Stavili su deci ranac od 4 kg i snimali šta se događa sa telom: Rezultat je upozorenje roditeljima pred 1. septembar

Nova školska godina samo što nije počela, a uz sveske, pernice i udžbenike vraća se i pitanje koje roditelji postavljaju svake jeseni – koliko je školski ranac zapravo pretežak za dete?

Jedno istraživanje nemačkih stručnjaka dalo je veoma slikovit odgovor. Osnovcima uzrasta od sedam do deset godina stavili su na leđa školski ranac težak četiri kilograma, a zatim pomoću trodimenzionalne analize pratili kako se menjaju njihov hod, držanje, rad mišića i stabilnost.

Promene su mogli da izmere već dok su deca nosila teret: hodala su sporije, pravila kraće korake i više naginjala trup i karlicu unapred.

Možda vas zanima

„Nikada me nisu terali da treniram“: Jelena Janković otkrila šta je njena majka radila drugačije i stigla je do broja 1 na svetu

„Čuvala sam dvoje dece, a onda me je šestogodišnjakinja gađala nožem“: Dadilja tvrdi da je preživela užas

„U pubertetu sam odlazila kući ljuta na tatu“: Angelina Topić otkrila lekciju koju bi trebalo da čuje svaki roditelj mladog sportiste

Deci su stavili ranac od četiri kilograma

Studiju su sproveli stručnjaci iz dečje ortopedije Univerzitetskog medicinskog centra Getingen u Nemačkoj, u saradnji sa stručnjacima iz Univerzitetske dečje bolnice u Bazelu.

U istraživanju je učestvovalo 12 zdravih osnovaca uzrasta od sedam do deset godina, bez neuroloških i ortopedskih problema.

Istraživači nisu samo posmatrali kako deca hodaju.

Koristili su 3D analizu hoda, elektromiografiju kojom se prati aktivnost mišića i posebnu platformu za merenje posturalne stabilnosti.

Ranac koji su deca nosila bio je težak četiri kilograma, što je u proseku predstavljalo oko 15 odsto njihove telesne mase.

Da bismo to približili roditeljima: četiri kilograma predstavlja 16 odsto težine deteta od 25 kilograma.

Telo je odmah počelo da se prilagođava teretu

Kada je ranac završio na leđima, istraživači su zabeležili više promena.

Deca su sa teretom hodala sporije i pravila kraće korake. Produžilo se i vreme tokom kojeg su im obe noge istovremeno bile oslonjene na podlogu.

Ali posebno je zanimljivo ono što se dogodilo sa položajem tela.

Zbog tereta se centar mase pomerao unazad, pa su deca to kompenzovala tako što su više naginjala trup i karlicu napred i povećavala savijanje u kukovima.

Promene su registrovane i u aktivnosti mišića i stabilnosti.

Upravo je to razlog zbog kojeg roditelji često mogu golim okom da primete da je detetu ranac težak – dete počinje da menja prirodan položaj tela kako bi izbalansiralo teret na leđima.

Da li težak ranac zaista „krivi kičmu“?

Ovde je važno napraviti razliku.

Rezultati ovog istraživanja ne znače da će ranac od četiri kilograma detetu trajno iskriviti kičmu.

Studija je pokazala promene u hodu, držanju, aktivnosti mišića i stabilnosti dok deca nose opterećenje, a autori su upozorili da bi takvo opterećenje potencijalno moglo imati negativne posledice tokom dužeg perioda. Međutim, istraživanje je bilo malo – učestvovalo je samo 12 dece – pa se iz njega ne može zaključiti da određena težina ranca izaziva trajni deformitet kičme.

To potvrđuje i šira naučna literatura.

Meta-analiza objavljena 2023. godine utvrdila je da nošenje opterećenog ranca kod dece i adolescenata dovodi do određenih promena držanja, kao i do smanjenja brzine hoda i dužine koraka. Međutim, za većinu uočenih promena nije utvrđena jednostavna veza po principu „što teži ranac, to veća promena“.

Dakle, dramatična tvrdnja da školski ranac detetu „uništava kičmu“ ne bi bila opravdana. Ali jeste opravdano obratiti pažnju na opterećenje koje dete svakodnevno nosi.

Koliko onda sme da bude težak školski ranac?

Ovo pitanje nema tako jednostavan odgovor kao što se često predstavlja.

U jednom sistematskom pregledu 12 istraživanja, većina analiziranih radova preporučivala je da težina školskog ranca bude ograničena na oko 10 do 15 odsto telesne mase deteta. Autori su, međutim, naglasili da dokazi nisu dovoljno jaki da bi se govorilo o jednoj univerzalnoj granici koja važi za svako dete.

To okvirno znači:

Ove brojke treba posmatrati kao orijentir, a ne kao medicinsku granicu posle koje će se detetu nešto nužno dogoditi.

Roditelji, pogledajte dete dok nosi pun ranac

Vaga može da bude korisna, ali mnogo toga može da se vidi i kada dete jednostavno stavi potpuno napunjen školski ranac na leđa.

Obratite pažnju ako mora značajno da se nagne napred da bi hodalo, ako mu ranac očigledno remeti ravnotežu, ako teško stavlja ili skida torbu ili se nakon nošenja žali na bol i neprijatnost u leđima, vratu ili ramenima.

Takođe je važno da dete koristi obe naramenice, umesto da ceo teret nosi preko jednog ramena.

I možda najjednostavnija stvar koju roditelji mogu da urade jeste da povremeno zajedno sa detetom isprazne ranac.

Sveske koje tog dana nisu potrebne, stare flašice vode, dodatne knjige, pribor i stvari koje su se danima skupljale na dnu torbe mogu da naprave iznenađujuću razliku.

Četiri kilograma možda odraslima ne zvuče mnogo

Odrasloj osobi ranac od četiri kilograma verovatno ne deluje dramatično.

Ali kada ga nosi dete od 25 ili 30 kilograma, odnos je potpuno drugačiji.

U nemačkom eksperimentu četiri kilograma bila su dovoljna da istraživači pomoću precizne opreme zabeleže kako se telo osnovca prilagođava: korak postaje kraći, hod sporiji, stabilnost se menja, a trup se naginje napred.

Zato pred 1. septembar, kada roditelji biraju anatomske rančeve, pernice i ostalu opremu, možda vredi uraditi još jednu vrlo jednostavnu stvar – izmeriti ranac tek kada se u njega spakuje sve što dete zaista nosi u školu.

Jer nije najvažnije koliko je torba teška kada je prazna, već koliko kilograma dete svakoga jutra stvarno stavlja na leđa.

Izvor studije: PubMed – studija „The influence of backpack weight in school children“