Kada beba počinje da sedi? Evo kada roditelji mogu da očekuju prve samostalne pokušaje

Većina beba počinje da pokazuje spremnost za sedenje tokom druge polovine prve godine života. Pre nego što potpuno samostalno sedne, beba obično sve bolje kontroliše glavu i vrat, stabilnije drži trup, oslanja se na ruke i pokušava da promeni položaj. U početku može da sedi samo kratko i uz oslonac, dok vremenom postaje sve sigurnija i stabilnija.

Neke bebe počnu da sede ranije, dok drugima treba više vremena. Takođe, nije neobično da beba prvo nauči da se okreće, puzi, podiže na kolena ili se pomera po podu, pa tek onda počne samostalno da sedi. Razvojne faze ne moraju uvek da se odvijaju po istom redosledu.

Za pravilan razvoj motorike važno je da beba ima dovoljno prilika za slobodno kretanje i menjanje položaja, dok kasnije treba obratiti pažnju i na to kako dete sedi i koje položaje najčešće bira. Posebno su važni vreme provedeno na stomaku i izbegavanje dugotrajnog sedenja u W položaju.

Možda vas zanima

Zašto beba udara, štipa i čupa roditelje? Evo šta pokušava da vam kaže

„Našli su belu tačkicu na srcu moje bebe“: Dečji kardiolog otkriva kada ovaj nalaz nije razlog za strah

Zelena stolica kod bebe zabrine mnoge roditelje: Dr Marko objasnio kada nema razloga za paniku

Kako prepoznati da je beba spremna za sedenje?

Pre nego što beba počne samostalno da sedi, roditelji mogu primetiti nekoliko znakova da se približava ovoj fazi. Beba može duže da drži glavu uspravno, stabilnije da sedi uz minimalnu pomoć i da se rukama oslanja o pod kada pokušava da održi ravnotežu. Često ćete primetiti i da pokušava da se podigne iz ležećeg ili polusedećeg položaja, okreće telo i pruža ruke ka igračkama. Sve su to načini na koje beba istražuje kako može da pomera i kontroliše svoje telo.

Da li bebu treba stavljati da sedi?

Roditelji često pokušavaju da pomognu bebi tako što je podupiru jastucima ili je postavljaju u sedeći položaj. Ipak, mnogo je korisnije omogućiti joj dovoljno vremena na podu i prostora da sama vežba pokrete i jača mišiće. Boravak na podu, uz nadzor odrasle osobe i bezbedno okruženje, pruža bebi mogućnost da sama istražuje različite položaje. Igračke mogu biti postavljene malo dalje od nje kako bi imala motivaciju da se okreće, pruža ruke i pokušava da promeni položaj. Nema potrebe forsirati sedenje samo zato što je druga beba istog uzrasta već počela da sedi. Beba će postepeno razvijati snagu, ravnotežu i koordinaciju koji su joj potrebni za ovu veštinu.

Šta ako beba još ne sedi?

To što beba sa određenim uzrastom još ne sedi samostalno ne znači automatski da postoji problem. Razvoj se razlikuje od bebe do bebe, pa neke mališane određene veštine jednostavno „sačekaju“ malo kasnije. Važno je posmatrati celokupan razvoj, a ne samo jednu prekretnicu. Ako beba napreduje, postepeno stiče nove veštine i sve bolje kontroliše pokrete, to je važnije od poređenja sa vršnjacima. S druge strane, ako beba značajno zaostaje u više razvojnih oblasti, izgubi veštinu koju je prethodno imala, ne pokazuje napredak ili roditelj ima bilo kakvu nedoumicu, najbolje je razgovarati sa pedijatrom. Lekar može proceniti razvoj bebe i, ukoliko je potrebno, preporučiti dalje praćenje ili savet stručnjaka.

Bez poređenja sa drugim bebama

Društvene mreže i razgovori sa drugim roditeljima lako mogu da stvore utisak da postoji tačan trenutak kada svaka beba „mora“ da sedne. Međutim, razvojne prekretnice nisu trka. Jedna beba može ranije početi da sedi, druga će možda više vremena posvetiti okretanju i kretanju, dok će neka treća vrlo brzo preći sa sedenja na puzanje. Svaka od njih ima svoj tempo razvoja. Zato nema potrebe da roditelji svakog dana proveravaju „da li je vreme“. Mnogo je važnije pružiti bebi bezbedan prostor za igru, kretanje i istraživanje i uživati u svakom novom koraku.

Svaka beba ima svoj tempo – a prvi samostalni sed dolazi onda kada je njeno telo spremno.