Da li je greh smestiti roditelja u starački dom? Sveštenik odgovorio ženi koja se našla pred teškom odlukom

Kada roditelju zbog bolesti ili starosti postane potrebna svakodnevna pomoć, porodica se može naći pred veoma teškom odlukom. Mnogi žele da majku ili oca dovedu u svoj dom, ali posao, deca, druge obaveze i sopstvene mogućnosti ponekad to čine gotovo nemogućim. Za vernike se uz sve to može pojaviti i dodatna dilema: da li je smeštaj roditelja u starački dom znak da su ga napustili i da li je takva odluka greh? Upravo to pitanje postavila je jedna žena svešteniku Viktoru Nikišovu, nakon što je njena majka doživela moždani udar. Nije znala da li da je dovede kući ili da joj obezbedi mesto u privatnom domu za stare.

„Znam da neću izdržati“

Njena majka ima 75 godina, a moždani udar doživela je u novembru 2025. godine. Nakon oporavka može da hoda i sama odlazi u toalet, ali ne govori, povremeno se ne snalazi u vremenu i prostoru i ne prepoznaje uvek ljude oko sebe. Tokom perioda kada je bila nepokretna, boravila je u državnom domu za stare. Ćerka sada razmatra mogućnost da je smesti u privatni dom, ali oseća grižu savesti jer smatra da bi kao ćerka trebalo da je dovede kući. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da njen suprug nije saglasan sa tim.

„Žao mi je mame i razumem da bi trebalo da je dovedem kući, ali znam da to neću izdržati, a suprug je protiv toga. Rascepljena sam: u duši nisam spremna i plačem“, rekla je žena svešteniku.

Možda vas zanima

Roditelji, obratite pažnju na jednu stvar: Ove promene u ponašanju znače da vaše dete nešto muči – nemojte ih ignorisati

„Sačuvala je brak“ – a po koju cenu? Psihoterapeutkinja otkrila šta se često krije iza ove rečenice na Balkanu

Da li bebu treba kupati čim dođe kući? Master zdravstvene zaštite otkriva šta je dovoljno u prvim danima

Poštovanje roditelja ne znači da morate sve sami

Sveštenik Viktor Nikišov nije joj ponudio jednostavan odgovor, već je istakao da odluka zavisi od konkretne porodične situacije. Savetovao joj je da ne donosi odluku u žurbi, već da zajedno sa suprugom i ostalim članovima porodice proceni šta je realno moguće. Prema njegovom tumačenju, hrišćanska zapovest o poštovanju roditelja ne znači da osoba mora da ugrozi sopstvenu porodicu kako bi sama preuzela kompletnu brigu o bolesnom roditelju.

„Potrebno je da bez žurbe odmerite sve ‘za’ i ‘protiv’ i razmotrite moguće posledice svake odluke“, poručio je sveštenik.

„Ljubav prema bližnjem treba da bude razumna“

Nikišov se u svom odgovoru pozvao i na učenje Svetog Teofana Zatvornika, naglašavajući da briga o bližnjem ne podrazumeva zanemarivanje sopstvenih granica i mogućnosti. Kako je objasnio, ako jedna osoba već zna da fizički i psihički ne bi mogla da izdrži svakodnevnu negu bolesnog roditelja, a pritom nema podršku supružnika i ostatka porodice, pokušaj da sve preuzme sama mogao bi da dovede do iscrpljenosti i ozbiljnih porodičnih problema. U tom kontekstu pomenuo je i hrišćanski pojam uninija, koji se odnosi na stanje duboke klonulosti, duhovne potištenosti i bezvoljnosti. Poenta njegovog saveta bila je da ljubav prema roditelju ne treba meriti isključivo time da li on živi pod istim krovom sa decom.

Starački dom ne mora da znači napuštanje

Prema rečima sveštenika, kvalitetan privatni dom u kojem je roditelju obezbeđena odgovarajuća nega može biti humano rešenje za porodice koje nisu u mogućnosti da pruže celodnevnu brigu. To, kako je istakao, ne znači da porodica prestaje da bude prisutna. Deca mogu redovno da posećuju roditelja, provode vreme sa njim, donose mu omiljenu hranu, razgovaraju, izvode ga u šetnju kada je to moguće i budu uz njega u svakodnevnim trenucima. Posebno je ukazao na značaj stručne nege i medicinskog nadzora kod osoba koje su pretrpele moždani udar, jer njihove potrebe mogu biti veće nego što porodica može samostalno da obezbedi.

Briga kod kuće takođe je moguća, ali zahteva dogovor

Sveštenik nije isključio ni mogućnost da žena majku dovede u svoj dom. Međutim, smatra da bi pre toga trebalo napraviti jasan dogovor sa suprugom i svim članovima porodice koji bi bili uključeni u negu. Briga o teško bolesnoj osobi može podrazumevati pomoć pri svakodnevnim aktivnostima, kontrole, terapiju, nadzor i veliki fizički i emocionalni napor. Zbog toga je važno realno proceniti ko može da pomogne, koliko vremena može da izdvoji i da li je moguće angažovati dodatnu stručnu pomoć. Na kraju, sveštenik je ženi savetovao da odluku ne donosi pod pritiskom osećaja krivice. Poruka njegovog odgovora jeste da briga o roditelju može izgledati različito od porodice do porodice. Nekada to znači svakodnevnu negu kod kuće, a nekada pronalaženje ustanove u kojoj će roditelj dobiti pomoć koju porodica sama ne može da pruži. Najvažnije je da odluka bude doneta promišljeno, uz razgovor sa porodicom i uzimanje u obzir stvarnih potreba i roditelja i onih koji o njemu brinu.