„Nikada neću“… Hoćeš! Influenserka pokazala kako roditeljstvo sruši sva naša velika „nikad“

Pre nego što dobijemo decu, mnogi od nas imaju vrlo jasnu predstavu o tome kakvi ćemo roditelji biti.

Naše dete neće gledati telefon dok jede. Neće dobijati slatkiše za doručak. Ješće sve što jedu odrasli. Mi nikada nećemo izgubiti strpljenje, a odlazak u toalet biće, naravno, privatna stvar.

A onda dobijemo dete.

Možda vas zanima

Majka odvela sina u Solun na operaciju, a onda otvorila knjigu Svetog Pajsija: Ono što se potom dogodilo i danas prepričava

„Ostajemo zajedno zbog dece“: Psihoterapeutkinja upozorava šta deca zapravo vide u braku bez ljubavi

„Ne puši, samo ponekad one zdrave cigarete“: Majka ovo rekla pedijatru za ćerku (14), usledilo je ozbiljno upozorenje

Mama dvoje dece Anastasija, koja na Instagramu vodi profil „Family Under the Sun“, na duhovit način opisala je upravo sudar roditeljskih principa sa stvarnim životom.

„Nikada neću dati svom detetu cuclu“

Prvo obećanje koje mnogi budući roditelji daju sebi glasi:

„Nikada neću dati svom detetu cuclu.“

Njen kratak odgovor?

„Hoćeš.“

Isti odgovor imala je i na još jednu odluku koju je verovatno mnogo roditelja donelo pre dece:

„Nikada neću ići u toalet sa otvorenim vratima.“

„Hoćeš.“

Roditelji male dece verovatno već znaju koliko brzo privatnost može da postane prilično rastegljiv pojam.

A onda dođe telefon…

Jedna od najčešćih današnjih roditeljskih dilema svakako je vreme koje deca provode pred ekranima.

Pre roditeljstva lako je reći:

„Nikada neću dati detetu telefon samo da bi bilo mirno.“

Ali njen odgovor ponovo je isti:

„Hoćeš.“

To, naravno, ne znači da je neograničeno korišćenje telefona preporučljivo niti da svako dete mora da dobije ekran kako bi se umirilo. Poenta njene objave je nešto drugo – stvarno roditeljstvo često izgleda drugačije od zamišljenog.

„Nikada neću izgubiti strpljenje“

Možda je upravo ovo obećanje ono koje najviše roditelja prekrši.

„Nikada neću izgubiti strpljenje.“

„Hoćeš.“

Umor, neprospavane noći, posao, kuća i dete koje istu stvar traži deseti put mogu da učine svoje.

Gubitak strpljenja se događa, a mnogo je važnije šta roditelj uradi nakon toga – da prepozna kada je pogrešio, smiri situaciju i, kada je potrebno, izvini se detetu.

Slatkiši za doručak i dva različita ručka

Tu su i obećanja o hrani.

„Nikada neću dati detetu slatkiše za doručak.“

„Hoćeš.“

A zatim ono čuveno:

„Nikada neću posebno spremati hranu za dete. Ješće ono što i mi jedemo.“

„Hoćeš.“

Verovatno se mnogi roditelji koji su bar jednom spremili jedan ručak za odrasle, a drugi za dete koje je odlučilo da „više nikada neće jesti“ ono što je do juče obožavalo, mogu pronaći u ovoj situaciji.

A onda ćete slaviti i nešto što nikada niste mislili da ćete slaviti

Poslednja situacija možda najbolje opisuje koliko roditeljstvo promeni čovekove kriterijume za velike životne pobede.

„Nikada neću slaviti kada moje dete konačno kaki.“

„Hoćeš.“

Roditeljima koji su prošli odvikavanje od pelena ili dane dečjeg zatvora nije potrebno dodatno objašnjenje.

I upravo je u tome šarm ove objave.

Ne govori ona da roditelji treba da odbace sva pravila i granice. Naprotiv, podseća da postoji velika razlika između roditeljstva koje zamišljamo pre dece i svakodnevnog života sa njima.

Ponekad ćemo uraditi baš ono za šta smo bili sigurni da nikada nećemo.

I možda je zato jedna od korisnijih roditeljskih odluka upravo ona da reč „nikad“ koristimo malo opreznije.