Mislila je da više ne vredi jer ne može da kuva porodici: Žena u sedamdesetim zatražila eutanaziju

Jedna žena u sedamdesetim godinama u Kanadi teško je podnela trenutak kada više nije mogla da radi ono po čemu je, između ostalog, godinama prepoznavala svoju ulogu u porodici – da kuva za svoje najbliže.

Bila je matrijarh porodice, ponosna na brigu koju je pružala drugima, a gubitak sposobnosti da priprema obroke doživela je mnogo dublje od nemogućnosti obavljanja jednog kućnog posla. Počela je da oseća da više nema istu vrednost za ljude koje voli.

U takvom stanju zatražila je medicinski potpomognuto umiranje, a njen zahtev je, prema navodima kanadskih lekara Garija Rodina i Medelin Li sa Univerziteta u Torontu, bio odobren.

Možda vas zanima

Otkrile smo istinu o svom poreklu tek nakon majčine smrti: Tetka je htela da nam otme nasledstvo, a onda se desilo neočekivano

Bivša zavisnica dala sina na usvajanje: Srela ga je posle 18 godina, reči koje je izgovorio bile su teže od svega što je doživela

Napisala ga je kao desetogodišnjakinja, a pronađeno je 44 godine kasnije: Pismo iz 1982. ponovo spojilo dve porodice

Međutim, žena na kraju nije odlučila da okonča život.

Verovala je da više nije potrebna svojoj porodici

Rodin i Li opisali su njen slučaj govoreći o problemima koje vide u kanadskom sistemu medicinski potpomognutog umiranja.

Žena je gubitak mogućnosti da kuva povezala sa gubitkom svog mesta i svrhe u porodici. Tokom savetovanja, međutim, počela je drugačije da posmatra situaciju.

Shvatila je da je njeni najbliži ne vole i ne cene zbog onoga što može da uradi za njih, već zbog toga ko je ona.

Ta promena bila je dovoljna da, barem u tom trenutku, odustane od odluke da okonča život.

Za Božić više nije kuvala – drugi su kuvali za nju

Lekari su opisali i trenutak koji je usledio nekoliko meseci kasnije.

Za Božić se porodica ponovo okupila. Ovoga puta žena nije stajala pored šporeta niti posluživala druge.

Sedela je za stolom, dok su članovi njene porodice pripremali hranu i služili nju.

Upravo ovaj slučaj Rodin i Li koriste kao primer zbog kojeg smatraju da razgovor, psihološka podrška i razmatranje drugih mogućnosti moraju imati mnogo značajnije mesto kada osoba zatraži medicinski potpomognuto umiranje.

Lekari upozoravaju: Da li je urađeno sve pre konačne odluke?

Dvoje kanadskih profesora psihijatrije ne zalažu se za ukidanje medicinski potpomognutog umiranja. Njihovo upozorenje odnosi se na način na koji se procenjuju pojedini zahtevi.

Posebno ih zabrinjavaju ljudi kod kojih se iza želje za smrću mogu nalaziti usamljenost, osećaj beskorisnosti, finansijske teškoće ili psihološka patnja za koju možda postoji druga vrsta pomoći.

Kanada je medicinsku pomoć pri umiranju legalizovala 2016. godine, dok su izmene iz 2021. proširile mogućnost pristupa i na određene osobe čija prirodna smrt nije razumno predvidiva.

Rodin i Li zato smatraju da pitanje ne bi trebalo da bude samo da li osoba zakonski ispunjava uslove, već i da li je pre tako nepovratne odluke dobila priliku da istraži sve načine na koje bi njena patnja mogla da bude ublažena.

Priča žene koja je verovala da više nema svrhu jer ne može da kuva porodici pokazala je upravo to: gubitak jedne životne uloge ne mora da znači i gubitak mesta u porodici.

Daily mail