„Njegov posao ima kraj, a njen nikada“: Meril Strip je kao devojčica gledala majku i shvatila nešto što žene osećaju i danas

Postoje rečenice koje čujemo kao deca, ne razumemo ih potpuno, a onda ih godinama kasnije prepoznamo u sopstvenom životu.

Jedna takva ostala je u sećanju Meril Strip. Čuvena glumica govorila je o staroj izreci koju je slušala dok je odrastala: „Muškarci rade od sunca do sunca, a ženski posao se ne završava nikada.“

Sama izreka nije nastala od Meril Strip – reč je o staroj engleskoj poslovici koja je postojala mnogo pre nje. Međutim, Strip ju je povezala sa prizorom koji je svakodnevno gledala u svojoj kući: otac bi završio radni dan, dok se radni dan njene majke zapravo nikada nije završavao.

Možda vas zanima

Dete uradilo domaći uz pomoć ChatGPT-a: Da li je to varanje ili samo nova verzija roditelja koji mu pomaže?

Babica otkrila 5 najgorih grešaka očeva u porodilištu: Jedna je posebno neprijatna

„Nisi htela abortus, trpi posledice i gaji našeg sina sama“:Valjevčanka Kristina(24) potresno o 39 godina starijem lekaru kom je rodila dete

I upravo zbog onoga što je potom ispričala, njene reči danas zvuče neverovatno poznato mnogim majkama.

„Sećam se kako me je to zbunjivalo“

Meril je bila mala kada je počela da primećuje da se život njenih roditelja po završetku očevog radnog vremena drastično razlikuje.

Ona je svoje sećanje opisala ovako:

– Muškarci rade od sunca do sunca, a ženski posao se ne završava nikada. I sećam se kako me je to zbunjivalo. Razmišljala sam o tome kao mala devojčica i pomislila sam: „Da, to je zaista tačno“.

A onda je objasnila šta je svakodnevno gledala u svojoj porodici.

– Moj otac odlazi na posao čim svane, vraća se uveče, uzima novine, seda i večera mu je poslužena. Posle večere, moja majka čisti kuhinju, nadgleda nas dok radimo domaće zadatke, kupa nas i stavlja u krevet. Tada sam pomislila: njegov posao ima kraj, a njen nikada ne prestaje, čak ni vikendom.

U nekoliko rečenica opisala je nešto za šta danas imamo mnogo savremeniji izraz – nevidljivi rad.

Posao koji nema radno vreme

Majčinstvo nema kraj smene.

Nema kartice koja se otkuca u pet popodne, nema zatvaranja laptopa posle kojeg prestaje odgovornost i vrlo često nema vikenda tokom kojeg sve može jednostavno da sačeka ponedeljak.

Večera možda jeste završena, ali neko mora da skloni sto. Dete treba okupati. Treba proveriti domaći. Pripremiti odeću za sutra. Setiti se da ponestaje paste za zube, da je u četvrtak roditeljski, da dete treba da ponese pribor za likovno, da su patike postale male i da je vreme za kontrolu kod zubara.

Nijedan od tih poslova sam za sebe ne deluje ogromno.

Problem nastaje kada se stotine sitnih obaveza neprekidno nalaze u glavi jedne osobe.

Mama možda sedi, ali njen mozak često i dalje „radi“

Tu dolazimo do onoga što se danas često naziva mentalnim teretom.

To nije samo pranje veša.

To je znati da veš treba oprati jer detetu sutra treba baš ona majica.

Nije samo odlazak kod pedijatra.

To je zapamtiti kada treba zakazati pregled, pronaći termin, organizovati ko će odvesti dete, poneti dokumentaciju i setiti se šta treba pitati lekara.

Nije samo spremiti ručak.

To je smisliti šta će porodica jesti, proveriti šta postoji u frižideru, napraviti spisak, kupiti namirnice i voditi računa o tome šta jedno dete neće, a šta drugo ne sme da jede.

Zato nevidljivi deo porodičnog rada često nije ono što se vidi kada uđemo u nečiju kuću.

To je stalno planiranje svega što tek treba da se dogodi.

@zenskeprice

Meryl Streep (rođena 22. juna 1949.) američka je glumica i jedna od najnagrađivanijih u istoriji Oskara, sa tri osvojene nagrade i rekordnom 21 nominacijom tokom karijere koja je obeležila savremenu kinematografiju. Poznata po izuzetnim transformacijama u filmovima Kramer protiv Kramera, Sofijin izbor i Đavo nosi Pradu, više od pet decenija na ekran donosi svu složenost ženskih života sa preciznošću kakvu je malo glumaca uspelo da dostigne. I van ekrana, svoj glas često koristi kako bi skrenula pažnju na stvarnost ženskog rada – i onog koji se vidi i onog koji često ostaje nevidljiv. Tokom života i karijere češće je birala pažljivo posmatranje nego velike izjave. Ne govori iz pozicije besa, već iz vrlo konkretnih uspomena na ono što je gledala dok je odrastala. Upravo zato njena razmišljanja imaju posebnu težinu. U ovom razgovoru priseća se stihova koje kao dete nije potpuno razumela: muškarčev rad traje od izlaska do zalaska sunca, dok ženski posao nikada nije završen. A zatim objašnjava kako je to izgledalo u njenom domu. Dan njenog oca imao je jasan početak i kraj. Dan njene majke samo se nastavljao – kroz pripremu večere, domaće zadatke, brigu o deci i uspavljivanje – bez jasnog trenutka u kojem bi neko mogao da kaže da je njen posao za taj dan završen. Snaga njenog sećanja upravo je u detaljima. Ona ne govori uopšteno o ženskom radu. Govori o jednoj kuhinji, jednoj večeri i jednoj ženi – a kroz tu jednu sliku opisuje nešto univerzalno što statistika sama često ne uspeva da pokaže. Neplaćeni rad nije samo lična žrtva pojedinih žena. To je obrazac koji je toliko dugo bio prihvaćen kao nešto normalno da je bilo potrebno da ga jedno dete primeti i postavi pitanje o nečemu što su odrasli odavno prestali da preispituju. Govornica: Meryl Streep

♬ original sound – zenskeprice – zenskeprice

Ono što je Meril primetila kao dete danas ima i naučno ime

Zanimljivo je što iskustvo koje je Strip opisivala nije samo nostalgično sećanje na jednu američku porodicu iz pedesetih godina.

Savremena istraživanja upravo se bave pitanjem „kognitivnog rada“ u domaćinstvu – razmišljanjem, planiranjem, organizovanjem i predviđanjem potreba porodice.

Zbog toga se danas o kućnim poslovima sve manje govori samo kroz pitanje: „Ko je oprao sudove?“

Jednako važno postaje pitanje: „Ko je morao da primeti da sudovi treba da budu oprani?“

Jer izvršiti zadatak i biti osoba koja mora da misli o svim zadacima nisu ista stvar.

Nije poenta u tome da očevi ništa ne rade

I ovde je važna jedna razlika.

Porodica koju je Meril Strip opisivala pripadala je drugom vremenu, sa tradicionalnijom podelom uloga između muškaraca i žena. Danas postoje porodice u kojima očevi ravnopravno kuvaju, peru, vode decu kod lekara, ostaju kod kuće kada su bolesna i znaju raspored njihovih aktivnosti.

Zato smisao njene priče nije u poruci da „svi muškarci odmaraju, a sve žene rade“.

Mnogo zanimljivije pitanje jeste: da li je sa ravnopravnijom podelom fizičkih poslova ravnopravno podeljena i odgovornost za razmišljanje o porodici?

Jer partner može bez problema da ode u prodavnicu.

Ali ko je primetio da treba otići?

Može da odvede dete na trening.

Ali ko zna kojim danima je trening, u koliko sati počinje i da sledeće nedelje treba poneti novac za članarinu?

Upravo u tim sitnicama često živi ono što nazivamo nevidljivim radom.

„Njegov posao ima kraj“

Možda je zato poslednji deo sećanja Meril Strip ostao najsnažniji.

Kao mala nije pravila sociološku analizu porodice niti je znala izraze poput mentalnog tereta i neplaćenog rada.

Samo je posmatrala.

Videla je oca koji se vraća sa posla, seda, uzima novine i dobija večeru.

A zatim majku koja, kada je večera završena, nastavlja dalje.

Kuhinja. Domaći zadaci. Kupanje. Spavanje. Sutra sve ispočetka.

I došla je do dečje, ali prilično precizne konstatacije:

Njegov posao je imao kraj. Njen nije.

Decenijama kasnije promenilo se mnogo toga. Žene rade, grade karijere, vode kompanije, porodice su drugačije organizovane, a očevi su mnogo prisutniji u svakodnevnoj brizi o deci.

Ali jedno pitanje koje je mala Meril sebi postavila očigledno nije potpuno nestalo:

Kada se završi radni dan – kome u kući zaista počinje odmor?