasilnog braka osnovala novu porodicu

„Zaljubljena sam u svog muža do ušiju zbog njegove posvećenosti našim sinovima“: Voditeljka za Mame o porodici, braku i karijeri

1. Sve češće vam se suprotstavljaju

Nekada su prihvatali ono što kažete, a danas imaju odgovor na gotovo sve. Iako roditelju takve rasprave mogu biti naporne, one mogu da znače da odraslo dete postaje sigurnije u sopstvene stavove.

Terapeutkinja Džini Elbing objašnjava da preispitivanje stavova i razgovori o složenim temama mladima pomažu da učvrste samostalnost i razvijaju kritičko mišljenje i komunikacijske sposobnosti.

Postoji i druga strana: ako vam dete otvoreno kaže da se sa vama ne slaže, moguće je da se u odnosu sa vama oseća dovoljno sigurno da iskaže ono što zaista misli.

2. Preskaču porodične tradicije

Porodični ručak koji se nikada nije propuštao odjednom više nije obavezan. Praznike žele da provedu sa partnerom, prijateljima ili na putovanju.

Roditeljima ovo može teško pasti, ali odrasla deca vremenom stvaraju sopstveni život, a sa njim i nove običaje. Umesto insistiranja da sve ostane kao ranije, porodica može pokušati da pronađe nove rituale koji odgovaraju svima.

3. Zauzimaju se za sebe – čak i pred vama

Jedan od težih trenutaka za roditelja može biti onaj u kojem mu dete prvi put jasno kaže: „Ne slažem se“ ili „To ne želim“.

Međutim, sposobnost postavljanja granica važna je i u partnerskim odnosima, prijateljstvima i na poslu. Ako je dete naučilo da se zauzme za sebe čak i kada razgovara sa roditeljima, tu sposobnost će verovatno koristiti i u drugim životnim situacijama.

4. Ne poslušaju vaš savet

Roditelji imaju više životnog iskustva i često unapred vide problem u koji bi dete moglo da upadne. Zato ume da zaboli kada odrasli sin ili ćerka saslušaju savet – i urade potpuno suprotno.

Ipak, odraslost podrazumeva i pravo na sopstvene odluke, uključujući mogućnost da se pogreši.

Roditelj može da upozori, posavetuje i bude tu kada je potreban, ali više ne može da donosi svaku odluku umesto deteta.

5. Odsele se daleko

Odlazak deteta u drugi grad ili državu za mnoge roditelje je emotivan trenutak.

Ali spremnost mlade osobe da napusti poznato okruženje može biti pokazatelj samopouzdanja i sposobnosti prilagođavanja. Samostalan život nosi odgovornost, a upravo kroz takva iskustva odrasla deca uče da se oslone na sebe.

6. Počnu da govore „ne“ porodičnim obavezama

Dok su živeli sa roditeljima, bilo je dovoljno reći kada je porodični ručak. Kada imaju svoj posao, partnera, prijatelje i obaveze, stvari postaju komplikovanije.

Njihovo „ne mogu“ ne mora automatski da znači „nije mi stalo do vas“.

Odrasla deca počinju sama da određuju svoje prioritete i granice. Umesto sukoba oko svakog propuštenog okupljanja, korisnije može biti dogovoriti koje su prilike porodici zaista važne.

7. Izaberu život potpuno drugačiji od onoga koji ste zamišljali

Roditelji često imaju predstavu o budućnosti svoje dece: škola, dobar posao, brak, stan, porodica…

A dete može želeti nešto sasvim drugo.

Neko će promeniti profesiju, neko otići na drugi kraj sveta, a neko izabrati način života koji se uopšte ne uklapa u očekivanja njegove porodice.

To što izbor nije onakav kakav bi napravio roditelj ne znači automatski da je pogrešan. Sposobnost donošenja sopstvenih odluka jedan je od temelja odraslog života.

8. Jure svoje snove umesto „sigurnog posla“

Kada dete ima šest godina i kaže da će biti glumac, muzičar ili fudbaler, roditelji se nasmeju. Kada sa 25 odluči da zbog tog sna napusti siguran posao, reakcija često više nije ista.

Roditelji prirodno žele sigurnost za svoju decu. Međutim, mladost je često period u kojem osoba ima više prostora da istražuje, menja pravac i proveri može li od svoje strasti da napravi nešto više.

9. Često menjaju poslove

Generacijama koje su decenijama provodile kod jednog poslodavca često je teško da razumeju mlade koji za nekoliko godina promene više kompanija.

Međutim, promenilo se i tržište rada.

Analitičarka podataka Hana Vilijams ističe da promena posla može biti način traženja bolje prilike i napredovanja u karijeri, mada kandidat treba da bude spreman da potencijalnom poslodavcu objasni razloge svojih čestih promena.

Drugim rečima, promena posla ne mora uvek da bude znak neodgovornosti ili nestabilnosti.

10. Novac radije troše na iskustva nego na nekretninu

„Zašto daješ novac na putovanja umesto da štediš za stan?“ pitanje je koje mnogi mladi dobro poznaju.

Za prethodne generacije kupovina nekretnine često je predstavljala jedan od glavnih znakova da se neko „skrasio“. Mlađe generacije mogu imati drugačije prioritete, ali se suočavaju i sa drugačijim ekonomskim okolnostima i cenama nekretnina.

Neki će zato deo novca radije potrošiti na putovanja, koncerte i druga iskustva.

Roditelj ne mora da se slaže sa svakom odlukom odraslog deteta. Ali možda je upravo to jedan od najtežih delova roditeljstva – prihvatiti da je dete koje ste godinama učili da bude samostalno jednog dana zaista postalo samostalno.