Roditelji, obratite pažnju na jednu stvar: Ove promene u ponašanju znače da vaše dete nešto muči – nemojte ih ignorisati

Dete može reći da je sve u redu čak i kada ga nešto muči. Nekada ne želi da razgovara o problemu, a ponekad jednostavno ne ume da pronađe prave reči za ono što oseća. Zato je važno obratiti pažnju na promene u ponašanju, raspoloženju, snu, ishrani i odnosu prema ljudima iz okruženja. Dečija psihološkinja Milena Buđevac objašnjava kako roditelji mogu da prepoznaju da dete prolazi kroz težak period i kako da započnu razgovor bez dodatnog pritiska.

Poverenje se gradi svakog dana

Otvoren razgovor između roditelja i deteta ne nastaje preko noći. Poverenje se gradi od najranijeg uzrasta, kroz svakodnevnu komunikaciju i osećaj da dete može da kaže šta misli i oseća bez straha od osude ili kazne. Prema rečima Milene Buđevac, kada nešto muči dete, promene se mogu pokazati kroz povučenost, razdražljivost, svadljivost ili drugačije ponašanje nego inače. Ako dete ne želi da razgovara, roditelj ne mora odmah da insistira na direktnom razgovoru. Jedan od načina da se dete otvori jeste igra. Kroz igru dete može pokazati ono što teško ume da izrazi rečima. Zato roditelj može obratiti pažnju na uloge koje dete bira, način na koji se ponaša prema igračkama, da li je u igri uplašeno, tužno, agresivno ili traži dodatnu zaštitu. Razgovor može početi i preko omiljene igračke. Na primer, roditelj može kroz igru pitati igračku da li zna zašto je dete tužno i poručiti detetu da ga voli i da želi da ga sasluša.

Pomozite detetu da emociju izrazi kroz maštu

Mala deca često nemaju dovoljno razvijen rečnik da objasne složene emocije. Umesto pitanja „Šta ti je?“, roditelj može pokušati sa pitanjima koja podstiču maštu. Možete pitati dete koje je boje njegova emocija, kakvog je oblika, na koju životinju podseća ili kakav bi zvuk imala. Na ovaj način dete ne mora odmah da pronađe tačnu reč za ono što oseća. Može da koristi boje, oblike, životinje i druge simbole kako bi izrazilo ono što mu se dešava.

Možda vas zanima

Da li je greh smestiti roditelja u starački dom? Sveštenik odgovorio ženi koja se našla pred teškom odlukom

„Sačuvala je brak“ – a po koju cenu? Psihoterapeutkinja otkrila šta se često krije iza ove rečenice na Balkanu

Da li bebu treba kupati čim dođe kući? Master zdravstvene zaštite otkriva šta je dovoljno u prvim danima

Ispričajte detetu priču

Još jedan način da se započne razgovor jeste priča. Roditelj može ispričati detetu kako je i sam nekada imao problem koji je skrivao, kako se zbog toga osećao i kako je na kraju pronašao rešenje. Priča može biti i potpuno izmišljena, a glavni lik može biti zeko, dečak ili devojčica koji prolaze kroz sličnu situaciju. Na taj način dete može da prepozna sopstvena osećanja u priči, bez osećaja da je direktno ispitivano. Cilj je da se napravi sigurno okruženje u kojem dete zna da može da govori o onome što ga muči bez straha od kazne ili ljutnje.

Koje promene mogu biti znak da dete nešto muči?

Anksioznost i strah kod dece nisu uvek lako uočljivi. Dete može spolja delovati sasvim uobičajeno, dok se istovremeno bori sa neprijatnim emocijama. Zato roditelji treba da obrate pažnju na promene u svakodnevnom ponašanju. To mogu biti:

• pojačana osetljivost ili razdražljivost

• povlačenje i izbegavanje druženja

• zamišljenost i odsutnost

• strah od odvajanja od roditelja

• negodovanje zbog odlaska u školu ili vrtić

• izbegavanje rođendana, treninga i drugih aktivnosti

• promene u odnosima sa vršnjacima ili članovima porodice

• gubitak interesovanja za aktivnosti koje je dete ranije volelo

Važno je posmatrati promenu u odnosu na uobičajeno ponašanje deteta, a ne jedan izolovan događaj.

Obratite pažnju i na san i ishranu

Promene se mogu pojaviti i u zaspi, da ne želi da spava samo ili da češće traži prisustvo roditelja tokom uspavljivanja. Može mu biti teško da se opusti pred spavanje ili da tokom svakodnevnim navikama. Dete koje je uznemireno može teže da zaspi, da ne želi da spava samo ili da češće traži prisustvo roditelja tokom uspavljivanja. Može mu biti teško da se opusti pred spavanje ili da tokom noći bude nemirnije nego ranije. Promene mogu biti vidljive i za stolom. Apetit može da se smanji, dete može postati izbirljivije ili obroci mogu trajati znatno duže. Kod neke dece se može pojaviti i češće grickanje ili povećan unos hrane.

Najvažnije je da dete zna da može da vam se obrati

Roditelji ne moraju uvek odmah da znaju šta se detetu događa. Mnogo je važnije da dete kroz svakodnevni odnos dobije poruku da će biti saslušano i prihvaćeno i kada mu je teško. Umesto insistiranja na odgovorima, ponekad je dovoljno biti uz dete, igrati se sa njim, slušati ga i ostene u ponašanju, snu, ishrani ili raspoloženju traju duže vreme ili značajno ometaju svakodnevni život deteta, razgovor sa pedijatrom ili stručnjakom za mentalno zdravlje dece može biti koristanksioznost kod deteta, anksioznost kod dece, ponašanje deteta, dete se povlači, dete je razdražljivo, razgovor sa detetom, kako pomoći detetu, dečija psihologija, roditeljski saveti, emocionalni problemi kod dece, deteaviti mu prostor da samo pronađe trenutak u kojem će poželiti da govori. Ako promene u ponašanju, snu, ishrani ili raspoloženju traju duže vreme ili značajno ometaju svakodnevni život deteta, razgovor sa pedijatrom ili stručnjakom za mentalno zdravlje dece može biti koristan sledeći korak.