Ima li besnila u Grčkoj? Šakal napao dete, a ovo je informacija koja sad zanima sve roditelje

Vest da je dete iz Srbije tokom letovanja u Grčkoj napala divlja životinja uznemirila je roditelje koji još borave na Halkidikiju, ali i one koji planiraju put. Incident je posebno neobičan jer se, prema informacijama koje su objavili grčki i srpski izvori, radilo o šakalu – životinji koja uglavnom izbegava blizak kontakt sa ljudima.

Slučaj se dogodio tokom noći između 10. i 11. septembra u kampu Marmaras kod Neos Marmarasa. Prema dosadašnjim informacijama, životinja je oko jedan sat posle ponoći ušla u kamp, a potom i u šator porodice iz Srbije i ugrizla dete u predelu lica. Rana je zbrinuta i ušivena, a dete je potom bilo na lečenju u državnoj bolnici u Solunu. Lovačka federacija Makedonije i Trakije saopštila je da su informacije iz bolnice ukazivale da je napadač bio šakal, dok je o slučaju obaveštena i nadležna šumska uprava i pokrenuta potraga za životinjom.

Mediji, međutim, navode različite podatke o uzrastu deteta – pojedini grčki izvori navode oko pet godina, dok Grčka info prenosi da dete nema ni dve godine. Zbog toga taj detalj za sada treba uzeti sa rezervom.

Možda vas zanima

Roditeljima juče počela isplata 25.000 dinara po detetu: Evo ko dobija pomoć i da li je potrebna prijava

Ako vam tinejdžer kaže da ste „mid“, „cooked“ ili da nemate „auru“, evo šta vam zapravo poručuje: 10 izraza koje roditelji treba da znaju

Roditeljima studenata stiglo veliko finansijsko olakšanje: Država vratila polovinu školarine za skoro 40.000 mladih

Posle ovakve vesti roditeljima se prirodno nameće još jedno pitanje: da li u Grčkoj trenutno ima besnila i postoji li razlog za dodatnu zabrinutost posle ujeda divlje životinje?

Grčka ima status zemlje slobodne od besnila

Podaci nadležnih evropskih i međunarodnih institucija u ovom trenutku su prilično ohrabrujući.

Grčka od 2021. ima status države članice EU slobodne od infekcije virusom besnila, a 2024. godine podnela je Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja (WOAH) i samodeklaraciju o slobodi od infekcije virusom besnila.

Drugim rečima, klasično besnilo trenutno se ne smatra bolešću koja cirkuliše među kopnenim životinjama u Grčkoj.

To je naročito značajan podatak nakon incidenta sa šakalom, jer se među roditeljima odmah pojavljuje strah da neuobičajeno ponašanje divlje životinje može da bude znak besnila.

Ipak, činjenica da zemlja ima status slobodne od bolesti ne znači da ujed divlje životinje treba ignorisati.

Poslednji slučaj kod životinje zabeležen pre više od decenije

Grčka se sa besnilom poslednji put ozbiljnije suočavala između 2012. i 2014. godine.

Virus se 2012. ponovo pojavio nakon dugog perioda bez bolesti. Tokom naredne dve godine laboratorijski je potvrđeno ukupno 48 slučajeva kod životinja, od kojih je velika većina zabeležena kod crvenih lisica.

Poslednji potvrđeni slučaj bio je kod crvene lisice u oblasti Pela u maju 2014. godine. Od tada, prema zvaničnim podacima, novi slučajevi nisu registrovani. Poslednji slučaj besnila kod čoveka u Grčkoj zabeležen je još 1970. godine.

Da bi zaustavile širenje virusa, grčke vlasti sprovodile su programe oralne vakcinacije divljih životinja, pojačan veterinarski nadzor i druge mere kontrole.

Grčko Ministarstvo poljoprivrednog razvoja i hrane navodi da se vakcinacija lisica sprovodila nakon ponovne pojave bolesti 2012. godine, a da je upravo odsustvo novih slučajeva i dugogodišnji nadzor omogućio zemlji da dobije status teritorije slobodne od virusa besnila.

Zašto se onda i dalje prati situacija?

Besnilo je bolest kod koje oprez ne prestaje onog trenutka kada država dobije status zemlje bez virusa.

Grčka se nalazi u regionu u kojem je bolest ranije prelazila granice zajedno sa divljim životinjama. Upravo zbog toga nadzor nije ukinut.

Preventivne mere, uključujući praćenje divljih životinja, posebno su važne u severnim i pograničnim područjima zemlje. Grčke vlasti su i ranije naglašavale da blizina područja u kojima je virus prisutan predstavlja razlog da se nadzor nastavi.

Postoji još jedna važna napomena – slepi miševi

Kada govorimo o besnilu, postoji detalj koji turisti često ne znaju.

Britanski TravelHealthPro trenutno navodi da besnilo nije prijavljeno u Grčkoj i da se većina putnika smatra osobama sa niskim rizikom. Međutim, slepi miševi mogu nositi lisaviruse, viruse srodne uzročniku klasičnog besnila koji mogu izazvati veoma ozbiljnu bolest.

Zato kontakt sa slepim mišem nikada ne treba olako shvatiti.

Šta uraditi ako dete ujede životinja na letovanju?

Najvažnija poruka roditeljima jeste da status Grčke kao zemlje slobodne od besnila nije razlog da se ujed ili ogrebotina životinje zanemare.

Posle mogućeg izlaganja, ranu treba odmah temeljno očistiti i što pre zatražiti medicinsku procenu. TravelHealthPro savetuje hitan pregled čak i kada rana izgleda bezazleno, a posebno nakon kontakta sa slepim mišem.

Lekar zatim, na osnovu vrste životinje, okolnosti napada, epidemiološke situacije i drugih podataka, procenjuje da li je potrebno dalje postupanje.

Roditelji ne bi trebalo sami da donose odluku da li je neki ujed „bezopasan“.

Ne hranite divlje životinje i ne ostavljajte hranu pored šatora

Napad kod Neos Marmarasa dodatno je privukao pažnju zato što navodno nije bio jedini neobičan susret sa divljom životinjom u toj oblasti. Lovačka federacija navela je da je dva dana ranije u široj oblasti Neos Marmarasa životinja napala i 55-godišnjeg muškarca i povredila ga u predelu vrata.

Zbog toga porodice koje borave u kampovima ili smeštajima uz šumu treba da budu posebno oprezne u večernjim i noćnim satima.

Divljim životinjama ne treba prilaziti niti ih hraniti, a hranu i otpatke ne treba ostavljati oko šatora i smeštaja. Malu decu tokom večeri i noći treba držati u neposrednoj blizini, a neuobičajeno približavanje šakala, lisice, vuka ili druge divlje životinje ljudima prijaviti osoblju kampa ili lokalnim službama.

Dakle, ima li razloga za strah od besnila?

Prema trenutno dostupnim zvaničnim podacima – Grčka ima status zemlje slobodne od infekcije virusom besnila, a poslednji potvrđeni slučaj kod životinje zabeležen je 2014. godine.

To je važna i umirujuća informacija za hiljade porodica iz Srbije koje svake godine letuju u Grčkoj.

Ipak, napad šakala na dete pokazuje nešto drugo: divlja životinja ostaje divlja životinja, bez obzira na to postoji li besnilo. Ujed može da izazove ozbiljnu povredu i druge infekcije, zbog čega svako dete koje ujede ili ogrebe divlja ili nepoznata životinja treba što pre da pregleda lekar.