Šta deca zapravo nasleđuju od bake i dede? Genetika krije zanimljiv odgovor

Genetika je mnogo složenija od jednostavnog pravila „pola od mame, pola od tate“, a u priči o nasleđivanju važnu ulogu imaju i bake i deke. Svako dete dobija polovinu svog jedarnog DNK od majke i polovinu od oca. Međutim, roditelji su prethodno dobili svoje gene od svojih roditelja, pa se delovi genetskog nasleđa iz prethodnih generacija mogu pojaviti i kod deteta. Zato dete može da ima oči poput bake, oblik nosa poput dede ili boju kose koja podseća na nekog pretka iz prethodne generacije.

Kako baka i deka „stižu“ do deteta?

Najjednostavnije je zamisliti genetiku kao ogromnu kombinaciju. Mama je polovinu svog DNK dobila od svoje mame, a polovinu od svog tate. Isto važi i za tatu deteta. Kada se formira beba, ona dobija po jednu kopiju svakog para hromozoma od svakog roditelja. Zbog toga dete ne dobija direktno „25 odsto od svake bake i deke“. Nasleđivanje je mnogo složenije i količina DNK koju dete dobije od pojedinačnog dede ili bake može da varira. Genetski materijal roditelja se tokom stvaranja jajnih ćelija i spermatozoida rekombinuje, pa svako dete dobija drugačiju kombinaciju. Zato braća i sestre mogu toliko da se razlikuju – iako imaju iste roditelje.

Zašto dete nekad neverovatno liči na baku?

Neke osobine zavise od velikog broja gena, a ne od jednog jedinog gena. Na izgled, na primer, utiču brojni genetski faktori, ali i sredina. Zbog različitih kombinacija gena moguće je da dete dobije određenu kombinaciju osobina koja ga veoma podseća na jednog pretka. Zato nije neobično da porodica kaže: „Isto je kao baka kad je bila mala!“ I zaista može postojati genetska osnova za tu sličnost – samo ne znači da je dete dobilo „gen za izgled od bake“ direktno.

Možda vas zanima

Ako mama nije imala dovoljno mleka, da li će i ćerka imati isti problem? Evo šta kaže genetika

Prvi put postoji lek za ovu tešku naslednu bolest: Namenjen je dečacima od 2 do 12 godina, rano lečenje može biti presudno

Zašto deca najviše vole tetke? Posebna veza koju je teško objasniti

A šta je sa bolestima koje postoje u porodici?

Ovo je možda najvažniji deo kada govorimo o genetici. Neke nasledne bolesti mogu se prenositi kroz generacije, ali način nasleđivanja zavisi od konkretne bolesti. Neke genetske osobine i poremećaji prenose se dominantno, neke recesivno, neke su povezane sa X ili Y hromozomom, a postoje i osobine povezane sa mitohondrijalnom DNK. Zato podatak da je određena bolest postojala kod bake ili dede može biti važan lekaru kada se procenjuje porodična zdravstvena istorija. Ipak, postojanje bolesti u porodici ne znači automatski da će je dete dobiti. Rizik zavisi od toga o kojoj se bolesti i kom načinu nasleđivanja radi.

Jedna posebna vrsta DNK dolazi od majke

Postoji i veoma zanimljiv izuzetak. Pored DNK koji se nalazi u jedru ćelije, postoji i mala količina DNK u mitohondrijama. Mitohondrijalna DNK prenosi se preko jajne ćelije, pa je dete dobija od majke. Zbog toga se mitohondrijalno genetsko nasleđe prati direktnom ženskom linijom – od majke, preko njene majke, bake i tako dalje. To znači da dete ima mali deo svog genetskog materijala koji potiče iz direktne linije majke.

A da li dete može da nasledi nešto „od dede“ što mama nema?

Može da nasledi genetsku varijantu koju je mama dobila od svog oca, čak i ako se određena osobina kod mame ne vidi. Posebno je važno da gen nije isto što i osobina koja se nužno vidi. Neke varijante mogu biti recesivne ili njihov efekat može zavisiti od kombinacije sa drugim genima. Zato se određene osobine mogu pojaviti kod jednog člana porodice, preskočiti generaciju i pojaviti se kod drugog.

Dakle, šta dete zapravo dobija od bake i dede?

Najkraći odgovor je: dete ne dobija direktno polovinu svojih gena od baka i deka, ali deo genetskog materijala koji su oni preneli svojim ćerama i sinovima može završiti i kod njihovih unuka.

Zato dete može da nasledi:

• određene varijante gena koje su prisutne u porodici;

• kombinacije gena koje utiču na izgled;

• predispozicije za određene osobine i zdravstvena stanja;

• deo mitohondrijalne DNK preko direktne majčinske linije.

A ono što dete jeste ipak nije određeno samo genetikom. Na mnoge osobine i zdravstvene ishode utiče kombinacija više gena i faktora sredine, uključujući način života i okruženje. Zato, kada sledeći put neko u porodici kaže da dete „cela baka“, odgovor može da bude mnogo zanimljiviji od običnog porodičnog zadirkivanja. U toj maloj bebi zaista mogu da se kriju tragovi nekoliko generacija – samo što je genetika mnogo složenija od jednostavnog kopiranja nečijeg izgleda.