Kako da znate da odgajate emocionalno zrelo dete? Ako primetite ove stvari, na dobrom ste putu

Emocionalna zrelost kod dece ne dolazi preko noći. Ona se razvija postepeno, kroz iskustva, odnose sa roditeljima i način na koji dete uči da razume sebe i druge. Jedan od najvažnijih pokazatelja jeste sposobnost deteta da se sve uspešnije nosi sa sopstvenim emocijama, odnosima i izazovima koje donosi odrastanje. Psiholog dr Lindzi K. Gibson, autorka knjige „Kako odgajiti emocionalno zrelo dete“, ističe da strpljenje, pažnja i bliskost roditelja stvaraju važne temelje za emocionalnu otpornost. Prema njenom objašnjenju, postoji nekoliko znakova koji mogu pokazati da dete razvija emocionalnu zrelost i sigurnost.

1. Pokazuje energiju i veliko interesovanje

Deca koja se zdravo emocionalno razvijaju često pokazuju veliko interesovanje za ono što ih privlači. Mogu potpuno da se udube u igru, istraživanje ili neku novu ideju i sa mnogo entuzijazma tragaju za iskustvima koja ih raduju. Takva energija ponekad može biti naporna za roditelje, ali dr Gibson ističe da ona može imati važnu ulogu kasnije u životu.

„Ta pokretačka energija pomoći će vašoj deci da nastave da napreduju i kada odrastu“, navodi ona.

Možda vas zanima

5 stvari koje će deca pamtiti celog života: Ne koštaju ništa, a znače im više od bilo kog poklona

Društvene mreže stvaraju pritisak roditeljima: Psiholog otkriva kako da se oslobodite osećaja krivice

„Nikada neću“… Hoćeš! Influenserka pokazala kako roditeljstvo sruši sva naša velika „nikad“

Roditelji mogu da podstiču ovu osobinu tako što će saslušati dečje ideje i pokazati interesovanje za njih, čak i kada ne mogu da ispune svaku detetovu želju.

2. Sve su svesnija sebe i pokazuju empatiju

Kako odrastaju, deca postepeno postaju svesnija svojih osećanja, potreba i unutrašnjih stanja. Ta samosvest im pomaže da bolje razumeju i ljude oko sebe. Prema Gibson, dete lakše razvija empatiju kada vidi da se roditelji iskreno interesuju za njegove emocije. Kada roditelj pita dete kako se oseća, sasluša ga bez omalovažavanja i pokušava da razume njegovu perspektivu, dete dobija važnu lekciju: osećanja su važna i treba ih uzeti ozbiljno.

3. Zastupa sebe, ali je spremno na dogovor

Emocionalno zrelo dete ne mora uvek da se slaže sa roditeljem. Ono može jasno da kaže šta želi, da izrazi svoje mišljenje i da se zauzme za sebe. Istovremeno, uči da sasluša drugu stranu i prihvati dogovor kada mu se objasne razlozi.

„Dete učite da bude samostalna ličnost tako što poštujete njegovo pravo da izrazi svoje mišljenje — čak i onda kada nemate nameru da promenite svoju konačnu odluku“, objašnjava Gibson.

Na taj način dete postepeno uči da se izbori za svoje potrebe, ali i da nesuglasice rešava bez vređanja, pretnji ili agresije.

4. Uživa u bliskosti i ne plaši se da pokaže ranjivost

Dete koje se oseća sigurno u odnosu sa roditeljima nema potrebu da krije baš svaku slabost ili emociju. Može da kaže da je tužno, uplašeno, razočarano ili da mu je potreban zagrljaj. To je naročito važno tokom adolescencije, kada potreba za samostalnošću raste.

„Sve dok poštujete njihovu samostalnost i privatnost, čak i tinejdžeri će vam se obratiti kada im budu potrebni nežnost i uteha“, navodi Gibson.

Roditelji mogu da doprinesu tom osećaju sigurnosti tako što neće ismevati ili umanjivati detetova osećanja.

5. Sve bolje izražava i kontroliše emocije

Emocionalna zrelost ne znači da dete nikada neće imati izliv besa, biti tužno ili burno reagovati. Cilj je da vremenom nauči da bolje prepoznaje ono što oseća i da pronađe prihvatljiv način da to izrazi. Kako sazrevaju, deca postepeno mogu da razviju veću toleranciju na frustraciju i stres. Uče da se ne slažu bez vređanja i da razgovaraju o problemu umesto da odmah reaguju impulsivno. Važnu ulogu ima i odnos sa roditeljem. Kada dete zna da će biti saslušano i da će roditelj pokušati da razume njegovu stranu, lakše uči da svoje emocije izrazi rečima.

6. Prati sopstvena interesovanja

Kako razvija sopstveni identitet, dete sve više pokazuje šta ga zaista zanima. Želi da istražuje, uči, stvara i samo sebi postavlja ciljeve. To može izgledati kao satima posvećena igra, crtanje, pravljenje različitih predmeta, sakupljanje stvari ili osmišljavanje novih projekata. Ako dete često dolazi sa novim idejama i želi da istražuje ono što ga zanima, to može biti znak da razvija radoznalost, kreativnost i poverenje u sopstvene sposobnosti. Roditelji ne moraju da usmeravaju svako interesovanje. Ponekad je dovoljno da ga podrže i pokažu iskreno zanimanje.

7. Samostalno je u skladu sa svojim uzrastom

Emocionalno sazrevanje podrazumeva i postepeno osamostaljivanje. Dete počinje samo da rešava probleme, donosi određene odluke i prihvata odgovornost za ono što može da uradi. Naravno, to ne znači da roditelji treba da ga prepuste samom sebi. Deci su i dalje potrebne granice, nadzor i pomoć primerena njihovom uzrastu. Kako navodi Gibson, čak i kada dete ponekad traži više samostalnosti nego što roditelj smatra prikladnim, njegova želja da istražuje svet može pokazivati da se oseća dovoljno sigurno da prihvati nove izazove. Greške su pritom sastavni deo učenja. Dete kroz njih postepeno otkriva šta može samo, kada mu je potrebna pomoć i kako da sledeći put postupi drugačije.

8. Razmišlja sve složenije i fleksibilnije

Sa sazrevanjem deca počinju da shvataju da situacije nisu uvek jednostavne i da ne postoji samo jedno moguće objašnjenje. Postepeno uče da razmišljaju o uzrocima i posledicama, različitim mogućim ishodima i perspektivi drugih ljudi. Takođe postaju spremnija da promene mišljenje kada dobiju nove informacije.

„Njihovo sve zrelije razmišljanje daje im intuitivnu sposobnost da se menjaju i prilagođavaju situaciji kada je to potrebno“, navodi Gibson.

Roditelji mogu da podstiču ovu sposobnost kroz svakodnevne razgovore. Umesto da detetu odmah daju odgovor, mogu da ga pitaju: „Šta misliš da bi se dogodilo ako…?“, „Kako se druga osoba možda oseća?“ ili „Da li postoji još neko objašnjenje?“

Emocionalna zrelost se gradi postepeno

Emocionalno zrelo dete nije ono koje je uvek mirno, poslušno i bez problema. Naprotiv, ono će i dalje imati teške dane, grešiti, ljutiti se i ponekad reagovati impulsivno. Važnije je da vremenom razvija sposobnost da razume svoje emocije, razgovara o njima, poštuje druge, zauzme se za sebe i preuzme sve veću odgovornost za sopstvene postupke. U tome roditelji imaju važnu ulogu. Siguran odnos, prihvatanje detetovih osećanja i jasne granice mogu mu pomoći da izgradi temelje emocionalne otpornosti koji će mu biti dragoceni i mnogo kasnije u životu.