Šta boje koje dete bira za crtanje govore o njemu: Da li crvena znači ljutnju, a crna tugu?

Crtanje i bojenje nisu samo zabava za decu, već važan deo njihovog razvoja i podstiču kreativnost i maštu, ali i motoriku. Da li izbor boje zaista otkriva kako se dete oseća? Evo šta roditelji treba da znaju pre nego što crtež počnu da tumače kao psihološki test. Ako vaše dete gotovo sve crta plavom, dok drugo ne pušta crvenu, verovatno ste se makar jednom zapitali da li izbor boja nešto znači. Na internetu se često mogu pronaći tvrdnje da crna boja predstavlja tugu, crvena bes, plava mir, a zelena ljubomoru.

Stvarnost je ipak mnogo složenija. Boja koju dete bira može biti povezana sa njegovim raspoloženjem, iskustvima, ličnim preferencijama i načinom na koji doživljava svet, ali ne postoji jednostavan rečnik po kojem se dečji crteži mogu pouzdano „prevesti“. Zato jednu boju nikada ne treba posmatrati izolovano.

Crvena: energija, uzbuđenje, ali ne nužno ljutnja

Crvena je jaka i upadljiva boja, pa je deca često vole. Može se pojaviti na crtežu automobila, cveta, odeće, kuće, srca ili omiljenog junaka. Zbog toga crvena ne znači automatski da je dete ljuto ili agresivno. Ako dete baš tog dana nacrta sve crveno, mnogo je važnije pitati ga šta je nacrtalo i zašto je izabralo tu boju. Možda je samo crvena bojica bila najbliža. A možda je upravo crvena njegova omiljena boja.

Možda vas zanima

Sećate li se skupljanja salveta? Zaboravljeni hobi koji je obeležio detinjstvo mnogih devojčica

Zašto je važno da mala deca crtaju i boje: Razvoj kreativnosti i motorike

Plava: mirna, ali ne znači da je dete tužno

Plava se tradicionalno povezuje sa smirenošću i spokojem, pa se često kaže da dete koje mnogo koristi plavu boju „ima miran karakter“. Ali ni to nije pravilo. Dete može koristiti plavu jer voli nebo, more, automobile ili zato što mu je ta bojica najlepša. Ako vaš mališan svakodnevno crta samo plavom, to samo po sebi ne govori ništa loše o njegovom emocionalnom stanju.

Žuta: vedrina i radost?

Žuta se često opisuje kao boja sreće, optimizma i energije. I zaista, deca je često koriste za sunce, cveće i druge svetle motive. Ali opet, ne možemo iz jedne žute kuće zaključiti da je dete posebno srećno. Deca često biraju boje zato što im se dopadaju ili zato što žele da određeni predmet izgleda zanimljivo.

Zelena: priroda, mašta i istraživanje

Zelena je veoma česta u dečjim crtežima, posebno kada dete počne da crta pejzaže. Trava, drveće, lišće, dinosaurusi i životinje često dobijaju zelenu boju. Zato zelena najčešće govori mnogo više o tome šta dete crta nego o njegovoj psihologiji. A ako nacrta zelenog psa? To je sasvim u redu. Dečji crtež nije čas realističnog slikanja. Mališan može slobodno da odluči da je njegov pas zelen, ljubičast ili narandžast.

Crna: najviše pogrešno tumačena boja

Možda nijedna boja nema toliko „teških“ tumačenja kao crna. Često se govori da dete koje koristi mnogo crne boje pokazuje tugu, strah ili neki unutrašnji problem. To nije zaključak koji roditelj može pouzdano izvući iz crteža. Dete može voleti crnu jer mu izgleda snažno, zato što crnom bojom najbolje može da iscrta konture ili zato što trenutno voli određeni lik koji je crn. Zato crni crtež sam po sebi nije razlog za paniku.

Ljubičasta i roze: omiljene faze

Ljubičasta, roze, narandžasta i druge boje često postaju deo određenih razvojnih faza. Dete može nekoliko meseci želeti da sve bude roze, a zatim iznenada preći na crnu, plavu ili zelenu. To je sasvim normalno. Posebno kod mlađe dece, izbor boje često ima mnogo više veze sa igrom i eksperimentisanjem nego sa dubokim emocionalnim porukama.

A šta ako dete odjednom promeni boje?

Ovo je već zanimljivije. Ako dete koje je mesecima crtalo šareno iznenada počne da crta veoma drugačije, ne treba odmah zaključivati da se nešto loše dogodilo. Ali promena može biti povod za razgovor.

Ne: „Zašto sve crtaš crno? Jesi li tužan?“ Već: „Vidim da si danas koristio mnogo crne. Ispričaj mi šta je ovo na crtežu.“ Način na koji dete odgovori može vam dati mnogo više informacija nego sama boja.

Nije važna samo boja, već cela priča

Kada pokušavate da razumete dečji crtež, gledajte širu sliku. Da li dete uživa dok crta? Da li vam objašnjava šta je nacrtalo? Da li crta različite teme? Da li se njegov crtež menja kako odrasta?

I pre svega, kako se ponaša van papira? Ako je dete veselo, igra se, druži, ide u vrtić ili školu bez većih problema i normalno funkcioniše, jedna crna ili crvena slika nema razlog da vas zabrine. Sa druge strane, ako primetite ozbiljne i trajne promene u ponašanju, raspoloženju ili svakodnevnom funkcionisanju deteta, nemojte pokušavati da odgovor pronađete samo u crtežima. Tada je bolje razgovarati sa pedijatrom ili stručnjakom za mentalno zdravlje dece.

Najvažnije: pustite dete da bira

Možda je najveća greška koju možemo napraviti kada gledamo dečji crtež to što pokušavamo da ga posmatramo očima odrasle osobe. Nama je trava zelena. Detetu može biti ljubičasta. Nama je noć crna. Detetu može biti roze. Nama je čovek nacrtan pogrešno. Dete je možda upravo nacrtalo superheroja koji leti.

Boje su za decu deo igre, istraživanja i izražavanja. Zato, umesto da tražimo skrivenu poruku u svakoj bojici, bolje je da ih pustimo da crtaju slobodno, i da ih slušamo kada požele da nam ispričaju šta su nacrtali. Jer ponekad će vam dete samo reći ono što nijedna tabela „značenja boja“ ne može da objasni.