Od čega zavisi da li ćete roditi blizance: Očeva linija nosi gen koji može da promeni sve

Da li se blizanci nasleđuju?

Blizanačka trudnoća oduvek je izazivala veliko interesovanje i brojne nedoumice. Jedno od najčešćih pitanja jeste da li je genetika odgovorna za rađanje blizanaca i da li se sklonost ka blizanačkoj trudnoći prenosi s generacije na generaciju.

Odgovor nije potpuno jednostavan. Genetika zaista može imati značajnu ulogu, ali samo kada su u pitanju dvojajčani blizanci. Kada govorimo o jednojajčanim blizancima, nauka smatra da njihovo nastajanje nije povezano sa naslednim faktorima, već predstavlja spontani biološki proces koji se može dogoditi u bilo kojoj trudnoći.  Zbog toga je važno razumeti razliku između dve vrste blizanaca i način na koji nastaju.

Kako nastaju jednojajčani i dvojajčani blizanci?

Postoje dve osnovne vrste blizanaca.

Možda vas zanima

Da li dete nasleđuje inteligenciju od majke? Nauka daje odgovor koji je mnogo složeniji nego što se misli

Šta dete nasleđuje od oca, a šta od majke? Sve što treba da znate o genetici

Blizanci rođeni iz embriona zamrznutih pre 30 godina! Lekari ovaj slučaj nazivaju medicinskim čudom

Jednojajčani blizanci

Jednojajčani blizanci nastaju kada se jedna oplođena jajna ćelija, odnosno jedan embrion, u ranoj fazi razvoja spontano podeli na dva dela. Budući da oba embriona potiču iz iste jajne ćelije i istog spermatozoida, oni imaju gotovo identičan genetski materijal. Najčešće su istog pola, veoma liče jedno na drugo i dele veliki broj genetskih osobina. Smatra se da se ovaj proces događa nasumično i da nije nasledan.

Dvojajčani blizanci

Dvojajčani blizanci nastaju kada žena tokom jednog menstrualnog ciklusa oslobodi dve jajne ćelije. Ukoliko obe budu oplođene različitim spermatozoidima, razvijaju se dva embriona. Oni dele u proseku oko 50% gena, baš kao i sva ostala braća i sestre. Mogu biti istog ili različitog pola i često se fizički razlikuju. Upravo kod dvojajčanih blizanaca genetika ima najveći značaj.

Kako genetika povećava šanse za blizanačku trudnoću?

Najvažniji nasledni faktor povezan je sa pojavom hiperovulacije. To je stanje u kojem jajnici tokom jednog ciklusa oslobađaju više od jedne jajne ćelije. Kod pojedinih žena ova osobina može biti nasledna. Ukoliko je majka, baka ili sestra rodila dvojajčane blizance, postoji povećana verovatnoća da će i druge žene u toj porodici imati istu predispoziciju. Važno je naglasiti da se ne nasleđuju sami blizanci, već genetska sklonost ka oslobađanju dve jajne ćelije tokom jedne ovulacije.

Da li genetika dolazi sa majčine ili očeve strane?

Ovo je jedna od najčešćih zabluda. Većina ljudi smatra da je važna isključivo majčina porodična istorija, ali genetika može biti nasledna i preko oca. Muškarac ne može uticati na to koliko će jajnih ćelija njegova partnerka osloboditi, ali može biti nosilac gena koji povećava mogućnost hiperovulacije. Taj gen može preneti svojoj ćerki, koja će kasnije imati veće šanse da začne dvojajčane blizance. Zbog toga se prilikom procene porodične istorije uzimaju u obzir obe strane porodice.

Šta dete nasleđuje od oca, a šta od majke? Sve što treba da znate o genetici

Ostali faktori koji utiču na mogućnost začeća blizanaca

Iako genetika igra važnu ulogu, nije jedini faktor koji povećava šanse za blizanačku trudnoću.

Starost žene

Žene između 30. i 39. godine češće oslobađaju više od jedne jajne ćelije zbog promena u nivou hormona, naročito folikulostimulirajućeg hormona. Zato se u ovom životnom periodu prirodno povećava mogućnost začeća dvojajčanih blizanaca.

Broj prethodnih trudnoća

Kod žena koje su već više puta rađale primećena je nešto veća učestalost blizanačkih trudnoća u odnosu na žene koje prvi put ostaju trudne.

Nasledne hormonske karakteristike

Određene genetske osobine mogu uticati na nivo hormona koji regulišu ovulaciju. Upravo zbog toga pojedine porodice imaju više slučajeva dvojajčanih blizanaca kroz više generacija.

Asistirana oplodnja

Savremene metode lečenja neplodnosti, poput vantelesne oplodnje (IVF) ili stimulacije ovulacije lekovima, značajno povećavaju mogućnost razvoja više embriona, pa su blizanačke trudnoće češće kod žena koje koriste ove metode.

Visina i telesna građa

Neka istraživanja pokazala su da više žene, kao i žene sa nešto većom telesnom masom, imaju blago povećanu verovatnoću za razvoj dvojajčane trudnoće. Međutim, ovaj uticaj je znatno manji od genetskih i hormonskih faktora.

Da li ishrana može povećati šanse za blizance?

Na internetu postoje brojne tvrdnje da određene namirnice ili suplementi mogu povećati mogućnost začeća blizanaca. Iako postoje pojedina istraživanja koja ukazuju na moguću povezanost između ishrane bogate mlečnim proizvodima i nešto većeg broja blizanačkih trudnoća, naučni dokazi nisu dovoljno jaki da bi se moglo tvrditi da određena hrana direktno izaziva začeće blizanaca. Najveći uticaj i dalje imaju genetika, hormoni i godine žene.

Ko određuje pol blizanaca?

Jedno od najčešćih pitanja budućih roditelja jeste ko određuje pol blizanaca – majka ili otac. Odgovor je isti kao i kod svake druge trudnoće: pol bebe, pa samim tim i pol blizanaca, određuje otac. Majčina jajna ćelija uvek nosi X hromozom, dok spermatozoid može nositi X ili Y hromozom. Ako jajnu ćeliju oplodi spermatozoid sa X hromozomom, razvija se ženska beba. Ukoliko oplodnju izvrši spermatozoid sa Y hromozomom, razvija se muška beba. Kod blizanačke trudnoće isti princip važi, ali način nastanka blizanaca određuje koje kombinacije pola su moguće.

Mitovi o rađanju blizanaca

Mit: Ako muž ima blizance u porodici, partnerka će sigurno roditi blizance.

Istina: Muž može preneti gen svojoj ćerki, ali ne može direktno povećati šansu da njegova partnerka oslobodi dve jajne ćelije.

Mit: Blizanci se uvek preskaču jednu generaciju.

Istina: Ne postoji pravilo da se blizanci moraju pojaviti tek u sledećoj ili nekoj kasnijoj generaciji. Nasledna sklonost može se ispoljiti u bilo kojoj generaciji.

Mit: Jednojajčani blizanci su nasledni.

Istina: Naučna istraživanja pokazuju da jednojajčani blizanci nastaju spontano i njihovo začeće nije povezano sa porodičnom istorijom.

Da li genetika garantuje blizanačku trudnoću?

Ne. Čak i kada žena ima izraženu porodičnu predispoziciju, to ne znači da će sigurno zatrudneti sa blizancima. Genetika povećava verovatnoću, ali konačan ishod zavisi od velikog broja faktora, uključujući hormone, godine, opšte zdravstveno stanje i prirodne biološke procese koji se razlikuju od žene do žene.

Zaključak

Genetika ima važnu ulogu u nastanku dvojajčanih blizanaca jer utiče na naslednu sklonost ka hiperovulaciji, odnosno oslobađanju dve jajne ćelije tokom jednog ciklusa. Ova osobina može biti nasledna i sa majčine i sa očeve strane porodice. Međutim, jednojajčani blizanci nastaju spontano i njihovo začeće nije povezano sa genetskim nasleđem.

Pored genetike, na mogućnost blizanačke trudnoće utiču i starost žene, hormonski status, broj prethodnih trudnoća i metode asistirane oplodnje. Iako nijedan faktor ne može sa sigurnošću predvideti da će doći do začeća blizanaca, razumevanje uloge genetike pomaže budućim roditeljima da bolje razumeju kako nastaje blizanačka trudnoća i koji su faktori najvažniji za njeno ostvarivanje.