„Izbacila sam sina iz kuće“ Balkanska mama tvrdi da joj je ovo najbolja odluka u životu

Gde prestaje roditeljska pomoć, a počinje pomoć koja odraslom detetu zapravo omogućava da ne preuzme odgovornost za sopstveni život? Upravo je o toj teškoj granici govorila veoma aktivna tiktokerka Alenka Vidulin, koja je u okviru svog serijala „Priznajem ti“ podelila ličnu ispovest koju je nazvala priznanjem jedne žene iz generacije X.

Roditelji uglavnom žele da budu sigurno mesto svojoj deci bez obzira na to koliko ona imaju godina. Međutim, šta se dešava kada majka shvati da pomoć, razumevanje i vreme koje daje odraslom detetu više ne vode napred?

Alenka Vidulin otvoreno je ispričala da je upravo u takvoj situaciji donela odluku za koju je znala da će mnogima zvučati surovo.

Možda vas zanima

Spasavala ih je kada su svi okretali glavu, a oni joj danas pružaju ljubav koju ništa ne može da zameni: Potresna priča Jelene Karleuše i njenih udomljenih životinja

„Slučajno sam saznala da sam ukradena, živela sam u laži“: Jedan selfi sa drugaricom iz škole je otvorio Pandorinu kutiju

Kada deca odrastu i odu od kuće, mnoge majke se suočavaju sa bolnim pitanjem: „A gde sam tu ja?“

– Izbacila sam sina iz kuće. Da, dobro si čula. Priznajem ti da sam napravila taj korak koji za tebe nema smisla i sad bi se zaklela: „Ja to nikad svome detetu, nikada ne bih učinila.“ E pa, zapitaj se da li mu stvarno radiš dobro ili ne baš dobro, samo da bi ti bila divna pred celim svetom, a znaš da tvome detetu to ne čini nikako dobro – započela je ona svoju ispovest.

„Dala sam mu vreme za sebe“

Kako je objasnila, njen sin prolazio je kroz težak period koji nije kratko trajao. Kao majka, najpre je pokušala da mu pruži vreme, razumevanje i podršku.

– Da objasnim, moj sin je bio u jednoj fazi koja je trajala malo duže. Pošto sam razumela celu situaciju u kojoj smo se mi našli i sami se morali iskopati psihički iz cele situacije, ja sam i sinu, naravno, dala dozvolu da uzme vreme za sebe.

Ipak, u jednom trenutku je, kako kaže, počela da primećuje da takav pristup ne daje rezultate.

– Međutim, kad sam videla da to ne vodi nigde, bez obzira koliko mi pričali, tražili pomoć, svi ga negovali, shvatila sam da, čoveče, ne samo da tone, nego da će se upropastiti za ceo život.

Tada je prelomila.

„Rekla sam: Dosta. Vreme je da se pobrineš za svoj život“

Umesto da nastavi da ga štiti od posledica njegovih odluka, odlučila je da postavi granicu.

– I rekla sam: „Dosta. Znači, vreme je da izađeš napolje i pobrineš se za svoj život.“

Priznaje da odluka nije bila nimalo laka. Naprotiv, opisuje je kao jednu od najtežih koje je morala da donese kao majka.

– Ljudi moji, koliko god to sad grubo zvučalo, bila je to najbolja odluka koju sam kao majka, ali i najteža, donela i morala nositi na svojim leđima.

Prema njenim rečima, upravo taj potez postao je svojevrsna prekretnica u životu njenog sina.

@the_newgoldengirl

Jesam li loša majka ako kažem dosta? Ako se i ti ovo pitaš, ova epizoda je za tebe. Nisi loša majka zato što si postavila granicu. Ponekad je „ne” najteža riječ koju ćeš izgovoriti svom djetetu. I ponekad je upravo to tvoje NE , njegov/njezin spas i najviši oblik ljubavi. Zato razmisli…… da li upravo tom svojom šutnjom činiš medvjeđu uslugu svom djetetu. I da li se “vadiš “ na njega, a ustvari bježiš od svoje odgovornosti i ne želiš biti “glavni” negativac u cijeloj priči? Slušaj, 1000 puta radije biram biti negativac u njegovoj priči, (a mogu i u tvojoj , nije problem😉) nego ona koja pasivno gleda kako mu život prolazi , a njega u njemu nema. To ne može svatko. Moj sin to zove TOUGH LOVE. A mene SUPEMAMA. Meni dosta💖naša priča-naša snaga💖 Ako ti treba takva vrsta samopouzdanja, dođi. Granice su dio programa jer ne postoji THE NEW GOLDEN GIRL bez zdravih granica i srca punog ljubavi💖 Piši mi💖 #thenewgoldengirl #senzacionalne50e #brak #ljubav

♬ izvorni zvuk – alenka.vidulin

„Moje dete je sada dobro“

Danas o njemu govori sa ponosom.

– Ali da, moje dete je sada dobro. Predivan mladi čovek koji je preuzeo kormilo svog života u svoje ruke i više ne glumi nikakvu žrtvu. Znam da će se on snaći gde god da ga staviš.

Njena poruka, međutim, nije da svaki roditelj treba da postupi na isti način. Kroz sopstveno iskustvo govori o nečemu drugom – granicama koje roditelji ponekad teško postavljaju upravo zato što vole svoju decu.

„Ponekad je najteže svom detetu reći ne“

Posebno je govorila majkama i očevima odrasle dece.

– Ponekad je najteže svom detetu reći „ne“, pogotovo odraslom detetu. Međutim, isto tako shvati da je najviši oblik ljubavi upravo taj tvoj „ne“. Time ga učiš da su granice te koje ne razdvajaju, nego spajaju. To ti vredi za ceo život. Ako ne postoji spasilac, ne postoji ni žrtva.

Na kraju je roditeljima odrasle dece uputila još jednu poruku – da probleme ne guraju pod tepih i da sa svojom decom otvoreno razgovaraju.

– Tako da, roditelji, majke odrasle dece, ako hoćete dobar odnos, onda razgovarajte odmah sa decom, sve karte na sto, i vi ste im model kako to treba da izgleda.

Njena ispovest otvara pitanje sa kojim se mnogi roditelji suočavaju kada deca odrastu: da li bezuslovna ljubav podrazumeva da roditelj uvek uskoči i pomogne ili ponekad upravo povlačenje granice može da bude ono što odraslom detetu treba da bi konačno preuzelo odgovornost za sebe?