„Na crveno slovo ništa ne sme da se radi“: Da li je greh ako ste danas prale, čistile ili peglale?

„Danas je crveno slovo, ne uključuj mašinu“, „ostavi usisavanje za sutra“, „ne valja prati veš na praznik“ – gotovo da nema porodice u kojoj se makar jednom nisu čule ovakve rečenice.

Posebno kada je veliki praznik poput Krstovdana, mnogi se zapitaju da li je greh ako su tog dana uključili veš-mašinu, očistili kuću, peglali ili obavili neki drugi kućni posao.

A šta ako ste ipak morale da operete dečju odeću, spremite ručak, počistite za mališanima ili uključite mašinu jer vas sutra čeka posao?

Možda vas zanima

Crkveni razvod moguć je samo u ovih 5 situacija: Vodič kroz bračni zakonik SPC

Koji svetac vas čuva prema datumu rođenja? Na ove praznike obavezno upalite sveću

Mnogi vernici greše iz neznanja: Evo kako se pravilno celiva ikona

Odgovor nije onakav kakvog se mnogi pribojavaju.

Da li je greh raditi kućne poslove na crveno slovo?

U našem narodu dugo postoji običaj da se na velike praznike ne rade teški i nepotrebni poslovi. Međutim, smisao prazničnog dana nije u strahu da će čovek biti kažnjen zato što je uključio kućni aparat.

Za pravoslavnog vernika praznik bi prvenstveno trebalo da bude vreme za odlazak na liturgiju kada je to moguće, molitvu, porodicu i udaljavanje od svakodnevne jurnjave.

Zato se uzdržavanje od poslova može razumeti kao ostavljanje onoga što nije neophodno kako bi se vreme posvetilo prazniku, a ne kao sujeverna zabrana svakog rada.

A šta ako ste danas uključile veš-mašinu?

Ako je majka morala da opere odeću detetu, spremi hranu, opere sudove ili očisti nešto što nije moglo da čeka, nema razloga da ostatak dana provede u strahu zbog toga.

Briga o deci, bolesnima, starijima, pripremanje hrane i drugi neophodni poslovi deo su svakodnevnog života.

Drugim rečima, nije poenta u tome da na praznik gledate gomilu prljavog veša i plašite se da pritisnete dugme na mašini.

Problem nastaje kada se smisao praznika potpuno izgubi, a dan se provede kao bilo koji drugi – ili se crkveno obeležavanje praznika zameni nizom narodnih zabrana i strahom od posledica.

„Ne valja“, „desiće se nešto“ – tu počinje sujeverje

Starije generacije često su prenosile pravila poput „ne pere se“, „ne šije se“, „ne uzimaju se makaze“ ili „ne radi se ništa po kući“.

Mnogi od tih običaja duboko su ukorenjeni u narodnoj tradiciji, ali ne treba ih automatski poistovećivati sa crkvenim pravilima.

Posebno je problematično verovanje da će se nekome dogoditi nesreća zato što je oprao veš ili obavio drugi neophodan posao na praznik. Takav strah pripada sujeverju, a ne suštini hrišćanskog obeležavanja praznika.

Šta onda treba raditi na veliki praznik?

Umesto pitanja „šta danas ne smem“, možda je važnije pitati se čemu bi trebalo da posvetim ovaj dan.

Ako okolnosti dozvoljavaju, vernici praznik mogu da započnu odlaskom u crkvu i molitvom. Dan može da bude posvećen porodici, deci, razgovoru, pomirenju sa nekim sa kim smo u svađi ili pomoći čoveku kome je potrebna.

A ako između svega toga morate da operete tanjire, spremite detetu obrok ili uključite mašinu – nema razloga da praznik provedete razmišljajući da ste zbog toga učinili nešto strašno.

Jer smisao „crvenog slova“ nije u strahu od kućnih poslova, već u tome da se čovek seti zbog čega se određeni praznik obeležava.