Dete ima jedno plavo, a drugo braon oko: Kako nastaje heterohromija i kada genetika nije jedino objašnjenje?

Jedno oko plavo, drugo braon. Na prvi pogled ova neobična kombinacija kod deteta može da iznenadi roditelje, posebno ako niko drugi u porodici nema oči različite boje.

Ova pojava ima naziv – heterohromija. Ona označava razliku u boji dužica, odnosno obojenog dela oka, a može biti prisutna od rođenja ili se pojaviti kasnije.

U mnogim slučajevima urođena heterohromija ne utiče na vid niti znači da dete ima problem sa očima. Ipak, postoji važna razlika između deteta koje od najranijeg uzrasta ima oči različitih boja i situacije u kojoj roditelj primeti da je jedno oko naknadno promenilo boju.

Možda vas zanima

Da li bebu treba kupati čim dođe kući? Master zdravstvene zaštite otkriva šta je dovoljno u prvim danima

Šta je najjeftinije grejanje ove zime? Nova računica za 60 kvadrata iznenađuje – jedno košta 60.000, drugo više od 250.000 dinara

Sanjate roditelje koji više nisu među živima? Ovaj san krije poruku koju ne treba ignorisati

Zašto jedno oko može biti plavo, a drugo braon?

Boja očiju prvenstveno zavisi od količine i rasporeda melanina u dužici. Više melanina uglavnom daje tamnije, odnosno smeđe nijanse, dok manja količina pigmenta dovodi do svetlijih očiju.

Genetika koja određuje boju očiju mnogo je složenija od starog pravila prema kojem je „smeđa dominantna, a plava recesivna“. U određivanju boje učestvuje više gena, a među najvažnijima su regioni povezani sa genima OCA2 i HERC2.

Kod heterohromije količina ili raspored pigmenta nisu isti u obe dužice. Zato jedno oko može, na primer, biti smeđe, a drugo plavo ili zeleno.

Ne mora uvek celo oko da bude druge boje

Postoji nekoliko oblika heterohromije.

Kod potpune heterohromije jedno oko je jedne, a drugo sasvim druge boje – upravo ona upečatljiva kombinacija plavog i braon oka.

Postoji i sektorska heterohromija, kada samo jedan deo dužice ima drugačiju boju. Tako dete, na primer, može imati plavo oko sa jednim braon „isečkom“.

Kod centralne heterohromije drugačija nijansa pojavljuje se oko same zenice, dok je ostatak dužice druge boje.

Da li se heterohromija nasleđuje?

Može.

Urođena heterohromija ponekad je jednostavno posledica genetskih razlika u pigmentaciji. Dete može da se rodi sa njom i da nema nikakve druge tegobe.

Međutim, heterohromija može biti povezana i sa određenim urođenim stanjima, pa je korisno da dete kod kojeg roditelji primete izraženu razliku u boji očiju pregleda lekar, posebno ako postoje i drugi simptomi.

Sama činjenica da dete ima različitu boju očiju ne znači automatski da je bolesno.

Posebno obratite pažnju ako oko promeni boju kasnije

Ovo je najvažnija razlika za roditelje.

Boja očiju kod beba može prirodno da se menja kako se razvija pigmentacija. Kod mnoge dece boja se postepeno stabilizuje tokom prvih godina života, a o tome smo ranije već pisali. 

Međutim, nova ili naglašena promena boje jednog oka koja se pojavi kasnije nije isto što i urođena heterohromija.

Stečena heterohromija može nastati nakon povrede oka, upale ili zbog određenih očnih bolesti i drugih stanja. Zbog toga promenu boje jednog oka ne treba objašnjavati samo genetikom.

Ako roditelji primete da je oko koje je ranije bilo jedne boje počelo da izgleda drugačije, najbolje je da se obrate oftalmologu.

Posebno je važno potražiti pregled ako uz promenu postoje bol, crvenilo, osetljivost na svetlost, zamućen vid, promena izgleda zenice ili drugi novi simptomi.

Neobična osobina koja može pratiti dete čitavog života

Ako je dete rođeno sa jednim plavim, a drugim braon okom i pregled pokaže da su oči zdrave, heterohromija može ostati samo jedna od njegovih najupečatljivijih fizičkih osobina.

Iza dve različite boje krije se razlika u pigmentaciji, a genetika može imati važnu ulogu.

Ali postoji jedno pravilo koje roditelji vredi da zapamte: oči koje su oduvek različite boje i oko koje je iznenada počelo da menja boju nisu ista situacija. U ovom drugom slučaju pregled oftalmologa je pravi sledeći korak.