Ovih 5 navika imaju roditelji koji odgajaju samouverenu decu

Samopouzdanje se kod dece gradi postepeno, kroz svakodnevne situacije, odnose sa roditeljima i iskustva koja im omogućavaju da upoznaju svoje sposobnosti. Na njegov razvoj utiču temperament i ličnost deteta, ali i način na koji roditelji postavljaju granice, pružaju podršku i reaguju kada se mališan suoči sa strahom ili problemom. Svaki roditelj želi da njegovo dete jednog dana bude samostalno, sigurno u sebe i spremno da se nosi sa izazovima. Ipak, ne postoji univerzalna formula za razvoj samopouzdanja. Dečja psihološkinja dr Hana Samaha izdvojila je pet obrazaca ponašanja koje često primećuje kod roditelja dece koja imaju razvijenu sigurnost u sebe.

1. Postavljaju jasne i dosledne granice

Samopouzdanje ne znači da dete treba da dobije sve što poželi. Naprotiv, jasna i uzrastu primerena pravila mogu detetu pružiti osećaj sigurnosti i pomoći mu da postepeno nauči da reguliše emocije. Roditelj ne mora da promeni odluku samo zato što se dete naljutilo, rasplakalo ili burno reagovalo. Važno je ostati smiren i dosledan, ali istovremeno pokazati razumevanje za ono što dete oseća. Na taj način mališan uči da neprijatne emocije mogu da se podnesu i da granice ne znače da je manje voljen.

2. Ne rešavaju svaki problem umesto deteta

Roditeljima je prirodno da žele da pomognu kada dete naiđe na prepreku. Međutim, ako odrasli stalno preuzimaju zadatke i rešavaju probleme umesto mališana, dete može imati manje prilika da razvija samostalnost. Zato je korisno postaviti očekivanja koja odgovaraju uzrastu deteta, pružiti mu pomoć kada je potrebna, a zatim mu dozvoliti da samo završi ono što može. Kada dete uspe u nečemu što mu je u početku delovalo teško, dobija dragoceno iskustvo da može da se osloni na sopstvene sposobnosti. Upravo takva iskustva vremenom mogu doprineti većem samopouzdanju.

Možda vas zanima

Ovo su mesta u Srbiji gde se rađa najviše beba: Osam opština odoleva negativnom trendu, država pojačava podršku porodicama

„Imam rak u četvrtom stadijumu, ali neću reći svojoj deci“: Ispovest majke slama srce, jedan strah je proganja

Bila je majka Svetog Save, a o njoj se malo zna: Mošti Anastasije Srpske stižu među vernike

3. Pokazuju ljubav i kada dete pogreši

Detetu je važno da zna da je voljeno i kada napravi grešku, naljuti se ili prolazi kroz težak period. Zagrljaj, nežne reči, pažnja i saosećanje mogu doprineti osećaju sigurnosti. To ne znači da roditelj treba da odobrava svako ponašanje, već da razlikuje dete od njegovog postupka. Drugim rečima, roditelj može jasno staviti do znanja da određeno ponašanje nije prihvatljivo, a da dete istovremeno oseća da je i dalje voljeno i prihvaćeno.

4. Saslušaju dete, čak i kada ne mogu da mu ispune želju

Slušati dete ne znači ispuniti svaki njegov zahtev. Kada roditelj ozbiljno sasluša detetovo mišljenje, interesovanja, strahove i želje, mališan dobija poruku da je ono što govori važno. Osećaj da se njegov glas čuje može biti značajan deo razvoja sigurnosti u sebe. Roditelj može saslušati dete i kada se na kraju ne složi sa njim ili donese drugačiju odluku. Važno je da dete oseti da su njegove misli i emocije uzete u obzir.

5. Pokazuju da je moguće suočiti se sa strahom

Strah je normalan deo odrastanja, ali i života odraslih. Umesto da deci šalju poruku da hrabri ljudi nikada nisu uplašeni, roditelji mogu pokazati da hrabrost često znači da nešto uradimo uprkos strahu. Kada dete vidi roditelja koji priznaje da mu određena situacija nije prijatna, ali ipak pokušava da je prevaziđe, dobija realniju sliku o tome šta znači biti hrabar. Takav primer može pomoći detetu da razume da nije neophodno prvo potpuno ukloniti strah kako bi napravilo sledeći korak.

Samopouzdanje se gradi kroz male svakodnevne pobede

Sigurnost u sebe ne nastaje odjednom. Ona se razvija kroz brojne svakodnevne situacije – kada dete ima jasne granice, ali i podršku, kada mu je dozvoljeno da pogreši i kada dobije priliku da samo reši problem primeren njegovom uzrastu. Cilj nije odgajiti dete koje se nikada ne plaši, greši ili sumnja u sebe, već dete koje postepeno uči da može da se izbori sa izazovima i da potraži pomoć kada mu je potrebna.