Mogu li blizanci imati različitu krvnu grupu? Genetika daje zanimljiv odgovor

Dvojajčani blizanci mogu imati različite krvne grupe, baš kao i bilo koja druga braća i sestre. Kod jednojajčanih blizanaca krvna grupa je, po pravilu, ista. Evo kako genetika to objašnjava.

Blizanci su oduvek budili posebnu pažnju – od verovanja da su magična bića, preko neverovatnih priča iz stvarnog života, pa sve do pitanja genetike i njihovog nastanka.

Krvna grupa se nasleđuje od roditelja

Krvna grupa nije slučajna karakteristika. Ona je određena genima koje dete nasleđuje od majke i oca. Kada govorimo o najpoznatijem ABO sistemu krvnih grupa, postoje četiri osnovne grupe: A, B, AB i O. ABO sistem određuju tri glavna alela: A, B i O. Dete nasleđuje po jedan alel od svakog roditelja, a njihova kombinacija određuje krvnu grupu. A i B su kodominantni, dok je O recesivan. To znači da roditelji mogu preneti različite kombinacije gena svojoj deci. A upravo tu nastaje zanimljiva situacija kod dvojajčanih blizanaca.

Možda vas zanima

Ako mama ili tata imaju čukljeve, da li će ih imati i dete? Genetika ovde igra veliku ulogu

Mama ima dve ćerke, ali samo jedna je „povukla“ na baku: Kako dete može da liči na nekoga ko je umro pre nego što se rodilo?

Ćerka od tate dobija nešto što sin nikada ne može: Ovo genetsko nasleđe otac prenosi samo devojčicama

Dvojajčani blizanci mogu imati različite krvne grupe

Dvojajčani blizanci nastaju kada se tokom jednog ciklusa oplode dve različite jajne ćelije sa dva različita spermatozoida. Genetski su slični kao obična braća i sestre – u proseku dele oko 50 odsto genetskog materijala. Zato nije ništa neobično da jedan blizanac bude, na primer, krvna grupa A, a drugi B. Jedan može biti A+, a drugi A-, ili mogu imati potpuno različite ABO i Rh kombinacije.

Kako je to moguće?

Zamislimo roditelje koji imaju takve kombinacije gena da njihova deca mogu naslediti više različitih krvnih grupa. Kod jedne trudnoće, jedna jajna ćelija i jedan spermatozoid mogu dati jednu kombinaciju gena, dok druga jajna ćelija i drugi spermatozoid daju drugu. Zato mogu nastati, na primer:

Blizanac 1: A+
Blizanac 2: O+

Ili:

Blizanac 1: A+
Blizanac 2: B+

Sve zavisi od kombinacije alela koje su nasledili od roditelja. Dakle, različita krvna grupa kod dvojajčanih blizanaca potpuno je moguća i nije znak da sa njima nešto nije u redu.

A šta je sa jednojajčanim blizancima?

Kod jednojajčanih blizanaca priča je drugačija. Oni nastaju kada se jedna oplođena jajna ćelija u ranoj fazi razvoja podeli na dva embriona. Zbog toga imaju gotovo identičan genetski materijal. Pošto se ABO krvna grupa određuje genetski, jednojajčani blizanci će u pravilu imati istu ABO krvnu grupu. Isto važi i za Rh faktor koji se rutinski određuje zajedno sa ABO grupom. Zato bi kombinacija poput: jednojajčani blizanci – jedan A+, drugi B+ bila veoma neuobičajena i zahtevala bi proveru laboratorijskih nalaza i razmatranje retkih genetskih ili bioloških okolnosti. Važno je, međutim, da se krvna grupa ne koristi sama za zaključivanje da li su blizanci jednojajčani ili dvojajčani.

Zanimljiv primer: blizanci A i O

Recimo da roditelji imaju krvne grupe koje omogućavaju da njihova deca naslede različite ABO kombinacije. Jedan blizanac može naslediti kombinaciju gena koja daje krvnu grupu A, dok drugi može naslediti kombinaciju koja daje O. To nije zato što su „dobili različitu krv u trudnoći“, već zato što su nasledili različite kombinacije gena. Krvna grupa O nastaje kada osoba nasledi O alel od oba roditelja, dok krvna grupa A može nastati kada osoba nasledi A alel i O alel.

A šta znači plus ili minus?

Kada kažemo da je neko, na primer, A+ ili A-, ne govorimo samo o ABO sistemu. Znak + ili – odnosi se na Rh(D) faktor.

Zato dve osobe mogu imati istu ABO grupu, ali različit Rh faktor:

• A+
• A-
• B+
• B-
• AB+
• AB-
• O+
• O-

I ovaj deo krvne grupe takođe ima genetsku osnovu. Zbog toga su moguće situacije u kojima blizanci imaju isti ABO, ali različit Rh faktor – posebno ako su dvojajčani.

Da li različita krvna grupa znači da blizanci nisu pravi blizanci?

Ne. Ako su blizanci dvojajčani, različita krvna grupa je sasvim moguća. Čak ni različit izgled, različita boja očiju ili različit temperament nisu ništa neobično kod dvojajčanih blizanaca. Oni su genetski slični kao bilo koja druga braća i sestre. Kod jednojajčanih blizanaca očekujemo mnogo veću genetsku sličnost, pa je ista krvna grupa uobičajena. Ipak, krvna grupa sama po sebi nije dovoljan test za određivanje vrste blizanaštva.

Može li krvna grupa da otkrije ko je otac?

Ovo je još jedno često pitanje. Krvne grupe mogu pokazati da je određena kombinacija roditelj–dete genetski moguća ili veoma teško moguća, ali savremeno utvrđivanje očinstva ne zasniva se samo na ABO krvnoj grupi. Za pouzdano utvrđivanje biološkog srodstva koristi se DNK analiza, koja ispituje mnogo veći broj genetskih markera. Zato se krvna grupa može posmatrati kao zanimljiv deo genetike, ali nije zamena za DNK test.

Šta ako blizanci imaju različite krvne grupe?

Ako su blizanci dvojajčani, nema razloga za zabrinutost samo zbog toga što imaju različite krvne grupe. To je potpuno očekivana posledica činjenice da su nastali iz dve različite jajne ćelije i dva različita spermatozoida. Zanimljivo je da upravo ovakve situacije lepo pokazuju koliko genetika može biti različita čak i kod dece koja su rođena istog dana, od iste majke i oca.

Genetika je razlog zbog kog ni blizanci nisu uvek isti

Blizanci mogu da dele isti datum rođenja, istu trudnoću i isti dom, ali to ne znači da moraju imati iste genetske osobine. Dvojajčani blizanci mogu imati različite krvne grupe zato što nasleđuju različite kombinacije gena od svojih roditelja. Kod jednojajčanih blizanaca krvna grupa je, po pravilu, ista jer potiču od iste oplođene jajne ćelije. Zato, ako ste čuli za blizance koji imaju različite krvne grupe, odgovor je jednostavan: da, moguće je – i genetika ima glavno objašnjenje za to.