Dete ima tantrum? Psihološkinja otkriva 5 grešaka koje roditelji ne treba da prave

Deca na različite načine pokazuju svoje emocije, a ispadi besa, odnosno tantrumi, praćeni vikanjem, vrištanjem i plakanjem, kod neke dece česti su naročito u periodu od druge do pete godine.

Iako roditeljima takve situacije mogu biti veoma iscrpljujuće, psihološkinja Džuli Fraga ističe da je ponašanje koje odrasli doživljavaju kao „loše“ normalan deo odrastanja i da često predstavlja oblik komunikacije iza kojeg mogu da se kriju strahovi, brige ili druge emocije koje dete još ne ume da izrazi.

Prema njenim rečima, način na koji roditelji reaguju u takvim trenucima može pomoći deci da postepeno nauče da prepoznaju i regulišu sopstvene emocije.

Možda vas zanima

„Spreman sam da se odreknem svega zbog dece“: Milan Kalinić iskreno o roditeljstvu, evo kakav odnos ima sa ćerkom Teom i sinom Vukom

„Znate da postoji dete, biološka sestra vašeg sina, a nemoćni ste“: Barbara dve godine vodila najtežu bitku da usvoji ćerku

„Trudna sam s ljubavnikom, muž ne zna“: Buduća mama sa Balkana pokrenula lavinu, a samo je htela pravni savet

1. Nemojte reagovati dok ste i sami uznemireni

Sasvim je razumljivo da se roditelj uznemiri kada dete vrišti, plače ili ima snažan ispad besa. Međutim, treba imati na umu da deca mnogo toga uče upravo posmatrajući ponašanje odraslih.

Džuli Fraga zato savetuje roditeljima da najpre pokušaju sami da se smire, na primer dubokim disanjem.

– Emocije su zarazne, pa kada roditelj ostane miran, i dete preuzima taj mir i uči kako da reguliše vlastite snažne osećaje – ističe.

2. Nemojte pokušavati samo da zaustavite ponašanje – otkrijte šta je iza njega

Umesto naredbi i pokušaja da se neželjeno ponašanje odmah prekine, roditelj može da pokuša da ustanovi šta ga je izazvalo.

Dete koje, na primer, laže možda se plaši kazne, ali je moguće i da trenutno prolazi kroz težak period, poput adaptacije na vrtić, promene okruženja ili određene razvojne faze.

– Budite znatiželjni i zapitajte se što se detetu događa da se tako ponaša – savetuje Fraga.

Kako objašnjava, otkrivanje stvarnog uzroka ponašanja predstavlja važan korak ka rešavanju problema.

3. Nemojte zanemariti emociju koju dete pokušava da pokaže

Laganje, izbegavanje i ljutnja ponekad mogu da budu način odbrane od neprijatnih osećanja kao što su sram, krivica ili tuga.

Roditelji mogu da pomognu detetu da prepozna i imenuje emociju koja se krije iza njegovog ponašanja.

– Dobar početak mogu da budu jednostavna pitanja poput Jesi li tužan?, Osećaš li se ljutito?, Jesi li zabrinut? – navodi Fraga.

Samo imenovanje emocije može pomoći detetu da je bolje razume, a time i da njen intenzitet postepeno oslabi.

4. Nemojte zaboraviti da dete posmatra i vas

Deca često oponašaju obrasce ponašanja koje svakodnevno vide kod odraslih. Zato psihološkinja savetuje roditeljima da, osim detetovog, analiziraju i sopstveno ponašanje.

– Zapitajte se kako se vi nosite sa svojim emocijama i šta radite kada ste ljuti, tužni ili uplašeni – savetuje.

Kada roditelj prepozna sopstvene emocije i način na koji ih pokazuje, lakše može da primeti i ponašanja koja je dete možda preuzelo upravo od njega.

5. Nemojte odmah kažnjavati dete – proverite da li je gladno, umorno ili pod stresom

Glad, umor, usamljenost i drugi izvori stresa mogu detetu dodatno da otežaju kontrolisanje snažnih emocija i utiču na njegovo ponašanje.

Zato bi, pre kažnjavanja ili ulaska u raspravu, trebalo proveriti postoji li neka osnovna potreba deteta koja u tom trenutku nije zadovoljena.

– Pokušajte prvo da zadovoljite te osnovne potrebe i posmatraje da li će se ponašanje promeniti – savetuje Fraga.

Obrok, odmor ili kvalitetno vreme provedeno sa roditeljem ponekad mogu značajno da pomognu u smirivanju situacije.

Cilj, dakle, nije da dete nikada ne bude ljuto, tužno ili frustrirano. Takve emocije su deo odrastanja. Važno je da uz pomoć odraslih postepeno nauči da ih prepozna, imenuje i izrazi na prihvatljiv način.